Broj V - NOVA LIČNA SVEDOČANSTVA

NOVA LIČNA SVEDOČANSTVA

Broj V - Juli 2004.

PREDGOVOR

Kao što i sam naslov govori, ovaj spis predstavlja novu zbirku ličnih svedočanstava, koja sam, po Božjem nalogu, upućivao onima za čije duhovno probuđenje ili razvoj su i bila namenjena. U izbor, kojeg je vodio Gospod, kao što je to bio slučaj sa prethodnom sveskom, ušlo je dvanaest pisama i svedočanstava za pojedince, čija objava u ovoj zbirci može i treba da posluži svakome ko je otvoren za Božanske pozive, pouke, opomene i savete sadržane u njima. Svaku reč ovih svedočanstava, pisao sam sa istom - žarkom željom, koja me ispunjava i sada, dok pišem ovaj uvod - da bude na blagoslov mojoj braći i sestrama.

“Dužnost jednog Hrišćanina je da popravlja, obnavlja i isceljuje. Proces isceljivanja je spasio mnoge i pokrio mnoštvo greha. Bog je ljubav. Suština Njegovog bića je ljubav. Od onoga što je već izgledalo beznadežno i izgubljeno, On stvara novo, vredno i dragoceno i na taj način ne dopušta Sotoni da trijumfuje...” (Special Testimonies, Series A number 6. 1896. p. 3-17)

“Bog upotrebljava razna sredstva da bi se ljudi spasili. On im govori kroz Svoju Reč, preko Svojih propovednika i preko Svetog Duha Koji upućuje vesti opomene, ukora i pouke. Ta sredstva treba da prosvetle razum ljudi, da im ukažu na njihovu dužnost i njihove grehe i na blagoslove koje mogu dobiti, da probude u njima shvatanje duhovnih potreba kako bi prišli Hristu i u Njemu našli milost koja im je potrebna. Ali mnogi idu sopstvenim putem umesto Božjim. Oni se nisu izmirili sa Bogom, niti se mogu izmiriti dok ne raspnu svoje 'ja' i dok Hristos ne bude živeo u njihovim srcima kroz veru.

Gospod traži od nas da slušamo glas dužnosti, iako nas drugi glasovi pozivaju da idemo suprotnim smerom. Nama je potrebna usrdna pažnja da bismo razlikovali glas koji govori za Boga. Mi se moramo opirati, pobediti nagon i poslušati glas savesti, bez kolebanja ili odlaganja, kako se ne bi ućutkala i kako volja i nagon ne bi preovladali. Reč Gospodnja dolazi svima nama koji se ne opiremo Njegovom Duhu, rešeni da čujemo i poslušamo. Taj glas se čuje u opomenama, savetima i ukorima. On je jasna vest koju Gospod upućuje Svom narodu. Ako čekamo na snažnije pozive ili povoljnije prilike, svetlost će se povući i mi ćemo ostati u mraku.” (5T 45.67)

“I NEPRIJATELJI ČOVEKU POSTAĆE DOMAŠNJI NJEGOVI”

Matej 10,36.

Beograd, 29. maj 2003.

Dragi brate, po Božjoj volji i naredbi, pišem ovo pismo, koje je izraz onoga što mi je pokazano o tvom duhovnom stanju i potrebama. Molim te da svaku reč ovih svedočanstava, koja sam, svojevremeno, uputio nekim pojedincima, a koja se, u ovom trenutku, skoro potpuno mogu primeniti i u tvom slučaju, proučiš uz usrdnu molitvu, sa otvorenošću da ih primiš kao “reči istinite i prave” (…)

Brate M..., još jednom te molim da dobro proučiš ove reči i da ih primiš k srcu. Traži od Gospoda da se Svojim Svetim Duhom potpuno nastani u tebi i nemoj više bežati od toga. Bog treba da te vodi u svemu ali On to ne može da učini sve dok između Njega i tebe stoji zid samopouzdanja i oslanjanja na sopstvenu mudrost i znanje. Ma koliko stremili ka dobrom, ako to činimo u svojoj sili, ništa od toga nam se neće primiti, kao što reče Gospod: “Mnogi će reći Meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im Ja kazati: nikad vas nisam znao; idite od Mene koji činite bezakonje.” (Matej 7,22.23)

