LIČNA SVEDOČANSTVA
Broj IV - Novembar 2002.
PREDGOVOR
Vođen Božjom promišlju, tokom dosadašnjeg rada za probuđenje i reformu, objavio sam samo deo primljenih svedočanstava. Te objave su, uglavnom, bile upućene Zajednici kao celini ali sam osim njih uputio i određen broj ličnih svedočanstava o stanju i potrebama pojedinaca kojima su bila namenjena. U ovoj svesci iznosim neka od njih, da bi pouke, saveti i opomene, sadržane u njima, bile iskorišćene na dobrobit svakoga ko to bude želeo.
“U stara vremena Bog je govorio ljudima ustima proroka i apostola. U ove dane On im progovara putem 'svedočanstava' Svog Duha. Bog nikada nije tako kao danas poučavao Svoj narod u pogledu Svoje volje i puta kojim treba da ide.
Bog ukorava i popravlja one koji kažu da drže Njegov Zakon. On ukazuje na njihove grehe i otkriva njihova bezakonja, jer želi da ukloni od njih svaki greh i zloću da bi mogli dostići savršenu svetost u strahu Božjem. Bog ih opominje, ukorava i popravlja da bi ih očistio, posvetio, oplemenio i na kraju uzdigao do Svog prestola.” (TT vol. 2 276-277)
“Gospod želi da vas opominje, ukorava i savetuje putem svedočanstava koja vam je dao i da utisne u vaša srca svest o važnosti istine Svoje Reči. Svedočanstva nisu napisana da daju neku novu svetlost, nego da još jasnije urežu u srce već otkrivene nadahnute istine. U Božjoj Reči je jasno izneta čovekova dužnost prema Bogu i svom bližnjem, ali je među vama malo onih koji su poslušni datoj svetlosti. Nikakva dodatna istina nije izneta; ali putem 'svedočanstava' Bog je pojednostavio one velike istine koje su već date, i na način koji je On izabrao, izložio ih ljudima da bi probudio njihov um i uticao na njega, tako da niko nema izgovora.
Oholost, samoljublje, sebičnost, mržnja, zavist i ljubomora otupile su moć opažanja, i zato je istina, koja može da vas učini mudrima na spasenje, izgubila svoju silu da privuče um i da njime upravlja. Čak se ni bitna načela pobožnosti ne shvataju, jer nema gladi i žeđi za poznavanjem Biblije, nema neporočnosti srca i svetosti života. 'Svedočanstva' nisu data da umanje značaj Božje Reči, nego da je uzdignu i privuku misli na nju, da bi divna jednostavnost istine uticala na sve.
Grešnici koji se kaju nemaju razloga da očajavaju zbog toga što ih se podseća na njihove prestupe i opominje na opasnosti. Upravo ovi napori za njihovo dobro pokazuju koliko ih Bog ljubi i koliko želi da ih spasi. Da bi nasledili večni život, oni trebaju samo da postupe prema Njegovom savetu i izvrše Njegovu volju. Kad Njegov narod greši, Bog mu otkriva grehe da bi ih pod Božanskom milošću istine sagledao u svoj njihovoj veličini. Tada je dužnost naroda da ih se zauvek odrekne. Kad bi Božji narod razumeo Božje postupanje i prihvatio Njegove pouke, njegove noge bi išle pravim putem i našao bi svetlost koja će ga voditi kroz tamu i razočaranje.
Opomene i ukori su dati zabludelima među adventistima sedmog dana ne zato što oni žive lošijim životom od onih koji se smatraju Hrišćanima a pripadaju drugim Hrišćanskim crkvama niti zato što su njihov primer ili njihova dela lošiji od života i primera onih adventista koji nisu poslušni zahtevima Božjeg Zakona (reč je o adventističkim grupama izvan naše Crkve), nego zato što imaju veliku svetlost, što su ispovedanjem svoje vere postali Božji naročiti izabrani narod kome je u srcu napisan Božji Zakon. Oni dokazuju svoju odanost Nebeskom Bogu poslušnošću zakonima Njegovog carstva. Oni su Božji predstavnici na Zemlji. Svaki greh u njima rastavlja ih od Boga i, na naročiti način, sramote Njegovo ime dajući neprijateljima Njegovog svetog Zakona priliku da nalaze manu Njegovom Delu i Njegovom narodu, koga je Bog nazvao 'izabrani narod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod dobitka.' (1. Petrova 2,9), da bi mogao dati slavu Njemu Koji ga je pozvao iz tame u Svoje divno videlo.” (TT vol.2 276-281)
SVEDOČANSTVA ZA POJEDINCE
“Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati vremena teška. Jer će ljudi postati samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni, neprimirljivi, opadači, neuzdržnici, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego za Boga, koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli...” (2. Timotiju 3,1-5)
“Dođe mi reč Gospodnja govoreći: sine čovečiji, postavih te stražarem domu Izrailjevu, da slušaš reči iz Mojih usta i opominješ ih od Mene. Kad rečem bezbožniku: poginućeš, a ti ga ne opomeneš i ne progovoriš mu da bi odvratio bezbožnika od bezbožnoga puta njegova, da bi ga sačuvao u životu, onaj će bezbožnik poginuti sa svojega bezakonja; ali ću krv njegovu iskati iz tvojih ruku. A kad ti opomeneš bezbožnika, a on se i ne vrati od bezbožnosti svoje i sa zloga puta svojega, on će poginuti s bezakonja svojega, a ti ćeš sačuvati dušu svoju. Ako li se pravednik odvrati od pravde svoje, i stane činiti bezakonje, i Ja mu podmetnem na šta će se spotaći, te pogine, a ti ga ne opomenu, on će poginuti sa svoga greha, i neće se pomenuti pravedna dela njegova što je činio, ali ću krv njegovu iskati iz tvoje ruke. Ako li ti opomeneš pravednika da ne greši pravednik, i on prestane grešiti, on će živeti jer primi opomenu...”
