TO ADVENT PEOPLE

POZIV ZAJEDNICI

Broj II - Mart 2002.

PREDGOVOR

Kao što je to bio slučaj sa prvom sveskom svedočanstava, koja je izdata pod naslovom “Pripravi se Izrailju da sretneš Boga svojega”, tako i ova nastaje kao plod odgovora na poziv da se otkrivenja koja su mi data iznesu pred Božji narod kako bi se prenuo iz duhovnog mrtvila koje preti da ga odvuče u ponor bez dna. Gospod mi je pokazao da neće više odlagati Svoj Dolazak i da svedočanstva Njegovog Duha, koja se sada iznose, predstavljaju poslednji poziv na probuđenje i reformaciju svih Crkava adventista Sedmog dana, od Generalne konferencije, do najmanjih lokalnih Zajednica na svetu.

Ono što ću u ovoj svesci naglasiti jeste da je Delo probuđenja i reforme koje je započelo radom Jovana Krstitelja a dovršeno svedočanstvom Apostolske Crkve, model reforme koja će se danas sprovesti u redovima Božjeg naroda. Bog poziva Adventni narod na probuđenje prave pobožnosti i ponovno krštenje vodom, ali i na krštenje Svetim Duhom u sili Poznog dažda, kako bi sveto Delo, koje nam je povereno, konačno bilo završeno.

Neka Bog Dragi i Sveti prosvetli um Svom narodu i otvori mu oči kako bi poznao vreme pohođenja i spremno dočekao svog Otkupitelja kada bude dolazio kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima. Božja zapovest za ovo vreme glasi: “Pripravi se Izrailju da sretneš Boga svojega... jer ide dan Gospodnji, jer je blizu.” (Amos 4,12; Joilo 2,1)

“Kada se Crkva bude približavala svom konačnom oslobođenju, onda će Sotona raditi većom silom: 'Jer đavo siđe k vama i vrlo se rasrdio, znajući da vremena malo ima.' (Otkrivenje 12,12) Već šest hiljada godina radi ovaj duh lukavstva i svu svoju sotonsku veštinu, sve svoje lukavstvo upotrebiće u poslednjoj borbi protiv Božjeg naroda. Upravo u ovo vreme opasnosti Božji narod treba da opomene svet o skorom Hristovom dolasku, da bi se pripravio jedan narod koji će bez mane, 'čist i u miru' stati pred Božje lice. (2. Petrova 3,14) U to vreme biće potrebna Crkvi naročita sila Božja kao i u dane apostola.”

“U noćnim viđenjima prikazan mi je veliki reformatorski pokret u narodu Božjem. Mnogi su hvalili Boga. Bolesni su bili izlečeni, a bilo je i drugih čuda. Svi su se zalagali kao što su to učenici činili uoči velikog dana Pedesetnice. Stotine i hiljade su posećivali porodice i upoznavali ih sa Rečju Božjom. Sila Svetog Duha je uveravala srca i svuda se osećao duh istinskog obraćenja. Na sve strane su se otvarala vrata za reč istine. Izgledalo je da je celi svet obasjan nebeskom svetlošću. Veliki blagoslovi su se izlivali na veran i ponizan narod Božji. Čula sam reči zahvalnosti i hvale, kao da se ponovila velika reforma koju smo doživeli 1844. godine.”

“U našim mesnim crkvama treba da dođe do veličanstvenog ispoljavanja Božje sile, ali to neće uticati na one koji se nisu ponizili pred Gospodom i otvorili Mu vrata svojih srca priznanjem greha i pokajanjem. U ispoljavanju te sile, koja će ceo svet obasjati Božjom slavom, oni će videti nešto što će u svojoj zaslepljenosti smatrati opasnim, nešto što će izazvati njihov strah, i oni će ustati da mu se usprotive. Pošto Gospod neće delovati u skladu sa njihovim idejama i očekivanjima, oni  neće priznati to delo. Oni će kazati: 'Zašto i mi ne bismo mogli da prepoznamo Božjeg Duha kada već toliko godina radimo u delu?' Zato što oni nisu reagovali na opomene i preklinjanja u porukama Božjim, nego uporno govore: 'Bogat sam i obogatio sam se i ništa ne potrebujem.' ” “Jer misli Moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi Moji putevi, veli Gospod; nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su Moji putevi viši od vaših puteva, i misli Moje od vaših misli.” (RH extra 23. dec.1890; Isaija 55, 8.9)

“I EVO ĆU DOĆI  SKORO...”