Gospod te poziva da svoje stanje sagledaš u pravom svetlu, onako kako to nisi mogao do sada da učiniš, jer nisi bio spreman da Mu predaš svaki deo bića. Ako budeš doneo ovu odluku, za šta se žarko molim i verujem da ćeš to učiniti, Gospod će ti rasvetliti um i pokazati svu ozbiljnost stanja u kojem se nalaziš, kao i veliku potrebu da odmah raščistiš sa svim kompromisima na koje već dugo pristaješ. On kaže: “Ne mislite da Sam Ja došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač. Jer sam došao da rastavim čoveka od oca njegova i kćer od matere njezine i snahu od svekrve njezine: i neprijatelji čoveku postaće domašnji njegovi. Koji ljubi oca ili mater većma nego Mene, nije Mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego Mene, nije Mene dostojan. I koji ne uzme krsta svojega i ne pođe za Mnom, nije Mene dostojan. Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju Mene radi, naći će je.” (Matej 10,34-39)

Znam da si svestan da će plod takve odluke biti bolan, ali ako samo za trenutak budeš usmerio pogled ka Onome Koji je nosio tvoj krst, tada ti više ništa neće biti teško.

Primi bratski pozdrav, i blagoslov od našeg Divnog Nebeskog Oca.

POZIV BRATU W.

Avgust 2003.

Brate, vrlo mi je žao što je razlog za ovo javljanje u osnovi isti kao u prethodnom slučaju. U proteklom periodu si imao više nego dovoljno vremena da primiš poruku koja ti je upućena ali si opet propustio da to učiniš. Tužna je, i sramotna, sebičnost kojom si se okovao u pokušaju da se, ako je moguće, zakloniš i od pogleda Onoga Kome ništa ne promiče. A zašto, W...? Zar svemoćna i milostiva Božja ruka više nije u stanju da spasava? Ima li ičeg vrednijeg od službe Poniznom i Nesebičnom Spasitelju, Koji je, za nas, učinio sve? Da li, i koliko razmišljaš o tome? Ima li u tebi želje za tim? Gospod te poziva da izađeš iz okova formalizma, u koji si počeo sve dublje da zapadaš, i da se obratiš celim srcem, dok još imaš vremena za to. Poslušaj, i bićeš blagosloven.

“OPOMINJITE SE ŽENE LOTOVE”

Luka 17,32.

Avgust 2003.

“A drugome reče: hajde za Mnom. A on reče: Gospode! Dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svojega. A Isus reče mu: ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace; a ti hajde te javljaj Carstvo Božje. A drugi reče: Gospode! Ja idem za Tobom; ali dopusti mi najpre da idem da se oprostim s domašnjima svojim. A Isus reče mu: nijedan nije pripravan za Carstvo Božje koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag.” (Luka 9,59-62)

E..., pre svega, želim da te pozdravim kao dragog brata u Isusu Hristu i pozovem da još jednom preispitaš svoj stav o ovom, poslednjem, pokretu za probuđenje Adventnog naroda i konačnu objavu Evanđelja. Siguran sam da si čitajući svedočanstva koja sam ti poslao bio osvedočen u njihovu verodostojnost pa te molim da, u skladu sa tim, postupiš po usmerenjima koja ti Gospod daje o tvom delovanju na širenju i podržavanju vesti za ovo vreme. Ukoliko ti nedostaje hrabrost, vera, ili bilo šta - traži od Gospoda, i primićeš, ali nemoj više da oklevaš jer On želi da svako, dok ima vremena, bude upotrebljen u Delu spasenja. Kreni, i bićeš blagosloven.

“JER JA GOSPOD NE MENJAM SE”

Malahija 3,6.

Avgust 2003.