PISMO BRATU V...
Brate V... iako se malo znamo, dužnost, ali i revnost za dobrobit Božjeg Dela, navode me da ti se obratim ovim putem i iznesem ono što mi je predočeno kao potreba.
Sigurno ćeš se setiti da smo u nekoliko navrata imali prilike da razgovaramo i da sam ti u jednom od njih, ukratko, izložio sadržaj vesti koja mi je poverena. Tada sam ti dao i prvu svesku svedočanstava, koju sam, u avgustu prošle godine, izdao pod naslovom “Pripravi se Izrailju da sretneš Boga svojega”, i zamolio te da se moliš Gospodu za osvedočenje o verodostojnosti dela na koje sam pozvan. Isus je obećao da niko ko Mu se obraća sa željom da ne bude prevaren, neće biti odbijen (Jovan 6,37). Još jedno obećanje glasi: “Ištite i daće vam se; tražite i naći ćete... Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi...” (Matej 7,7.8)
Brate, Gospod te poziva da se čvrsto uhvatiš za ova obećanja i suočiš sa onim što će ti sigurno dati kao odgovor na tvoje iskreno traženje da upoznaš Njegovu volju za ovo vreme. On poziva sve koji žele da Mu služe potpuno - nelicemerno, da prihvate ovu vest, koju nam šalje, i pruži učešće u poslednjem Delu za probuđenje i reformu. Zato te molim da, bez osvrtanja na priče koje kruže, prihvatiš ovaj poziv a Gospod će ti dati snagu za pobedu nad svakim grehom, kao i silu kojom ćeš moći da Ga proslaviš ukoliko to budeš želeo. Učini to.
Beograd, 30. juli 2002.
BRATU B...
Brate, nakon mnogo vremena, konačno sam došao u priliku da ti se javim. Nedavno sam, na jednom internet-forumu, video tvoju e-mail adresu i odlučio da ti pišem.
Još se sećam dana koje smo proveli kod vas, kao i svega što si učinio za mene. Želim da ti još jednom izrazim veliku zahvalnost za to, kao i želju da ti se svakako odužim. Znajte da vas nisam zaboravio i da vas često pominjem u molitvama. Mislim na vas, i molim se da vas Gospod obilno blagoslovi svakim potrebnim darom a nadam se, ako On da, i našem skorom susretu. Dok ovo pišem, pitam se šta se događa kod vas, jer već dugo nemam nikakvih novosti.
Što se mene tiče, već duže vreme radim na probuđenju i reformi Crkve, jer me je na to delo pozvao Sam Gospod. Pre poslednjeg boravka kod vas, dobio sam osvedočenje da se vreme navršilo - da je došao trenutak da se potpuno posvetim delu za koje sam pripreman. Bilo je to u aprilu prošle godine (2001.), kada je Sveti Duh sišao na mene i osvedočio me u to. Inače, poziv da se pripremim za ovu službu, primio sam ubrzo nakon krštenja, kada sam dobio prvu viziju. Prethodno mi se Gospod, dva puta, javio u snu, pokazavši, tako, šta očekuje od mene. Naravno, sve je bilo zavisno od predanosti i posvećenja. Vreme je prolazilo i kada je došao trenutak, usledio je i ovaj - konačan i odlučujući poziv, kojem sam se odazvao iz sveg srca. Nakon povratka iz Makedonije, data su mi otkrivenja koja sam objavio u prvoj svesci, pod naslovom “Pripravi se Izrailju da sretneš Boga svojega”, čime sam, u punom smislu, započeo javni rad za probuđenje i reformu.
Do ovog trenutka, Delo je već dostiglo međunarodne razmere jer se svedočanstva koja sam objavljivao čitaju na svim kontinentima. Više o tome, saznaćeš iz samih svedočanstava, koja prilažem uz ovo pismo...