Ko je ono što ide iz Edoma
iz Vosora u crvenim haljinama?
Krasno odeven, koračajući u veličini sile Svoje?
Ja Sam Koji govorim pravdu
i vredan sam spasti.
Zašto ti je crveno odelo
i haljine ti kao u onoga što gazi u kaci?
Gazih Sam u kaci
i niko između naroda ne beše sa Mnom.
Ali ih izgazih u gnevu Svom
i potlačih u ljutini Svojoj
i krv njihova poprska Mi haljine
i iskaljah sve odelo Svoje.
Jer je dan od osvete u srcu Mom
i dođe godina da se Moji iskupe.

Isaija  63, 1-4

Pre nego što je Svoju zemaljsku službu krunisao slavnim ulaskom u Jerusalim, Isus je, na veliko iznenađenje Svojih učenika, zaplakao a sa bledih usana, prožetih drhtajem neiskazivog bola, začule su se reči: “Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj. Ali je sad sakriveno od očiju tvojih. Jer će doći dani na tebe i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa svih strana i razbiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi ni kamena na kamenu, zato što nisi poznao vremena u kojem si pohođen.” (Luka 19,42-44)

Danas, dok na samom isteku vremena milosti naš Otkupitelj završava posredničku i prvosvešteničku službu u Svetinji nad svetinjama, i dok svi znaci pokazuju da živimo u vremenu kada će se želja svih vekova konačno ispuniti, sa Njegovih usana dopire onaj isti uzdah: “Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan...” Kako iskazati ono što se ne može iskazati, i kako opisati ono što se ne može opisati? Može li se večnost ograničiti vremenom, i neizmerna ljubav Božja iskazati rečju?

U vremenu Hristovog rođenja, vođe Izrailja su sa ponosom najavljivale vreme kada će se dugo očekivani Oslobodilac pojaviti kao Car nad carevima a sami Izrailjci biti uzdignuti iznad svih naroda. Proročanstva koja su ukazivala na samoodricanje i žrtvu Svetog Božjeg Sina, bila su zanemarena. Danas, pred Drugim dolaskom Spasitelja sveta, istorija se ponavlja: neposvećeni propovednici uzdižu ljubav i milost, a uspavani narod uživa u svojim gresima, zaboravljajući na pravdu i Sud. “Istina pade na ulici, i pravda ne može da prođe.” (Isaija 59,14)

Božji vesnik je zapisao: “Pokazano mi je da je od velikog značaja da propovednici koji se posvećuju svečanom i odgovornom delu objavljivanja vesti trećeg anđela budu čisti i ispravni. Bogu nije teško da nađe oruđe kroz koje će izvršiti Svoje delo. On može govoriti u svako doba kroz koga hoće, i Njegova će reč biti silna i ostvariće se ma kome bila upućena. Ali ako istina nije posvetila i očistila ruke i srce onoga koji vrši ovu svetu dužnost, može mu se dogoditi da govori po svom nesavršenom iskustvu. A ako on govori samo prema savetima svog neposvećenog razuma, njegov savet neće dolaziti od Boga nego od njega samog. Kao što onoga koga je Bog pozvao nazivamo svetim, tako i onaj koga je Bog prihvatio i izdvojio od drugih ljudi mora dati dokaza o svom svetom pozivu i pokazati svojim čistim putem u životu i svojim ponašanjem da je odan Onome Koji ga je pozvao. Strašno će zažaliti oni koji propovedaju istinu a nisu se posvetili njom, i oni koji primaju i zadržavaju te neposvećene i dozvoljavaju da im oni propovedaju i uče ih.” (1T 261)