Draga sestro, žalosna je i vrlo nepromišljena tvoja izjava ali neka ti je Gospod ne uzme za zlo ukoliko odlučiš da Mu se obratiš celim srcem. Ako budeš imalo otvorena za to, sagledavajući svoje duhovno, a samim tim i moralno stanje, shvatićeš da si licemerna osoba koja glumom i lažnom pobožnošću unižava svoje osnovno - ljudsko dostojanstvo. Pravi karakter se ogleda u doslednosti svakoj moralnoj normi koju ispovedamo. Ti kažeš da je ovo dvadeset-prvi vek i da, samim tim, ne treba poštovati načela koja je Gospod izneo preko Svoje sluškinje! Njegov odgovor glasi: “Opominjite se svojih učitelja koji vam kazivaše reč Božju; gledajte na svršetak njihovog življenja, i ugledajte se na veru njihovu. Isus Hristos juče je i danas Onaj Isti i vavek”. “Svaki dobri dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od Oca svetlosti, u Kojega nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka”.  (Jevrejima 13,7.8; Jakov 1,17)

Molim te da uz usrdnu molitvu primiš ove reči, kao i poruku iz svedočanstva koje sam uputio jednoj sestri, čije je duhovno stanje istovetno tvom. Ja se već molim za to, a odluka je samo tvoja.

PRVO PISMO BRATU W.

01. jul 2003.

Brate, pročitao sam tvoje pismo istog dana kada si ga poslao ali nisam bio u mogućnosti da ti odmah odgovorim pa te molim da mi ne zameriš na tome. Pažljivo sam ga čitao i istovremeno se molio Isusu da mi pokaže šta zaista stoji iza onoga što si napisao, što činim u svakoj sličnoj prilici. Kao i mnogo puta do tada, odgovor je stigao vrlo brzo.

Tom prilikom mi je još jednom pokazano da si već prilikom čitanja spisa bio jasno osvedočen da je delo koje radim Božje ali mi je pokazano i da si popustio slabostima i svesno odbacio delovanje Svetog Duha, Koji te je pozivao da, potpunim predanjem i usrdnom molitvom, primiš silu za izvršenje zadatka koji ti je poveren. Brate, Gospod ti poručuje da se ne pretvaraš, već iskreno pokaješ i poneseš svoj krst, kao što ga je i On poneo.

Pokazano mi je da možeš mnogo da učiniš u ovom Delu: duhovnim, intelektualnim i materijalnim darovima, zbog čega je tvoja odgovornost uvećana. Zato te molim: nemoj oklevati ni trenutka jer ćeš pred nebeskim Sudom morati da daš odgovor za svaku dušu koja se može spasiti tvojim zalaganjem.

“I KOJI NE UZME KRST SVOJ... NIJE MENE DOSTOJAN”

Matej 10,38.

20. avgust 2002.

Brate, danas sam dobio jak podsticaj da ti se obratim i prenesem ono što sam video da postoji kao tvoja nasušna potreba u ovom trenutku.

Tokom proteklog perioda, u nekoliko navrata sam se molio Gospodu da mi pokaže slučajeve nekoliko osoba, između kojih si bio i ti, i ova molitva mi je uslišena. Za tebe sam dobio prilično dobra osvedočenja, kojima mi je stavljeno do znanja da si još uvek jedan od onih koji nisu potpuno savili kolena pred Valom ali i određene slabosti, od kojih su neke vrlo očigledne, obzirom na tvoj dosadašnji odnos prema Delu. Pokazano mi je da vreme za tvoje otvoreno priznanje i učešće u njemu ističe i da će u narednom periodu Božja milost početi ubrzano da se povlači ukoliko ostaneš u okovima slabosti, zanemarujući dužnosti i obaveze koje ti se očigledno nameću. Isus je jasno rekao da nijedan sluga ne može da služi dva gospodara. Ti si, tokom našeg javnog rada, poput mnogih, imao više nego dovoljno vremena i mogućnosti da budeš osvedočen u verodostojnost Dela, da poneseš svoj krst i podržiš vest, ali se ipak nisi uhvatio za Hristovu milost, kojom bi primio i silu da Ga proslaviš.