Na kraju, želim da ti poručim i nešto lično, što mi je Gospod pokazao i naložio da ti prenesem. Naime, predočeno mi je da se nalaziš u dubokoj duhovnoj tami i da je došlo krajnje vreme da izađeš iz nje, jer će se, inače, vrata Neba za tebe zauvek zatvoriti. Video sam da uprkos teoretskom izlaganju nauke o opravdanju verom, nemaš ovo učenje u svakodnevnom - živom iskustvu, i da kulu spasenja gradiš na pesku, odnosno na “dobrim delima”.
Brate, Gospod te poziva DA SE SRETNEŠ SA NJIM - DA GA UPOZNAŠ KAO ŽIVU I STALNO PRISUTNU LIČNOST, KOJA ŽELI I TREBA DA TE VODI U SVEMU ŠTO ČINIŠ. PRAVA VERA I ZAJEDNICA SA ŽIVIM SPASITELJEM JE SAMO ONA U KOJOJ JE HRIŠĆANIN SVESTAN DA U POTPUNOSTI ZAVISI OD ISUSA; U KOJOJ TRAŽI DA ON BUDE TAJ KOJI ĆE PROMENITI NJEGOV KARAKTER I OSLOBODITI GA OD POKUŠAJA DA SE OPRAVDA SOPSTVENIM DELIMA. MORAMO STRAŽITI NAD SOBOM SVAKOG TRENUTKA I TRAŽITI OD ISUSA DA NAS OČISTI OD SVAKOG GREHA. Neka Davidova molitva bude i tvoja: “UČINI MI BOŽE ČISTO SRCE I DUH PRAV PONOVI U MENI”. (Psalam 51,10) Samo oni koji se ovako mole, mogu ući u Božje Carstvo. Osim ovoga nema spasenja.
Molim te da poslušaš ovaj savet, da bi se Sveti Hristov Duh uselio u tebe i dao ti Njegov predivni, Božanski mir.
Beograd, 17. avgust 2002.
JEDNOM PROPOVEDNIKU
Brate ..., po Božjoj volji, obraćam ti se ovim putem, sa željom da svedočanstva koja ti dostavljam, kao i ono što ću izložiti u ovom pismu, sagledaš u svetlu Božje Reči - pravog i jedinog merila svih vrednosti.
Uveren sam da si prilično upoznat sa onim što je obeležavalo moj, kao i rad mojih saradnika, koji su, poput mene, podignuti da bi se davno narečena reforma Adventnog naroda konačno izvršila, tako da će ti malo šta od onoga što ću ti ovom prilikom reći biti novo. Sigurno ćeš se setiti da sam ti još u avgustu prošle godine dao svesku svedočanstava naslovljenom rečima proroka Amosa: “Pripravi se Izrailju da sretneš Boga svojega”, tako da si do ovog trenutka imao skoro punih godinu dana za ispitivanje tog dela, kao i svega što se događalo tokom našeg javnog rada. Obzirom na dužinu proteklog perioda, ne mogu a da ne kažem da je bio više nego dovoljan da svako ko ima čvrstu zajednicu sa Bogom dobije odgovor na iskreno traženje da upozna Njegovu volju.
U nekoliko navrata sam video da si osvedočen u verodostojnost i poreklo Dela ali te je nedostatak hrabrosti i vere, nastao zbog višegodišnjeg popuštanja slabostima, sprečio da ga pravovremeno priznaš i tako potpuno staneš na Božju stranu, Koji bi te obilno blagoslovio i dao silu da Ga dostojno proslavljaš. Veliki je to propust dragi brate i Gospod te poziva da ga, dok ima vremena za to, otkloniš i daš slavu Spasitelju, Koji je raspet za naše grehe, znajući da su sve riznice Neba otvorene svima koji se, u detinjoj veri, predaju Onome Koji nikoga nije odbio (Jovan 6,37).
Beograd, 06. avgust 2002.
STAREŠINI JEDNE CRKVE
Brate, sve reči ovog pisma, koje ti upućujem po Božjem nalogu, predstavljaju otvoren poziv na samoispitivanje u svetlosti Njegove Reči.
Uveren sam da si još uvek svestan težine propusta koje si činio, kako u vršenju dužnosti koja ti je poverena, tako i u tvom celokupnom Hrišćanskom iskustvu. Prihvatanjem dužnosti starešine Crkve, ti si uzeo teret odgovornosti kojeg nisi bio spreman da poneseš i tako, u velikoj meri, vršio loš uticaj na duše koje su ti poverene. Video sam da si iskreno ulagao brojne napore da se izvrše promene u sredinama u kojima si mogao da deluješ ali i to da si ugađanjem nedovoljno preporođenom srcu propustio da - koristeći darove i autoritet kojeg si stekao položajem - ove napore izvršiš u Božjoj sili.
Brate, Gospod te poziva da odbaciš svaki kompromis i greh koji je prionuo za tvoje srce i da Mu se bez odlaganja predaš potpuno i bezuslovno jer će, u suprotnom, tvoje vreme milosti ubrzo isteći. Poziv je Božji a odluka - tvoja. Donesi pravu!
Beograd, 06. avgust 2002.
SESTRI N...