“Bog je u sva vremena slao Svoje sluge da žigošu greh kako u svetu tako i u Crkvi. Ali narod želi da mu se govore mile stvari, jer mu čista i neizveštačena istina nije ugodna. Mnogi reformatori su u početku svog rada odlučili da budu vrlo oprezni u žigosanju greha Crkve i naroda. Oni su se nadali da će primerom Hrišćanskog života vratiti narod Biblijskoj nauci. Ali na njih je došao Božji Duh kao što je došao na Iliju goneći ga da žigoše grehe bezbožnog cara i otpalog naroda; nisu se mogli uzdržati da ne objavljuju jasne reči Biblije - nauke koje su se u početku ustezali da propovedaju. Božji Duh ih je pokrenuo da revno objavljuju istinu i opasnost koja je pretila dušama. Govorili su reči koje im je Bog dao bez straha od posledica, i narod je bio primoran da sluša opomene.” (GC 606)

Veliki je i pravedan Božji gnev koji počiva na Crkvi zbog sramnih grehova koji se svakodnevno čine od strane onih koji su na sebe uzeli sveto i prečisto Hristovo ime. Javna je tajna da su čak i tako veliki gresi kao što su: blud, preljuba, prevara i laž - uobičajena pojava u životima mnogih ali se ipak ništa ne preduzima da bi se Zajednica očistila od drskih prestupnika Svetog Božjeg Zakona. Isus je uvređen. Mera Njegovog trpljenja je već dosegnuta i uskoro će mnogi shvatiti kako je “strašno upasti u ruke Boga Živog” (Jevrejima 10,31)!

Braćo i sestre, govorim vam u ime Živog Spasitelja, u ime Onoga Čije sam lice gledao u Nebeskoj Svetinji: Ne prezirimo, i ne zloupotrebljavajmo Njegovu milost, već se iskreno pokajmo za sve grehe. Odbacimo masku lažne pobožnosti i dozvolimo Isusu da Svojim Svetim i Blagim Duhom oživi naša srca. Sagledajmo svoje pravo stanje, priznajmo i drugima i sebi, ali najpre Njemu - da Ga ne poznajemo, i da smo svih ovih godina bili slušači, ali ne i tvorci reči. Ovo je poziv da upoznamo Njega, da pravom verom, u molitvi, priđemo svom Bogu i Spasitelju, sa sigurnošću da će čuti i uslišiti svaku molitvu koja dolazi iz iskrenog srca. Upoznajmo Isusa, dozvolimo Mu da nam otkrije svu toplinu Njegove Božanske ljubavi i našem srcu daruje mir – mir koji prevazilazi svaki um. Isus je naš Divni Bog, Koji je uvek kraj nas i željno čeka da Mu otvorimo srce i okušamo Njegovu dobrotu i milost. Oni koji će hodati večnim poljanama Nove Zemlje jesu oni koji već danas hodaju sa Isusom, odbacujući od sebe svu nečistotu ovog prevarnog sveta, svesni da ih samo On može promeniti i dati im novo srce - srce koje će kucati u taktu Večne ljubavi. Zato, “danas, ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca”, poslušajte Božju reč, i bićete živi.

Ako li Me ne uzaslušate

i ne uščinite sve ove zapovesti

ako povrgnete uredbe Moje

i duši vašoj omrznu zakoni Moji

da ne tvorite sve zapovesti Moje

i raskinete zavet Moj

i Ja ću vama učiniti ovo:

Pustiću na vas strah, suhu bolest i vrućicu

koje će vam oči iskvariti i dušu ucveliti

I zaludu ćete sijati seme svoje

jer će ga jesti neprijatelji vaši.

I okrenuću lice Svoje suprot vama

i seći će vas neprijatelji vaši

i koji mrze na vas biće vam gospodari

i bežaćete kad vas niko ne tera...

3. Mojsijeva 26,14-17

“BOJTE SE BOGA I PODAJTE MU SLAVU...”