Nemoj nikada izgubiti iz vida činjenicu da se takvo postupanje graniči sa izdajstvom i da ćeš pred Nebeskim Sudom morati da daš odgovor za svaku dušu koja je bila u sferi tvog uticaja a  nije primila ono što si joj mogao i trebao pružiti da si pravovremeno doneo pravu odluku.

Zato više ne oklevaj, brate moj, već se, kao nekada Jakov, uhvati čvrsto za Božju milost i primićeš neophodnu silu i okrepljenje. Ovo je Božje Delo - Njegovo poslednje Delo, i On te poziva da poneseš svoj krst, kao što smo ga i mi poneli. Neka te On blagoslovi i da ti snage za to.

“...IZABERITE SEBI DANAS KOME ĆETE SLUŽITI”

I. Navin 1,15.

Beograd, 05. april 2003.

Brate, kao i u prethodnom slučaju, obraćam ti se po Božjem nalogu, kojeg sam primio pre dva dana, kada je, nakon jutarnjeg proučavanja, Sveti Duh sišao na mene i pokrenuo me da, tebi i još nekim osobama iz ovdašnjih Zajednica, prenesem ono što mi je predočeno. Siguran sam da se dobro sećaš prvog pisma koje sam ti uputio tako da to neću ponavljati iako je poruka koju ti sada iznosim u osnovi ista. Ti si jedan od mnogih koji su osvedočeni da iza ovog pokreta stoji Sam Bog a ipak nisi učinio ništa da bi Mu se pokorio i poslušao pozive milosti koji su ti upućivani. Umesto toga, tokom već dužeg vremena radiš protiv Dela i ljudi koje je On podigao. Moje je pitanje: da li znaš kako prolaze oni koji, u svojoj zaslepljenosti, drsko prkose Svemogućem? Dobro je Gospod rekao: “Ovi ljudi imaju uši da ne čuju, i oči da ne vide.” Zar mislite da ćete u nedogled moći da nekažnjeno odbacujete Onoga od Čije milosti zavisi svaki trenutak vašeg života?

12. Juna 2002. godine, u noćnom viđenju, Gospod mi je pokazao da ćeš se u suzama pokloniti pred Njim i priznati ovo Delo, ali samo od tebe zavisi hoće li ti to priznanje biti za spasenje ili osudu. Kao što sam objavio u ranijim svedočanstvima, vrlo je blizu trenutak kada će mnogi koji su otvoreno hulili na Boga, svesno radeći protiv Njegovog Dela, zasluženo žeti plodove svojih postupaka. Zato te, S..., pozivam - molim te i pozivam: nemoj više činiti to što činiš, već se, dok možeš, obrati Hristu, i primi isceljenje.

MOĆ VERE I ODLUKE

Juli 2004.

“A oni koji slušahu rekoše: ko se dakle može spasti? A On reče: što je u ljudi nemoguće u Boga je moguće.” (Luka 18,26-27)

Draga sestro, krajem prošle godine, imao sam dva noćna viđenja kojima mi je pokazano koliko si zastranila od istine koju, nažalost, sada zastupaš samo formalno dok je, u stvarnosti, tvoje poverenje u njenu spasonosnu moć potpuno iščezlo.

U prvom noćnom viđenju, od 20. novembra 2003. godine, u simboličnoj slici, upitao sam te: “Da li veruješ da je Hristos Mesija?” (Drugim rečima: da li veruješ da je On Spasitelj - da može da te spasi.) Pošto si jasno čula moje pitanje i razumela ga, za trenutak si zastala u dubokom samoispitivanju, da bi, zatim, sa nepokolebljivim uverenjem, rekla: “Ne.” Nakon tvog odgovora, ja sam sa velikom usrdnošću počeo da te razuveravam, podupirući svoje stavove citatima iz Svetog pisma, nakon čega je viđenje završeno.