Sestro N..., obraćam ti se sa željom da ono što ću ti izložiti prihvatiš kao “reči istinite i verne”, jer su izraz volje Onoga Koji poznaje svako ljudsko srce. Nije mi drago što moram reći da na tebi počiva veliko Božje negodovanje ali me zakletva koju sam položio kada sam pozvan na ovu službu obavezuje da svako svedočanstvo iznesem u punini svetlosti kojom mi je prikazano.
Video sam da nisi spremna na potpuno pokoravanje svakom zahtevu Božje Reči i da si ovaj nedostatak uporno pokušavala da pokriješ svojom pravdom. Poput Kaina, i ti si želela da Božju volju ispuniš na svoj način, pokušavajući da svojim delima izgradiš željeni autoritet i time obezbediš ljudsku naklonost i slavu.
Ovakvim ponašanjem, ti si već dugo pružala loš primer mnogim dušama, koje su se, povučene snagom tvog lažnog autoriteta, povodile za tobom. Draga sestro, Gospod te poziva da odbaciš masku lažne pobožnosti i da se više ne poigravaš ni svojim, ali ni životima onih duša koje su ti poverene posebnim položajem u Zajednici. On te poziva da se iskreno pokaješ za sve grehe i prihvatiš Isusa kao ličnog i Živog Spasitelja – kao Jedinu Osobu Koja te može osloboditi Božje osude. Odbaci svoja dela i primi Njegovu pravednost, da bi ti bilo dobro.
Beograd, 30 juli 2002.
BRAČNOM PARU
Brate ..., javljam ti se po Božjem nalogu, sa željom da ono što ću ti ukratko izložiti primiš kao izraz otkrivenja Njegove volje, ali i kao izraz moje želje da mi, koji se nazivamo Božjim narodom, najzad krenemo putem duhovnog napredovanja. U više navrata smo imali prilike da razgovaramo tako da mi je tvoj stav o delu koje obavljam dobro poznat. U nadahnuću mi je bilo pokazano da si, po pitanju nauke o opravdanju verom, dugo bio u zabludi i da je višegodišnje utvrđivanje u njoj bilo praćeno svesnim popuštanjem duhu nezavisnosti i samoljublja, koje si zaodevao formalnom pobožnošću. Ovakvim postupanjem, ti si poravnio put odbacivanju vesti o opravdanju verom, koju si, kasnije, sagledao u pravom svetlu, i to je jedan od osnovnih razloga koji su te sprečili da prihvatiš Delo za probuđenje i reformu, koje je Sam Gospod pokrenuo upravo na ovim prostorima.
Video sam da si u više navrata bio osvedočavan o poreklu i ozbiljnosti grešaka koje si činio i da si bio blizu odgovora na uplive Svetog Duha, Koji te je pozivao da se čvrsto uhvatiš za Njegovu silu i potpuno Mu se potčiniš. Međutim, kada si sagledao veličinu odricanja koje je neophodno da bi problem bio rešen Božanskim metodama, ti si odbacio ove pozive i svesno odlučio da kreneš linijom manjeg otpora.
Osim ovih, pokazan mi je još jedan greh kojim si se, takođe svesnim popuštanjem, ograđivao od uticaja Božanske milosti. Video sam da je sebičnost, uz želju za slobodnim ugađanjem sebi, tvoj najveći problem, koji će te koštati spasenja ukoliko u najskorijem vremenu ne budeš zatražio oproštaj i silu kojom te samo Hristos može očistiti od ove smrtonosne bolesti.
Tokom pisanja ovog pisma, dobio sam nalog od Gospoda da ti prenesem Njegovo izuzetno negodovanje zbog vrlo nečasnog, čak sramnog izgleda i ponašanja tvoje neobraćene supruge, čijim bićem gospodare jake i neobuzdane strasti. Kao glava porodice, ti si u velikoj meri odgovoran za njeno stanje, jer, poput sveštenika Ilija, nisi bio spreman da podigneš glas pravog ukora, koji svoj cilj postiže samo kada iza njega stoji posvećen život, kao jedini izvor koji mu može dati silu. U ime Onoga Koji je Svet, Veliki, i Čist, pozivam tvoju suprugu da se u dubokoj poniznosti i iskrenom pokajanju preda Jedinom Spasitelju, da bi se sačuvala od velikog gneva, koji će se, vrlo skoro, izliti na sve koji odbijaju da Mu se dragovoljno pokore.
Brate ..., moja je želja i molitva da shvatiš moju, kao i dobronamernost Onoga Čiju sam volju i otkrivenja izrazio ovim pismom, i prihvatiš ove pozive.
“JER VLADIKA TREBA DA JE BEZ MANE...”
Brate ..., žao mi je što zbog brojnih dužnosti u službi koju obavljam neću moći da budem opširniji u ovom izlaganju ali se iskreno nadam da mi to nećeš zameriti. Ovo pismo predstavlja izraz Božjeg poziva na tvoje duboko samoispitivanje u svetlu onoga što nam je za naše dobro i spasenje otkriveno u Njegovoj Reči.