Oj žedni koji ste god, hodite na vodu

i koji nemate novaca, hodite, kupujte i jedite

hodite, kupujte bez novaca

i bez plate vina i mleka.

Zašto trošite novce svoje na ono što nije hrana

i trud svoj na ono što ne siti?

Slušajte Me, pa ćete jesti što je dobro

i duša će se vaša nasladiti pretiline.

Prignite uho svoje i hodite k Meni

poslušajte, i živa će biti duša vaša

i učiniću s vama zavet večan

milosti Davidove istinite.

Isaija 55,1-3

Najveća potreba sveta – nauka o opravdanju verom u žrtvu našeg Spasitelja, Isusa Hrista, predstavlja osnovu Trostruke anđeoske vesti, koja će biti objavljena kao poslednja opomena pobunjenom svetu. Nepoznavanje i neprihvatanje ove životno važne nauke osnovni je uzrok duhovnoj mlakosti i formalizmu koji su zavladali Zajednicom i učinili je skoro potpuno beskorisnom i nespremnom za delo koje se neizostavno mora obaviti. Gospod kaže: “Savetujem te da kupiš... bele haljine da se obučeš i da se ne pokaže sramota golotinje tvoje.” (Otkrivenje 3,18)

Ovom porukom, Bog je prikazao pravo stanje Svog naroda posletka, ukazujući mu na potrebu opravdanja verom u Hristovu žrtvu pomirenja. Sam čin opravdanja predstavljen je kupovinom u kojoj čovek kao kupac ulaže veru, da bi za uzvrat primio spasonosnu milost: “Oj žedni koji ste god, hodite na vodu i koji nemate novaca, hodite kupujte i jedite; hodite, kupujte bez novaca i bez plate vina i mleka”. Kupovina bez novaca, najbolji je prikaz čovekovog udela u Planu spasenja. Sve što čovek može i treba da uradi, jeste da traži od Boga oproštenje greha i verom primi obećani dar. “Jer je plata za greh smrt. A dar Božji je život večni, jer svi sagrešiše i izgubili su slavu Božju i opravdaće se zabadava blagodaću Njegovom, otkupom Isusa Hrista. Jer ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svojemu da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen. Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.” (Rimljanima 6,23; 3,23-25; 10,9.10)

Razumevanje nauke o opravdanju verom je temelj svakog pravog probuđenja i mi je moramo prihvatiti da bi se pripravio put Poznom daždu Svetog Duha jer nas jedino On može učiniti spremnim za dovršenje Dela i udostojiti života u svetoj Božjoj prisutnosti. Vrlo je važno da shvatimo da će biti spaseni samo oni koji zaista drže Božje Zapovesti - oni koji su upoznali Spasitelja i žive životom svakodnevnog predavanja Njemu iz trenutka u trenutak. Ostatak, dakle, sačinjavaju samo oni koji su spremni da priznaju i odbace svaki greh, tražeći od Isusa da ih On promeni - neprekidnim izlivanjem Njegove stvaralačke sile, koja će ih dovesti do savršenstva karaktera, do “mere rasta visine Hristove.” (Efescima 4,13) “Tako dakle i u sadašnje vreme Ostatak bi po izboru blagodati. Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; kao što je napisano: pravednik će od vere živ biti.” (Rimljanima 11,5; Efescima 2,8; Rimljanima 1,17)

“I POSLE ĆU IZLITI DUH SVOJ”

Hodite da se vratimo ka Gospodu

jer On razdre i isceliće nas

rani i zaviće nas.

Povratiće nam život do dva dana

treći dan podignuće nas,

i živećemo pred Njim.

Tako ćemo poznati Gospoda

i sve ćemo Ga više poznavati

jer Mu je izlazak uređen kao zora

i doći će nam kao dažd

kao pozni dažd koji natapa zemlju.