7. decembra 2003. godine, takođe u noćnom viđenju, pokazana mi je tvoja popustljivost prema suprotnom polu, koja se, tokom poslednjeg vremena, razvila u, istina je, nevelikoj, ali ipak prisutnoj i opasnoj meri, koja bi, vremenom, mogla da dovede u opasnost i tvoj brak ukoliko se u najkraćem roku ne obratiš Gospodu iskrenim pokajanjem i traženjem da zauzda strasti koje počinju da ovladavaju tvojim bićem. Veruj, sestro, da je Hristos zaista Mesija, i da može da te spasi i očistiti od svake grešne sklonosti. Samo Mu se predaj sa nepokolebljivim poverenjem u Njegova sigurna obećanja jer “Veran je Onaj Koji vas dozva, Koji će i učiniti.” (1. Solunjanima 5,24) Nemoj suditi o Spasitelju na osnovu svojih slabosti i nemoći, već se uzdaj u Njegovu svemoć. Sve je moguće u Isusu Hristu Koji nam moć daje (Filibljanima 4,13). To je istina! Ni u kom slučaju se nemoj predavati već ustani i bori se. Budi odlučna - to je najvažnije, a zavisi samo od tebe; sve drugo je Božje. Samo je potrebno reći: “Verujem, Gospode! Pomozi mom neverju.” - hoću da verujem, ali ne mogu. Podari mi veru! (Marko 9,24)

Duh proroštva kaže: “...Vi želite da se predate Njemu, ali vam nedostaje moralne snage, robujete sumnji i sputani ste navikama svog grešnog življenja. Vaša osećanja i vaše odluke slične su kulama od peska. Niste kadri da upravljate svojim mislima, svojim pobudama, svojim osećanjima...

Vama je neophodno da razumete šta je prava moć volje. Bog je čoveku dao vlast da bira, i na njemu je da se posluži njome. Vi ne možete da promenite svoje srce, vi ne možete sami od sebe da posvetite Bogu osećanja svog srca; ali možete odlučiti, izabrati da Mu služite! Možete Mu predati svoju volju; tada će On delovati u vama da hoćete i činite ono što je Njemu ugodno. Tako će cela vaša priroda biti stavljena pod upravu Svetog Duha; On će biti središte svih vaših osećanja, vaše misli biće u skladu sa Njim.” (SC, poglavlje “Posvećenje”)

“JER JE... NEPOKORNOST KAO... IDOLOPOKLONSTVO”

1. Samuilova 15,23.

26. jun 2004.

Brate, verujem da se još sećaš našeg razgovora od pre tri godine, kada sam ti izneo sadržaj noćnog viđenja o tvom odnosu prema Božjem Delu i mojoj službi u njemu. Pošto je tom prilikom sve završeno usmenim iznošenjem, po Božjoj volji i podsticaju, sadržaj tog viđenja ti ovog puta iznosim i putem pisanog svedočanstva, sa čvrstim uverenjem da će ti biti od pomoći, nakon što je, u međuvremenu, ispunjen veliki deo onoga što je Gospod najavio tim otkrivenjem.

U slici koja je većim delom simbolična, od čoveka čije je ime istovetno tvom, zahtevao sam da mi konačno vrati kožni opasač, kojeg je zadržavao bez mog odobrenja. Iako sam ulagao mnoge napore da ga odgovorim od toga, on je ostao uporan u nastojanju da ga zadrži, služeći se čak i silom. Kada sam uvideo da mi ništa drugo nije preostalo, čvrsto sam uhvatio opasač i nakon velikog otpora ga istrgao iz njegovih ruku, čime se viđenje završilo.

Nakon što sam se molio Gospodu za tumačenje ovog sna, stavljeno mi je do znanja da je kožni opasač predstavljao moju službu, za šta sam dobio potvrdu u sledećim tekstovima: Matej 3,4.; 2. Carevima 1,8. Veliko opiranje koje je čovek ispoljio, i nespremnost da mi da što mi pripada, predstavljalo je tvoju nespremnost da priznaš i prihvatiš ono u šta si bio osvedočen kada je u pitanju poreklo moje službe. Kada sam ti usmeno izneo sadržaj tog otkrivenja, na tvoje pitanje o tome, objasnio sam da se Gospod poslužio istoimenom ličnošću da bi tumačenje bilo potpuno tek kasnije, u vremenu koje je najpovoljnije da ti to iznesem, ali i zbog povećanog uticaja kojeg poseduje svaka najava događaja. Činjenica da sam na kraju ipak uspeo da ti istrgnem opasač pokazuje da ćeš, na samom kraju tvog ličnog vremena milosti, ipak doneti pravu odluku i potpuno stati na Božju stranu, zahvaljujući, u najvećoj meri, velikom posredovanju i zalaganju sa naporima koji su simbolično prikazani.