Video sam da je Gospod izuzetno nezadovoljan tvojom službom i da će tvoje vreme milosti, ukoliko Mu se ne predaš potpuno i bezuslovno, ubrzo isteći. Ti si godinama prezirao svetost Njegovih Zapovesti i otvorenim popuštanjem oholosti i samoljublju vršio poguban uticaj na okolinu. Zaista je krajnje vreme da shvatiš da je Bog Stvaran, Veliki i Svet - da je Onaj Koji će svima suditi po delima.
Položaj starešine Crkve, koji ti je dat isključivo ljudskim nalogom, čini tvoj slučaj mnogostruko težim jer ćeš na dan Suda morati da daš odgovor za svaku dušu koja ti je poverena. Stoga te pozivam da ovu opomenu prihvatiš na vreme - pre nego se vrata Neba, za tebe, zauvek zatvore.
Beograd, 30. juli 2002.
PASTORU M...
M..., obraćam ti se sa željom da ovaj poziv prihvatiš sa svešću da je jedan od poslednjih i da će tvoje vreme milosti ubrzo isteći ukoliko i dalje budeš odbijao da se pokoriš svim Božjim odredbama, koje su jasno predstavljene u Svetom pismu i Spisima Duha proroštva.
Video sam da si u više navrata bio osvedočen da je ovo delo Božanskog porekla a ipak nisi poslušao glas Svetog Duha, Koji te je pozivao da Mu se odmah i potpuno predaš. Umesto da učiniš ovaj korak i tako poslušaš poziv savesti, ti si ne samo prezreo njen glas već i otvoreno ustao protiv Samog Boga, Koji je Pravi i Jedini Začetnik ovog dela.
Veliko je tvoje bezumlje, a sa njim i gnev kojeg si navukao na sebe. Pozivam te, u ime Boga, da priznaš grehe i staviš ih na Onoga Koji te toliko voli da je upravo zbog njih podneo sramnu i nezasluženu smrt! Možeš li da veruješ u to? Dovoljno je reći: “Verujem Gospode, pomozi mom neverju”!
Božja je volja, i moja molitva, da povest Savla Taršanina bude i tvoja. Poziv je Njegov, a odluka - tvoja. Šta ćeš uraditi?
Beograd, avgust 2002.
SESTRI T...
Draga sestro, tokom poslednjih meseci, u nekoliko navrata mi je pokazana potreba da ti se obratim i prenesem ono što mi je predočeno. Nekoliko puta sam izlazio pred Gospoda ne bih li dobio Njegovo odobrenje da ti iskažem ono što mi je otkriveno ali ga, do sada, nije bilo.
Verujem da ćeš se setiti našeg poslednjeg razgovora, kada sam ti, na posredan način, ukazao na potrebu da se odrekneš svakog kompromisa i greha koji je prionuo za tvoje srce. Ovo je ujedno i osnovni razlog zbog kojeg ti se obraćam jer sam video da se opomena koju sam ti tom prilikom uputio mora ponoviti u jačem i ozbiljnijem tonu jer je, kako mi je jasno pokazano, nisi shvatila, niti primila na pravi način.
Video sam da se ne boriš dovoljno protiv urođenih i stečenih slabosti i da će te to koštati spasenja ukoliko se u najkraćem roku ne budeš potpuno predala Onome Koji te može očistiti i ubeliti Svojom dragocenom krvlju, koju je, i zbog tvojih greha, prolio na krstu Golgote. T..., kao Božji vesnik, ali i kao tvoj brat u Isusu Hristu, molim te da ovu opomenu primiš kao jedan od poslednjih poziva Božanske milosti jer, bez obzira na sve što si tokom višegodišnjeg Hrišćanskog iskustva učinila u Delu, Sveti i Večni Bog prima samo nepodeljeno srce. Sve što je manje od ovoga vodi u sigurnu propast. Bog je zaista Milostiv, ali nemoj zaboraviti da čak i Njegova milost ima kraj i da će najpre biti uskraćena onima koji su imali najveću svetlost, ukoliko je se ne drže u potpunosti.
Bez obzira na to koliko nam se naše slabosti čine malim i nevažnim, znajmo da će nam upravo one biti sudije ako ne budemo iz sveg srca tražili da Gospod bude Taj Koji će Svoju volju ispunjavati kroz nas.
Zato te još jednom molim, u Njegovo, ali i svoje ime: ne gubi ni trenutak, već Mu se predaj celim srcem i umom, a On će ti dati potrebnu snagu. “I ceo vaš duh i duša i telo da se sačuva bez krivice za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista. Veran je Onaj Koji vas dozva, Koji će i učiniti.” (1.Solunjanima 5,23.24) Uhvati se čvrsto za ovo obećanje.
Beograd, avgust 2002.
BRATU S.
S..., danas je, nakon jutarnje molitve i proučavanja, Sveti Duh sišao na mene i još jednom pokazao tvoj slučaj, koji mi je već predočavan. Ovom prilikom je to bilo praćeno posebnim nadahnućem, sa nedvosmisleno jasnim pozivom da ti, radi tvog napretka i spasenja, iznesem ono što mi je pokazano.