Osija 6,1-3

U ovom, najsvečanijem trenutku ljudske istorije, pred sam Dolazak Spasitelja sveta, u našim redovima mora da dođe do temeljne reformacije da bismo se udostojili i mogli da stanemo pred sveto lice Svemogućeg Boga. Zato ovako govori Gospod:

“Oživljavanje prave pobožnosti među nama je naša najveća i najhitnija potreba. Da se trudimo oko toga, treba da bude naš prvi posao. Moramo uložiti ozbiljne napore da steknemo Gospodnje blagoslove, ne zato što Gospod ne bi bio voljan da ih izlije na nas, već zato što mi nismo spremni da ih primimo. Naš zadatak je da svojim radom, priznanjem greha, poniznošću, pokajanjem i ozbiljnom molitvom ispunimo uslove koje je Gospod postavio da bi nam dao obećani blagoslov. Probuđenje možemo očekivati samo kao odgovor na naše molitve.”

“Pre nego što Bog bude pohodio svet Svojim sudovima pojaviće se u Njegovom narodu takvo probuđenje prave pobožnosti kakvo se nije videlo od vremena apostola. Na Božju decu će se izliti Njegov Duh i sila.”

“Silazak Svetog Duha na Crkvu očekuje se kao stvar budućnosti, međutim prednost Crkve je da ga doživi sada.” (1.SM-1887; GC 464-1911; Evangelizam 527-1895)

U ovom vremenu, kada je davno narečena reforma konačno u toku, značajno mesto zauzima poznavanje uslova za primanje Poznog dažda, kao i razumevanje načina i svrhe njegovog delovanja. Osnovno delo Poznog dažda je usavršavanje karaktera ali se On, takođe, može i treba ispoljiti u vidu posebne sile, čiji je cilj osvedočavanje i obraćanje ljudskih srca prilikom objavljivanja Evanđelja. Još jedan od plodova Njegovog delovanja jesu duhovni darovi, kojima će Crkva biti osposobljena za završetak Dela na Zemlji. Važno je znati da ova tri načina ispoljavanja Poznog dažda ne moraju biti istovremena, jer se poslednji mogu javiti kasnije, kada Božja Promisao odredi trenutak za to. Upravo ovakav redosled njihovog pojavljivanja predstavlja moje iskustvo. Pozni dažd, kojeg sam primio prošle godine (2001), se do ovog trenutka u mom životu ispoljavao kao preobražavajuća sila, uz povremenu pojavu osvedočavajućeg delovanja prilikom iznošenja otvorenog svedočanstva Crkvi i pojedincima ali mi je pokazano da je vrlo blizu vreme kada će moja služba biti potvrđena i ostalim darovima Svetog Duha, koji su neophodni da bi se izvršilo Delo reforme i objavljivanja Poslednje opomene svetu od strane probuđene i reformisane Zajednice.

Da bi spoznaja uslova za primanje Poznog dažda bila potpuna, neophodno je i dublje sagledavanje izjave Duha proroštva da će ga Crkva primiti kada njen najveći deo bude sarađivao sa Bogom. Da bi najveći deo Crkve uspostavio saradnju sa Bogom, najpre mora doći do probuđenja a iz spisa Duha proroštva saznajemo da će do probuđenja i reforme doći kada Crkva bude prihvatila “otvoreno svedočanstvo” Vernog Svedoka, što će ujedno predstavljati i veliko rešetanje u našim redovima: EW 270 (Rani spisi, 270. orig. str). Tek će ovako probuđena i prorešetana Crkva imati potrebnu većinu o kojoj govori Ellen White. Verujem da će svako shvatiti potrebu ispunjenja silom Poznog dažda prilikom iznošenja ovog otvorenog svedočanstva. Da Pozni dažd mogu primiti i pojedinci, pokazuju i iskustva Enoha, Ilije, Jovana Krstitelja, kao i krštenje Svetim Duhom Samog Gospoda Isusa Hrista.