Kao što i sam vidiš, vreme koje je proteklo od tada potvrdilo je verodostojnost ovog otkrivenja iako je najvažniji deo još pred nama. Zato te još jednom molim da dobro razmisliš o svemu što ti je predočeno tokom poslednjih godina jer je, za tebe, ostalo vrlo malo vremena nakon svih poziva koje si odbio. Bog te još jednom poziva da se odrekneš oholosti, častoljublja, slepe istrajnosti u grehu i svih slabosti koje ih neizbežno prate i vode u sigurnu propast. Dozvoli Isusu da još jednom uđe u tvoj život, kao onda kada si, oslobođen sebe, bio spreman da primiš spasonosnu milost. Seti se ovih divnih reči, koje si i sam upućivao drugima - da je “strah Gospodnji nastava k mudrosti” i da “pre slave ide smernost” (Priče 15,33), i poslušaj ih, jer je Spasitelj toga Dostojan.

“Tako govori Onaj što drži sedam zvezda u desnici Svojoj, i što hodi posred sedam svećnjaka zlatnih: znam tvoja dela, i trud tvoj, i trpljenje tvoje... i podneo si mnogo, i trpljenje imaš, i za ime Moje trudio si se... No imam na tebe, što si ljubav svoju prvu ostavio. Opomeni se dakle otkuda si spao, i pokaj se, i prva dela čini; ako li ne, doći ću ti skoro, i dignuću svećnjak tvoj s mesta njegova, ako se ne pokaješ.”

“JER JE KOREN SVIH ZALA SREBROLJUBLJE”

1. Timotiju 6,10.

Juli 2004.

“Judina istorija prikazuje žalostan kraj jednog života, koji je mogao da bude pun časti pred Bogom. Da je Juda umro pre svog poslednjeg puta u Jerusalim, bio bi smatran čovekom dostojnim mesta među dvanaestoricom i onim koji bi im mnogo nedostajao. Odvratnost sa kojom su ljudi vekovima gledali na njega ne bi postojala da nije bilo osobina koje su se otkrile na kraju njegovog života. Ima razloga zašto je njegov karakter otkriven celom svetu. Trebalo je da bude opomena svima koji bi kao i on, izneverili sveto poverenje.

Neposredno pre pashe, Juda je obnovio svoj ugovor sa sveštenicima da im preda Isusa u ruke. Tada je bilo dogovoreno da Spasitelj bude uhvaćen na jednom od mesta gde se sklanjao da razmišlja i da se moli. Od gozbe u Simonovoj kući Juda je imao prilike da razmišlja o delu za koje se obavezao da će izvršiti, ali nije promenio svoju nameru. Za trideset srebrnika – za cenu jednog roba – prodao je Gospoda slave na sramotu i smrt.

Juda je po prirodi voleo novac; ali nije uvek bio tako poročan da učini takvo delo kao što je ovo. Gajio je zli duh tvrdičluka, sve dok nije postao vladajuća pobuda u njegovom životu. Ljubav prema bogatstvu kome je ropski služio, nadvladala je njegovu ljubav prema Hristu. Postajući rob jednom poroku predao se Sotoni...” (DA 716)

Brate, 20. januara 2003. godine, u noćnom viđenju mi je pokazan greh kojem si se uveliko predao, koji će te koštati spasenja ukoliko se u najkraćem roku ne preneš iz samrtnog duhovnog sna.

