PREFACE

Dear brethren and sisters,

Every word which I wrote and published in my testimonies and in this book, by God’s directive, is open and last call from Faithful Witness to all Seventh day Adventist Churches (SDA). In 2001, Lord called me to, without hesitations publish revelation that was given to me so this call could be timely sent.

On June 27th 2002 in visions of night it was shown to me the state that we as nation are in. In that seeing I was in one of our homes of pray which symbolically represented global state of our Church. As an invisible viewer I sat in last rows of religious service hall while the words of mundane song echoed through half empty space. In divine inspiration it was shown to me that believers of this church new that the words and the song were totally inappropriate but there was no one to raise the voice and stop this shameful act. Instead they tried to synchronize their voices and leave the impression of peace and safety.

With this symbolic picture Lord showed the state on many of those who called themselves His people. There are lots of those who see that their religious life is just empty, dead form, and that earthly joy of sins rules their being but still they are not ready to degrade themselves with sincere remorse. Those who dress themselves in false religious feelings could fool some people but He Who Sees everything said: “I know your deeds.”

»Christ's act in cursing the tree which His own power had created stands as a warning to all churches and to all Christians. No one can live the law of God without ministering to others. But there are many who do not live out Christ's merciful, unselfish life. Some who think themselves excellent Christians do not understand what constitutes service for God. They plan and study to please themselves. They act only in reference to self. Time is of value to them only as they can gather for themselves. In all the affairs of life this is their object. Not for others but for themselves do they minister. God created them to live in a world where unselfish service must be performed. He designed them to help their fellow men in every possible way. But self is so large that they cannot see anything else. They are not in touch with humanity. Those who thus live for self are like the fig tree, which made every pretension but was fruitless. They observe the forms of worship, but without repentance or faith. In profession they honor the law of God, but obedience is lacking. They say, but do not. In the sentence pronounced on the fig tree Christ demonstrates how hateful in His eyes is this vain pretense. He declares that the open sinner is less guilty than is he who professes to serve God, but who bears no fruit to His glory.« (DA 584)

Great is the wrath of God upon us and terrible justice will come to everyone who does not answer to final calls of mercy. Great light of truth, that SDA members received so they could give it to all people on Earth, stands in those last days as a sword of judgment above their heads, because it was despised and stomped for many years while sons and daughters of God are dying without true opportunity to know the One who died for them.

I call all readers, but first those to whom these warnings concern, to embrace Him so they could be good. My prayer is that we who called ourselves people of God, open the doors of our hearts to our Savior who was crucified for our sins, and to be His not only by name but by deeds, because “this is the eternal life, that they know thee the only true God” (John 17, 3). Let us get to know Him, for it is a cry of His Paternal heart.

UVOD

Draga braćo i sestre,

Svaka reč, koju sam, po Božjem nalogu, napisao i objavio u vidu svedočanstava koja izdajem i ovom knjigom, predstavlja otvoreni i poslednji poziv Vernog Svedoka svim Crkvama adventista Sedmog dana. 2001. godine, Gospod me je pozvao da bez oklevanja objavim otkrivenja koja su mi data kako bi ovaj poziv bio pravovremeno upućen.

27. juna 2002. godine, u noćnom viđenju mi je pokazano stanje u kojem se kao narod nalazimo. U viđenju sam se našao u jednom od naših molitvenih domova, koji je, simbolično, predstavljao globalno stanje Crkve. Kao nevidljivi posmatrač, sedeo sam u poslednjim redovima Bogoslužbene dvorane dok su polupraznim prostorom odjekivale reči potpuno svetovne pesme, kao redovnog dela Bogosluženja. U nadahnuću mi je bilo pokazano da su vernici ove crkve znali da su i muzika i reči pesme potpuno neprikladne ali ipak nije bilo nikoga da podigne glas i zaustavi izvršenje ovog sramnog čina. Umesto toga, trudili su se da dovedu glasove u međusoban sklad i pritom pokušavali da ostave utisak mira i sigurnosti.

Ovom simboličnom slikom, Gospod je pokazao stanje ogromne većine onih koji se nazivaju Njegovim narodom. Mnogo je onih koji vide da je njihov verski život samo prazna i mrtva forma i da je zemaljska sladost greha ta koja caruje njihovim bićem ali ipak ne pokazuju nimalo spremnosti da se ponize iskrenim priznanjem i pokajanjem. Oni koji se na ovakav način zaodevaju lažnom pobožnošću mogu i da prevare ponekoga ali Onaj Koji sve vidi - kaže: “Znam tvoja dela”.