Iskustvo Apostolske Crkve takođe pokazuje da “silu sa visine” primaju prvo pojedinci ili manja grupa ljudi, kroz čiji rad dolazi probuđenje a zatim i krštenje Duhom onih koji Ga se udostoje. Određen broj naših teologa smatra da je na dan Pedesetnice stodvadesetoro ljudi primilo obećani Dar. Međutim, pažljivim proučavanjem prvih poglavlja “Dela apostola”, može se uvideti da su Svetog Duha primili samo apostoli, koji su se, potom, prilikom krštavanja novih vernika vodom, molili za Njegovo izlivanje na novokrštenike. Ovo se može videti u sledećim tekstovima: Dela 2,1.14.37.38.43; 4,33; 5,40; 6,2.6; 8,14-17.38.39.

Delo probuđenja i reforme koje je započeto radom Jovana Krstitelja a dovršeno svedočenjem Apostolske Crkve je model reforme koja se danas sprovodi. Bog poziva Adventni narod na probuđenje prave pobožnosti i ponovno krštenje vodom, ali i na krštenje Svetim Duhom u sili Poznog dažda. “I mi smo Njegovi svedoci ovih reči i Duh Sveti Kojega Bog dade onima koji se Njemu pokoravaju...” “I vi sinovi Sionski radujte se i veselite se u Gospodu Bogu svojem, jer će vam dati dažd na vreme, i spustiće vam dažd rani i pozni na vreme. I poznaćete da Sam Ja usred Izrailja, i da Sam Ja Gospod Bog vaš i da nema drugoga, i narod Moj neće se posramiti doveka.” (Dela 5,32; Joilo 2,23.27)

“IDITE I NAUČITE SVE NARODE...”

“I videh drugog anđela gde leti posred neba, koji imaše večno Evanđelje da objavi onima koji žive na zemlji, i svakome plemenu i jeziku i kolenu i narodu. I govoraše velikim glasom: bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda Njegova; i poklonite se Onome Koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.

I drugi anđeo za njim ide govoreći: pade, pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom kurvarstva svojega napoji sve narode.

I treći anđeo za njim ide govoreći glasom velikim: ko se god pokloni zveri i ikoni njezinoj, i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju, i on će piti od vina gneva Božjega, koje je nepomešano utočeno u čašu gneva Njegova, i biće mučen ognjem i sumporom pred anđelima svetim i pred Jagnjetom... I neće imati mira dan i noć koji se poklanjaju zveri i ikoni njezinoj, i koji primaju žig imena njezina. Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu.” (Otkrivenje 14,6-12)

Vođen Božanskim nadahnućem, prorok je zapisao: “...do dve tisuće i tri stotine dana i noći; onda će se Svetinja očistiti.” (Danilo 8,14) Početak Istražnog suda - događaj u kojem je Danilovo proročanstvo našlo ispunjenje 1844. godine, označio je i početak prvosvešteničke službe našeg Spasitelja u nebeskoj Svetinji nad svetinjama, “jer Hristos ne uđe u rukotvorenu Svetinju koja je prilika prave, nego u samo Nebo, da se pokaže sad pred licem Božjim za nas”, “jer je dao dušu Svoju na smrt... i za zločince se moli.” “I On očišća grehe naše, i ne samo naše nego i svega sveta.” (Jevrejima 9,24; Isaija 53,12;  1. Jovanova 2,2)

Istina o Svetinji i delu Istražnog suda, koje je blizu kraju, uz drugu i treću anđeosku vest, predstavlja osnovu poslednje poruke, koja će, u sili Poznog dažda, biti objavljena svakom kolenu, plemenu i narodu ali pre objave ovih triju vesti Božji narod mora da usmeri pogled ka Svetinji nad svetinjama i spozna važnost čina očišćenja kojeg naš Posrednik i Prvosveštenik obavlja u korist onih čija su imena zapisana u “Životnoj knjizi Jagnjeta”. Pisano je da “onaj koji hoće da dođe k Bogu valja da veruje da ima Bog i da plaća onima koji Ga traže” (Jevrejima 11,6), ali se čak i ovo osnovno verovanje, u Božje postojanje, sve više gubi i među onima koje bi svetlost istine o Nebeskoj Svetinji morala da obasjava svom puninom svog veličanstvenog sjaja. Moje je pitanje, brate i sestro: Da li zaista veruješ da “ima Bog” i da On “plaća” onima koji Ga traže? Možeš li verovati da je upravo tvoje ime ispisano na svetim stranicama Knjige života i da će te samo jedan nepriznat i neostavljen greh koštati spasenja koje ti je Isus milostivo darovao Svojom nesebičnom žrtvom? Hoćemo li, braćo i sestre, i dalje ružiti našeg Spasitelja - neverstvom i nedostojnošću, umesto da Mu se predamo i dozvolimo da Svoje sveto ime proslavi u nama? Krajnje je vreme da se prenemo iz dubokog smrtnog sna u kojeg smo utonuli i da se u ovim - poslednjim danima, naoružani svim oružjem Božjim, uputimo na izvršenje najvećeg zadatka koji je ikada stavljen pred Njegov narod.