Od trenutka kada sam primio ovo otkrivenje, više puta sam molio Gospoda za dozvolu da ti se obratim i iznesem ono što mi je pokazao, ali, iz samo Njemu znanih razloga, nisam je dobio sve do ovog trenutka i budući da je sve bilo vođeno Njegovom rukom verujem da će ti ova opomena i poziv na pravo i potpuno predanje doći u pravom trenutku.

U slici koja mi je pokazana upitao sam te da li ti je, možda, potreban novac, na šta si odgovorio da jeste iako to nije bila istina i zatim zatražio određenu sumu. Ovo pitanje je bilo podstaknuto Božjim Duhom a predstavljalo je samo kušnju, da bi se videlo šta ti je u srcu jer mi je Sveti Duh svedočio da imaš dovoljno sredstava i da ti pomoć nije potrebna. Tvoj odgovor je otkrio greh kojeg gajiš a mala suma novca, koju si zatražio, pokazala je koliko veliki koren je pustio u tvom srcu jer mi je jasno predočeno da si spreman da svog Spasitelja prodaš i za manje od trideset srebrnika, na koliko su nekadašnje “vođe” Božjeg naroda procenile Njegov život. Velika je Božja osuda na onima koji tvrde da su Hrišćani a pritom drsko krše Njegov sveti Zakon; “Što nema odmah osude za zlo delo, zato srce sinova ljudskih kipi u njima da čine zlo.” (Propovednik 8,11)

Jedan od ključnih razloga zbog kojih se nalaziš u tom stanju je nespremnost da se potpuno pokoriš Bogu. Ono što si drugima propovedao, sam nisi činio već si se zadovoljavao beživotnom formom lažne pobožnosti i uživanjem u slavi koju si zadobijao kompromisima zaodevenim u sjajan plašt usiljene revnosti za istinu. Tvoje stanje je, sada, već vrlo teško - nakon ranijih opomena i poziva koje si rečima prihvatio, i čak se zahvalio na njima, ali ih srcem prezreo i odbacio. Brate, veliki je Božji gnev na tebi, zato se čuvaj i nemoj više ići tim putem. Ovako ti Gospod poručuje: Ili se obrati - dok još možeš, ili odstupi i ne pozivaj se na Njega jer će te stići pravedna odmazda za tvoje veliko bezakonje. Poslušaj, brate, da bi živeo. Odreci se sebe i primi Njegovu milost - danas, ako glas Njegov čuješ!

“JER JE JEDAN BOG”

1. Timotiju 2,5.

Beograd, 01. juli 2003.

“Ja Sam Gospod Bog tvoj, Koji sam te izveo iz zemlje Misirske, iz doma ropskoga. Nemoj imati drugih bogova uza Me.” (2. Mojsijeva 20,2-3)

Brate, zahvalan sam Gospodu na tvom javljanju i zanimanju koje si pokazao. Odgovor na postavljeno pitanje si već mogao da dobiješ pažljivim proučavanjem spisa sa molitvom da Isus bude Taj Koji će te voditi u tome, “jer bez Njega ne možemo činiti ništa” (Jovan 15,5). Pre svakog proučavanja, Hrišćanin treba da se preispita u svetlosti Božjeg prisustva i zatim, u potpunom predanju, zatraži vođstvo Svetog Duha - Jedine Osobe Koja može da ga prosvetli i pomogne da pravilno protumači pouke iz Božje Reči (Jovan 15,7).

Na temelju Svetog pisma, izgradio sam uverenje da postoji Jedan Bog: Otac – Sin – Sveti Duh. “Jer je jedan Bog, i jedan Posrednik između Boga i ljudi, Čovek Hristos Isus...” (1. Timotiju 2,5) Za Isusa je jasno napisano da je “Bog silni i Otac večni”, jer “kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu...” (Isaija 9,6; 1. Timotiju 3,16) Isus je Svetog Duha nazvao “Drugim Utešiteljem” (Jovan 14,16), što znači da je i Sam Utešitelj i Bog, pa je jasno da je i Sveti Duh Isto što i On. “A vi niste u telu nego u Duhu; jer Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duha Hristovog, on nije Njegov.“ (Rimljanima 8, 8. U vezi su i naredna dva stiha.) Brate ..., toliko za sada. Moja e-mail adresa ti i dalje stoji na raspolaganju a ja ću se moliti Isusu za snagu da Mu se potpuno predaš i postaneš jedna od Njegovih uzdanica u ovom - poslednjem Delu. 