Kao što sam rekao, već mi je nekoliko puta - kroz naše susrete i razgovore koje smo vodili - otkriveno tvoje duhovno stanje. Video sam da svoje spasenje gradiš na pogrešnom temelju a to, kako je jasnom naukom Svetog pisma određeno, znači da nisi uspostavio životodavnu zajednicu sa Jedinim Spasiteljem. U Svetom Pismu je napisano da večni život imaju samo oni koji poznaju Isusa - oni koji žive u stalnoj zajednici sa Onim Koji ih je iskupio Svojom više nego dragocenom krvlju (Jovan 17,3). Veliki greh čini svako ko se naziva Njegovim, dok životom nanosi sramotu Svetom Božjem imenu i pobija istinu koja ostaje samo na usnama. Sebičnost, pritajena gordost i nepokornost, samo su neka od zala koja truju tvoje biće.
Video sam da nisi spreman na potpuno i bezuslovno pokoravanje svim Božjim Zapovestima i da si tu odluku doneo svesno, uprkos jasnim opomenama Svetog Duha, Koji te je, kroz savest, više puta opominjao i pozivao da odbaciš grehe koji su čvrsto prionuli za tvoje srce. Ti kažeš: “Nije prav put Gospodnji” - “ne traži On od nas da budemo toliko kruti i fanatični, može se učiniti i poneki kompromis.” Svedočim ti, pred Bogom: da će svako ko ovako razmišlja biti zauvek izgubljen ukoliko ne odbaci ovu smrtonosnu zabludu. Sveti i Večni Bog može da primi samo one koji Mu služe celim umom i srcem, jer “koji govori da u Njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je On hodio.” (1. Jovanova 2,6)
S..., Gospod mi je pokazao da je ovo jedan od poslednjih poziva koje ti upućuje i da će tvoje vreme milosti biti vrlo brzo okončano ukoliko ga ne prihvatiš potpuno i bez odlaganja. Predaj se Isusu i traži da Ga upoznaš; danas - dok ima vremena.
Beograd, 19. Avgust 2002.
“NE UZIMAJ UZALUD IMENA GOSPODA BOGA SVOJEGA...”
Sestro ..., tokom protekla dva meseca, Gospod mi je u više navrata pokazivao svu ozbiljnost stanja u kojem se nalaziš. Video sam da si godinama odbijala jasne pozive milosti, koje ti je Sveti Duh upućivao kroz razum i savest. U Svetom pismu stoji napisano da je Hristos “Videlo koje obasjava svakog čoveka…” (Jovan 1,9). To znači da nema nijedne razumne osobe koja nije, na bilo koji način, mogla da bude osvedočena u Božje postojanje i delovanje. Međutim, i pored jasnih i očiglednih otkrivenja Njegovog postojanja, velika većina ljudi ide putem samostalnosti i greha, odvajajući se, tako, od Izvora života. Teško je, u Božjim očima, stanje tih ljudi ali je još teže stanje onih koji, i pored svih prednosti, svesno odbijaju poslušnost Njegovim zahtevima.
Ova opomena je upućena i tebi, jer si već dugo prezirala i odbacivala Božju Reč, kojoj nisi dozvolila da dopre do srca i izvrši životodavno delovanje. Pokazano mi je i da nemaš ispravno razumevanje odnosa sa Bogom. Ti Mu nikada nisi prišla sa svešću da je On Stvarna ličnost, Koja se može i treba upoznati. Bog, Koji je Stvaran i Prisutan, iako Ga, u sadašnjem stanju, ne možemo videti licem k licu, neće zauvek trpeti našu grešnost i nedostojnost. U životu svakog čoveka postoji granica do koje je Božja milost spremna da čeka ali ako se ona, nakon mnogih poziva i opomena, ipak pređe, tada već nema ničega što bi se moglo učiniti.
Sestro, pozivam te, u ime Hrista, da dobro razmisliš o tome jer je to istina, koja ti može doneti “uživanje” u grehu i večnu smrt, ili poslušnost Onome Koji te je stvorio i otkupio za večnost. Tvoj Nebeski Otac, Koji svakog dana unosi životnu snagu u tvoje biće; Kome si obećala dragovoljnu poslušnost, poziva te da to i učiniš. On je za tebe učinio sve - na krstu Golgote, patio je i zbog tvojih greha, da bi ti dao večni život. “A ovo je život večni: da poznaju Tebe, Jedinoga i Istinitoga Boga i Koga si poslao - Isusa Hrista.” (Jovan 17,3) Potpuno predanje i zajednica sa Spasiteljem, koja se održava i jača iz trenutka u trenutak, jedini je put spasenja. Kratko vreme milosti, koje je pred tobom, ističe; zato ne oklevaj već kreni tim putem. Učini to, i Nebo će se radovati!
Beograd, 14. novembar 2002.
“A KOJI GREŠE, UKORI IH PRED SVIMA...”