U vremenu kada “mati bludnicama i mrzostima zemaljskim” opija narode lažnom naukom o spasenju delima i uzdiže Mariju kao posrednika između Boga i grešnika, adventisti Sedmog dana su pozvani da ukažu na spasonosnu istinu Svetog pisma da je “Jedan Posrednik između Boga i ljudi - Čovek Hristos Isus” i da “nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti”. (1. Timotiju 2,5; Dela 4,12) Prava učenja Božje Reči se moraju predstaviti svim Hrišćanskim Zajednicama. Mi moramo ukazati na nepromenljivost Božjeg Zakona izraženog kroz Deset svetih zapovesti, kao i na kazne koje će sustići one koji odbijaju da se pokore ovim jasnim odredbama.

Uz poziv koji će biti upućen svim Hrišćanskim zajednicama, važno mesto u poslednjem Delu zauzima opomena protiv primanja žiga zveri, koja se mora uputiti svakom stanovniku Zemlje. Duh proroštva kaže: “U poruci trećeg anđela koja je upućena svetu, ljudi se opominju da ne primaju žig zverin ni njene ikone na čelima svojim niti na ruci svojoj. Primiti ovaj žig znači prihvatiti odluke zveri i zastupati iste ideje, što je u direktnoj suprotnosti sa Rečju Božjom. Za one koji primaju ovaj žig, Gospod kaže: 'I on će piti od vina gneva Božjega, koje je nepomešano sa milošću, utočeno u čašu gneva Njegova; i biće mučen ognjem i sumporom pred anđelima svetim i pred Jagnjetom'.

Pristalice Rima izjavljuju da je 'svetkovanje nedelje od strane protestanata poštovanje autoriteta Katoličke crkve, ma i protiv njihove sopstvene volje'. Primoravanje od strane protestantskih crkava da se svetkuje nedelja znači prisiljavanje na poštovanje papstva - zveri. Oni koji razumeju zahtev Četvrte Božje zapovesti, pa ipak radije svetkuju lažnu umesto prave Subote, klanjaju se time onoj vlasti koja je naredila tu promenu. Ali upravo time što crkve pomoću svetovne vlasti hoće da primoraju ljude na vršenje verskih dužnosti, one same čine ikonu zveri; prema tome, primoravanje na svetkovanje nedelje je primoravanje na poštovanje zveri i njene ikone.

Ovom porukom obuhvaćene su i dve prethodne vesti. U otkrivenju se ističe da se ova poruka objavljuje 'snažnim glasom', da je praćena silom Duha Svetog. Ovde je u pitanju sve. Poruku trećeg anđela treba smatrati najznačajnijom. Ona predstavlja pitanje od kojeg zavisi život ili smrt. Utisak koji će poruka ostavljati na slušaoce biće srazmeran usrdnosti i ozbiljnosti sa kojom se ona objavljuje.” (RH 13.07.1897; GC 448.449; MS 16, 1900.)