“STRAH JE GOSPODNJI NASTAVA K MUDROSTI,
I PRE SLAVE IDE SMERNOST”

Priče 15,33.

Jun 2004.

Sestro, zahvalan sam Gospodu na tvom javljanju i lepim željama. Da, Isus želi da sada, i zaista, iskusimo blagoslove Njegovog Carstva, i samo iz tog razloga i vredi živeti. Nema ničeg vrednijeg od toga. Sve drugo i nema vrednost - to je ono čemu Bog, već skoro šest hiljada godina, pokušava da nauči Svoj narod “tvrdog vrata” i srca ispunjenog slepim samozadovoljstvom. Svako samozadovoljstvo čini uniženim onoga koji je ispunjen tim osećajem dok osoba kojom on vlada uživa u svojoj umišljenoj veličini ne uviđajući niskost svog stvarnog položaja, kako pred Bogom, tako i pred ljudima. Naime, nema nijedne osobe koja bar u jednom periodu svog života nije bila svesna svoje grešnosti ali je zbog istrajnosti u njemu ipak bila slepa da bi sagledala brojnost i veličinu posledica koje on nosi sobom. Isusove reči: “Oče! Oprosti im, jer ne znaju šta čine”, svedoče o tome, jer je jasno da su oni koji su Ga mučki ubili znali da čine greh, ali su usled svesnog odupiranja istini bili suviše slepi da bi videli sebe onakve kakvi zaista jesu. Oni zaista nisu znali šta čine.

U vezi sa odgovorom kojeg spremaš, dužnost mi je da kažem ono što se i podrazumeva a to je da na reč koja dolazi od Boga odgovor može da očekuje samo On, ali ću ipak rado da pročitam ono što ćeš mi, možda, poslati. Veoma želim da taj odgovor ne bude samo tvoj, već, pre svega, izraz onoga što je Bog spreman da odgovori na iskreno traženje da upoznamo Njegovu volju ali, nažalost, vidim da to ipak neće biti tako. Ti si osoba koja ima iskrenosti i otvorenosti ali te od potpunog predanja i zajednice sa Spasiteljem odvajaju slavoljublje i nepokornost u odnosu prema svim Božjim zahtevima. Ljudska slava ti je još uvek milija od poniženja kojeg donosi Hristov krst. U tebi je, međutim, ipak prisutna i donekle potisnuta želja da te Gospod okolnostima dovede do konačne odluke nakon čega bi smogla snage da Mu se posvetiš celim bićem. Čvrsto sam uveren da će tako i biti.

“Neki uviđaju potrebu pokajanja i kad uvide tu potrebu i osete želju za promenom u srcu – onda počinje borba. Da bi se čovek odrekao svoje volje i možda dosadašnjeg predmeta ljubavi i težnji potreban je napor pred kojim se mnogi kolebaju, i okreću mu leđa. Međutim, tu borbu mora voditi svako istinsko obraćeno srce. Moramo se boriti protiv unutrašnjih i spoljašnjih iskušenja. Moramo izvojevati pobedu nad samim sobom, raspeti osećanja i telesne želje – i tada počinje veza duše sa Hristom. Kao što se uvenula i naizgled beživotna grančica kalemi na živo drvo, tako i mi možemo postati živa loza na pravom Čokotu. I plod koji je doneo Hristos doneće svi Njegovi sledbenici. Kada se to jedinstvo postigne, ono se može sačuvati samo stalnim, usrdnim i bolnim naporima. Hristos je založio Svoju moć da bi sačuvao tu svetu vezu, i zavisni, bespomoćni grešnik mora odigrati svoju ulogu neumornom energijom, inače će ga Sotona svojom svirepom, podmuklom silom odvojiti od Hrista.” (5T 46)