1. Timotiju 5,20
“Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: sine čovečiji, postavih te stražarem domu Izrailjevu, da slušaš reči iz Mojih usta i opominješ ih od Mene. Kad rečem bezbožniku: poginućeš, a ti ga ne opomeneš i ne progovoriš mu da bi odvratio bezbožnika od bezbožnoga puta njegova, da bi ga sačuvao u životu, onaj će bezbožnik poginuti sa svojega bezakonja; ali ću krv njegovu iskati iz tvojih ruku. A kad ti opomeneš bezbožnika, a on se i ne vrati od bezbožnosti svoje i sa zloga puta svojega, on će poginuti s bezakonja svojega, a ti ćeš sačuvati dušu svoju.”
“Hristos im je jasno rekao da pripisujući delo Svetoga Duha Sotoni, sami se odeljuju od izvora blagoslova. Oni koji su govorili protiv Samog Isusa, ne raspoznajući Njegov Božanski karakter, mogu primiti oproštenje; jer Duhom Svetim mogu biti dovedeni do toga da uvide svoju zabludu i da se pokaju. Ma kakav bio greh, ako se duša pokaje i veruje, krivica je oprana Hristovom krvlju; ali onaj koji odbaci rad Svetog Duha postavlja se tamo gde pokajanje i vera ne mogu da dopru do njega. Svojim Duhom Bog radi na srcu; kada ljudi namerno odbace Duha i kada izjave da je On od Sotone, presecaju kanal kojim Bog može da održava vezu sa njima. Kada se Duh konačno odbaci, onda ne postoji ništa više što bi Bog mogao da učini za dušu.” (DA 322)
Samo Gospod zna koliko je veliki teret koji mi stoji na srcu dok pišem ove reči - reči koje su izraz svedočanstva upućenog čoveku koji je godinama odbacivao pozive Božanske milosti da bi, kako je Gospod pokazao, doneo svoju konačnu odluku. Ovo javno svedočanstvo upućeno je bratu ..., koji je, tokom poslednjih dana, javno hulio i svesno omalovažavao Božje Delo, uprkos svim molbama i opomenama koje su mu, po Božjoj volji, pravovremeno iznesene.
Brate ..., Gospod je pokazao da si već čitav niz godina svesno činio kompromise ne želeći da Mu se potpuno potčiniš i poslušaš svaki savet koji je sadržan u Njegovoj Reči. Ovakvim postupanjem, ti si kulu svog spasenja gradio na pesku, pripremajući time svoju večnu propast. Granica Božanske milosti, pred kojom si već stajao, je odbacivanjem ovih poslednjih opomena zauvek pređena. O, da si samo hteo da poslušaš glas Svetog Božjeg Duha, Koji je govorio tvom srcu i u više navrata te osvedočavao i pozivao da ne huliš i ne ustaješ protiv Dela i ljudi koje je On pokrenuo. Zašto nisi poslušao ove pozive brate ...? A tako si dobro znao odakle potiču. “Fariseji kojima je Isus uputio ovu opomenu, ni sami nisu verovali u optužbu koju su izneli protiv Njega... Međutim, pošto su Ga odbacili, bilo bi i suviše ponižavajuće da Ga prihvate kao Mesiju. Budući da su svoje noge postavili na stazu neverstva, bili su suviše gordi da priznaju svoju zabludu. Da bi izbegli priznavanje istine, očajničkom žestinom pokušavali su da ospore Spasiteljevo učenje” i “činili sve što su mogli da Ga lažno predstave i izopače Njegove reči”. (DA 322)
Video sam da su osnovni uzroci tvog duhovnog sunovrata oholost i samoljublje. Nisi želeo da primiš reči Božanskog ali i bratskog ukora, koji je došao kroz one koji su na skali tvog shvatanja vrednosti daleko ispod tebe.
Gedeon - “vođa kojeg je Bog izabrao da savlada Madijane, nije među Izrailjcima zauzimao neki istaknut položaj. On nije bio ni sveštenik, ni vladar, ni levit. On je sam sebe smatrao za najmanjeg u kući svog oca. Ali je Bog u njemu video čoveka hrabrog i čestitog. On se nije pouzdao samo u sebe, već je dragovoljno prepustio da ga Bog vodi. Bog za Svoje Delo ne bira uvek ljude najvećeg talenta, već one sa kojima se može najbolje poslužiti. 'Pre slave ide smernost' (Priče 15,33). Gospod najuspešnije može da radi preko onih koji su nasvesniji svoje nesposobnosti i koji se potpuno oslanjaju na Njega gledajući u Njemu svog vođu i izvor svojih snaga. On će ih učiniti jakim i mudrim povezujući Svoju snagu sa njihovom slabošću, i Svoju mudrost sa njihovim neznanjem.