U noćnom viđenju, koje sam primio početkom januara ove godine (2002.), pokazana mi je blizina vremena kada će se objavljivanje Trostruke anđeoske vesti, pod uticajem Poznog dažda, pretvoriti u glasnu viku. U simboličnoj slici, našao sam se na samoj ivici nepreglednog vodenog prostranstva, čiju je površinu, snažnim zamasima ruku, sekla tek nekolicina plivača. Dok sam se - svestan činjenice da se od mene zahtevalo da bez oklevanja uronim u vodenu masu koja se prostirala preda mnom - spremao da ispunim ovaj zahtev, viđenje je završeno. Nedvosmislenim svedočanstvom Božjeg Duha, stavljeno mi je do znanja da su “vode... ljudi, narodi, plemena i jezici” (Otkrivenje 17,15). Gospod je ovom slikom pokazao da će se događaji koji će prethoditi glasnoj vici ispuniti velikom brzinom i da se već nalazimo pred samim početkom ovog svečanog i uzvišenog dela. Dužnost mi nalaže da još jednom naglasim - da će velika brzina kojom će se događaji odvijati iznenaditi mnoge i da vremena za oklevanje više nema. Ako zaista želimo spasenje, danas je pravo vreme da donesemo odluku čiji će plod biti večni život.

Nakon primanja ove objave, u više navrata mi je ukazano na potrebu da se istaknu događaji koji će se odvijati u vremenu kada će Božji sudovi početi da se izlivaju na nepokorne stanovnike velikih gradova, u kojima je bezakonje već doseglo meru Božanskog strpljenja.

27. februara 2002. godine, u noćnim viđenjima mi je pokazano stanje nekih gradova koji će među prvima osetiti silinu Božjeg gneva. U prvom viđenju, prikazan mi je odnos stanovnika Los Anđelesa prema vesti koja će biti objavljena ovom višemilionskom gradu. Video sam da će Delo Evanđelja u ovom gradu doživeti skoro potpuno odbijanje i da će on u skoroj budućnosti biti pohođen razornim Božjim sudovima. U drugom viđenju, ukazano mi je na veliko delo koje se mora izvršiti u jednom od najnaseljenijih gradova na svetu - Njujorku. Pokazano mi je da se na područje ovog grada mora uputiti veći broj radnika jer će Evanđeoska žetva u ovom mestu biti obilata. Molimo se Gospodaru od žetve da izvede radnike na polje kako bi se ovim gradovima, kao nekada Nineviji, vest opomene pravovremeno uputila. Na kraju, ostaje mi da kažem da opomena Duha proroštva, kojom sam završio prethodnu svesku svedočanstava, nalazi mesto upravo u ovim - poslednjim danima, pred sam kraj vremena milosti:

“Dok dani prolaze jedan za drugim, postaje sve jasnije da je Bog počeo pohoditi svet Svojim kaznama. Požarom, poplavom i zemljotresima On opominje stanovnike Zemlje da se bliži Njegov Dolazak. Bliži se vreme kada će doći do velike krize u istoriji sveta i kada će svaki postupak vlasti Božje biti praćen s najvećom pažnjom i neizrecivom strepnjom. Sudovi Božji – požari, poplave, zemljotresi, ratovi i krvoprolića – brzo će nailaziti jedan za drugim.

Bog je uvek opominjao ljude o sudovima koji će doći. Oni koji su verovali Njegovoj vesti za svoje vreme i koji su svoju veru izrazili poslušavši Njegove zapovesti, izbegli su osude koje su stigle neposlušne i neverne.
 

Reč je došla Noju: 'Uđi u kovčeg ti i sav dom tvoj; jer te nađoh pravedna pred sobom!' Noje je poslušao i bio je spasen. Vest je došla Lotu: 'Ustajte, idite iz mesta ovoga, jer će sada zatrti Gospod grad ovaj!' (1. Mojsijeva 7,1; 19,14) Lot se stavio pod zaštitu nebeskih vesnika i bio je spasen. Tako su i Hristovi učenici dobili opomenu o razorenju Jerusalima. Oni koji su pazili na znak o nastupanju uništenja, sklonili su se iz grada i izbegli uništenje. Tako je i nama sada data opomena o Hristovom Drugom dolasku i o uništenju koje će doći na svet. Oni koji poslušaju upozorenje, biće spaseni.” (9T 97; DA 634)