Gospod bi za Svoj narod mogao učiniti mnogo više kad bi se negovala istinska skromnost. Ali malo ima takvih kojima bi On mogao poveriti veliku odgovornost ili veliki uspeh, a da ne postanu samopouzdani i da ne zaborave koliko od Njega zavise. To je razlog što Bog pri izboru oruđa za Svoje Delo zaobilazi one koje svet smatra velikim, talentovanim i dostojnim poštovanja. Takvi ljudi su vrlo često suviše ponosni i samoljubivi. Oni smatraju da mogu raditi ne pitajući Boga za savet”. (PP 553.554) “Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku Svoju, ali niko ne mari, nego odbaciste svaki savet Moj, i karanja Moga ne hteste primiti; zato ću se i Ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite, kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka. Tada će Me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali Me neće naći. Jer mrziše na znanje, i straha Gospodnjega ne izabraše; ne pristaše na Moj savet, i preziraše sva karanja Moja. Zato će jesti plod od putova svojih, i nasitiće se saveta svojih.” (Priče 1,24-31)
“Znanje”, koje si godinama sabirao, vremenom je postajalo sve veći idol tvog života, dok te, na kraju, nije prevelo preko ruba večne propasti. “Reči su mudrih ljudi kao žalci i kao klini udareni; reči onih koji ih složiše dao je jedan Pastir. I tako sine moj, čuvaj se onoga što je preko ovoga, jer nema kraja sastavljanju mnogih knjiga, i mnogo čitanje umor je telu. Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj i zapovesti Njegove drži, jer to je sve čoveku. Jer će svako delo Bog izneti na Sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla.” (Propovednik 12,11-14)
Ovim se još jednom pokazala sva veličina i neophodnost ljudske potrebe za potpunim potčinjavanjem Stvoritelju i bezuslovnim poslušanjem svake zapovesti i saveta, jer “sve je Pismo dano...” (2. Timotiju 3,16) Zato “blago onima koji tvore zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad.”(Otkrivenje 22.14) Konačna odluka kojom si sebe zauvek odvojio od Božje milosti, biće u vrlo skorom vremenu potvrđena i Njegovim pravednim sudom, kao opomenom svima koji već dugo hodaju stazom kojom si ti prolazio. Gospod je Milostiv i dugo trpi ali nikada nemojmo zaboraviti da je Njegovo drugo ime: “Gospod - Pravda naša” (Jeremija 33,16), kao što je pisano: “Milost i istina srešće se, pravda i mir poljubiće se”. (Psalam 85,10)
On kaže: “Eda li je Meni milo da pogine bezbožnik? govori Gospod, a ne da se odvrati od puteva svojih i bude živ? Ali kad bi se pravednik odvratio od pravde svoje i činio nepravdu, i radio po svim gadovima koje čini bezbožnik, hoće li on živeti? Pravedna dela njegova, što je god činio, neće se spomenuti; za bezakonje svoje koje učini i za greh svoj kojim zgreši poginuće. Još govorite: nije prav put Gospodnji. Čujte, dome Izrailjev, Moj li put nije prav? Nisu li vaši putevi nepravi? Kad se pravednik odvrati od pravde svoje i čini zlo i umre zato, umreće za zlo svoje koje učini. A kad se bezbožnik odvrati od bezbožnosti svoje koju je činio, i čini sud i pravdu, on će sačuvati u životu dušu svoju. Jer uzevši na um vrati se od svih bezakonja svojih koja učini; doista će živeti, i neće poginuti. Ali dom Izrailjev veli: put Gospodnji nije prav. Moji li putovi nisu pravi? Dome Izrailjev, nisu li vaši putovi nepravi? Zato, dome Izrailjev, sudiću vam svakome po putevima njegovim, govori Gospod; obratite se i prođite se svih greha svojih, i neće vam bezakonje biti na spoticanje. Odbacite od sebe sva bezakonja koja činiste, i načinite sebi novo srce i nov duh; i zašto da mrete? Dome Izrailjev. Jer Mi nije mila smrt onoga koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se i budite živi.” (Jezekilj 18,23-32) Poslušajmo ovaj savet.
“Mnogi su neiskreni prema svojoj sopstvenoj duši i žive u velikoj samoobmani u pogledu njihovog pravog stanja pred Bogom. On se služi onim putevima i načinima koje smatra najboljim da bi postigao Svoje ciljeve i ispitao šta je u srcima onih koji tvrde da su Njegovi sledbenici. On otkriva pogreške pojedinih da bi time opomenuo i druge, kako bi se sa strahom klonili istih i sličnih pogrešaka. Ispitujući sebe, oni mogu doći do saznanja da čine baš ono što Bog osuđuje kod drugih. Ako oni zaista hoće da služe Bogu i ako se boje da Ga ne uvrede, neće čekati da se na naročit način ukaže na njihove pogreške, pa da ih tek onda priznaju i u poniznosti i pokajanju vrate se Gospodu. U saglasnosti sa svetlošću koja je data drugima, oni će odbaciti sve što nije po volji Bogu. Ako li, naprotiv, ljudi jasno vide da čine one iste greške zbog kojih su drugi ukoreni, a ipak produže i dalje da ih čine samo zato što nisu posebno opomenuti, izlažu sebe velikoj opasnosti...” (5T 660-661)
No comments:
Post a Comment