“Hristov čin proklinjanja drveta, koje je On Svojom moći načinio, stoji kao opomena svim crkvama i svim Hrišćanima. Niko ne može da živi po Božjem Zakonu ako ne služi drugima. Međutim, ima mnogo onih koji ne žive milosrdnim, nesebičnim Hristovim životom. Neki koji sebe smatraju odličnim Hrišćanima ne razumeju u čemu se sastoji služba Bogu. Oni smišljaju i proučavaju kako da ugode sebi. Deluju samo da ugode sebi. Vreme ima vrednost za njih samo ako mogu da sabiraju za sebe. U svim životnim zbivanjima ovo je njihov cilj. Oni ne služe drugima, već samo sebi. Bog ih je stvorio da žive u svetu u kome mora da se pokaže nesebična služba. On je naredio da svojim bližnjima pomažu na svaki mogući način. Međutim, njihovo 'ja' je tako veliko da ne mogu da vide ništa drugo. Nisu u vezi sa čovečanstvom. Oni koji tako žive samo za sebe slični su smokvi koja je imala lep spoljašnji izgled, ali bila je bez roda. Oni se drže obličja pobožnosti, ali bez pokajanja ili vere. Na rečima poštuju Božji Zakon, ali nedostaje im poslušnost. Govore, ali ne čine. U prokletstvu izrečenom nad smokvinim drvetom, Hristos je pokazao kako je u Njegovim očima mrsko ovo uzaludno pretvaranje. On izjavljuje da je onaj koji javno greši manje kriv od onoga koji po imenu služi Bogu, a ne rađa nikakav rod u Njegovu slavu.” (DA 584)

Veliki je Božji gnev na nama, danas, i strašni su sudovi koji će uskoro sustići svakoga ko bude propustio da odgovori na poslednje pozive Milosti. Velika svetlost istine, koju su adventisti Sedmog dana primili da bi je u Božje ime preneli svim stanovnicima Zemlje, stoji u ovim - poslednjim danima, kao mač osude nad njima jer se tokom već dugog niza godina gazi i prezire dok mnogi sinovi i kćeri Božje umiru bez prave prilike da upoznaju Onoga Koji je umro za njih.

Pozivam svakog čitaoca ovih redova, ali najpre one na koje se reči ovog upozorenja i odnose, da ga prihvate, kako bi im bilo dobro. Moja je molitva da mi, koji se nazivamo Božjim narodom, otvorimo vrata svojih srca našem Spasitelju, Koji je raspet za naše grehe, i da ne budemo Njegovi samo po imenu, već i po poznanju, jer je “život večni da poznajemo Njega.” (Jovan 17, 3) Upoznajmo Ga, jer to je vapaj Njegovog Očinskog srca.

DOPUNA Svedočanstva broj IX

DOPUNA SVEDOČANSTVA BROJ IX

Preinačavanje proročanstava

(18.12.2010.)

Draga braćo i sestre,   

U kontekstu poslednjih svedočanstava, objavljenih pod naslovom Gospod Dolazi, a radi boljeg razumevanja neočekivane slike poslednjih događaja, sagledaćemo, uz Božju pomoć, neke Biblijske izveštaje o uslovljenosti proročanstava koja nisu predstavljena kao takva (kao uslovna), o čemu je, delimično, bilo reči.

Naime, kao što smo videli, na nedvosmislenom temelju Zakona i Svedočanstva, čak su i neka naizgled nepromenljiva proročanstva - uslovna, u koja, kao najpoznatija, spadaju Starozavetna proročanstva o kontinuitetu i procvatu Izraela kao Božje Crkve, posebno u poslednjim danima ovozemaljske istorije, od kojih su najindikativnija sledeća:

“Ovako veli Gospod, koji daje Sunce da svetli danju, i uredbe Mesecu i zvezdama da svetle noću, Koji raskida more i buče vali njegovi, Kojemu je ime Gospod nad vojskama: Ako tih uredaba nestane ispred Mene, govori Gospod, i seme će Izrailjevo prestati biti narod preda Mnom navek. Ovako veli Gospod: ako se može izmeriti nebo gore, i izvideti temelji zemaljski dole, tada ću i Ja odbaciti sve seme Izrailjevo za sve što su učinili, veli Gospod.” (Jeremija 31,35-37)

“Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjega utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i sticaće se k njoj svi narodi. I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljeva, i učiće nas Svojim putevima, i hodićemo stazama Njegovim; jer će iz Siona izaći Zakon, i Reč Gospodnja iz Jerusalima.” (Isaija 2,2.3)

U nekima od njih, Bog je, prilagođavajući se mogućnostima shvatanja tadašnjeg naraštaja Svog naroda, govorio i o prinošenju žrtava u Novozavetnom periodu:

“Ovako veli Gospod: Pazite na sud, i tvorite pravdu, jer će skoro doći spasenje Moje, i pravda će se Moja objaviti. Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečijem koji se drži toga čuvajući Subotu da je ne oskvrni, čuvajući ruku svoju da ne učini zla.

I neka ne govori tuđin koji pristane uz Gospoda: Gospod me je odlučio od Svoga naroda; i neka ne govori uškopljenik: Gle, ja sam suho drvo. Jer ovako veli Gospod za uškopljenike: Koji drže Subote Moje i izbiraju što je Meni ugodno, i drže Zavet Moj, njima ću dati u domu Svom i među zidovima Svojim mesto i ime bolje nego sinova i kćeri, ime večno daću svakome od njih, koje se neće zatrti.

A tuđine koji pristanu uz Gospoda da Mu služe i da ljube ime Gospodnje, da Mu budu sluge, koji god drže Subotu da je ne oskvrne i drže Zavet Moj, njih ću dovesti na svetu goru Svoju i razveseliću ih u domu Svojem molitvenom; žrtve njihove paljenice i druge žrtve biće ugodne na oltaru mom, jer će se dom Moj zvati dom molitve svim narodima.” (Isaija 56,1-7)

Ovo proročanstvo, dakle, jasno govori da su “tuđini” (stranci), “koji drže Subotu”, osnovni razlog zašto će se Božji Dom nazvati Domom molitve svim narodima a ono je, u punom smislu, počelo da se ispunjava po završetku Hristove ovozemaljske službe, namenjenoj - kako je Sam rekao, pre svih - “izgubljenim ovcama doma Izrailjevog” (Matej 15,24), dok je drugim narodima Evanđelje u većoj meri propovedano tek nakon kamenisanja Stefana, kada su se prvi Hrišćani rasejali po svetu: “A oni što se rasejaše od nevolje koja posta za Stefana, prođoše tja do Finikije i Kipra i Antiohije, nikom ne govoreći reč do samim Jevrejima.” (Dela 11,19)

Jedino prihvatljivo objašnjenje ovakvih proročanstava, u skladu sa Božjim savršenstvom i istinoljubivošću, jeste, dakle, da su prilagođavana okolnostima i moći shvatanja onih kojima su poverena, što u vremenu Isaije, koji je objavio ovo proročanstvo, obuhvata sledeće činjenice:

Žrtveni ceremonijal je, nakon objave ovog proročanstva, bio na snazi još više stotina godina - do Hristovog raspeća, što, moguće je, ne bi bio slučaj da je Bog već tada otvoreno govorio o ukidanju žrtava, niti su mnogi Jevreji, zbog duboko ukorenjenih predrasuda, mogli da razumeju promenu Starozavetnog Bogosluženja, što se jasno pokazalo i više vekova kasnije, kada su mnogi obraćenici iz Judaizma naginjali starozavetnoj formi, tako da je Bog, ovakvim izjavama, održavao određen red za vreme dok je trebao da važi ali je, sa druge strane, ipak najavio i promenu (Danilo 9,27; Jeremija 31,31-33), no, kao što se vidi, sa malom zastupljenošću i više posredno.

O preinačavanju naizgled nepromenljivih proročanstava, Bog je, u nekim slučajevima, govorio i otvoreno, dajući, pritom, i potpuno obrazloženje:

“Zato Gospod Bog Izrailjev kaže: rekao sam doista: dom tvoj i dom oca tvojega služiće preda Mnom do veka; ali kaže Gospod: neće biti tako, jer one ću poštovati koji Mene poštuju, a koji Mene preziru, biće prezreni” (1. Samuilova 2,30).

U skladu sa ovom Biblijskom istinom, a u kontekstu sadašnjih otkrivenja o blizini kraja, možemo razumeti i neka proročanstva iz vremena Elene Vajt, koju je Gospod, kao što smo videli iz prilaganih svedočanstava, osvedočavao {ali tada apsolutno tačno (jer je neophodna svetlost istine za završetak Dela, suštinski, bila data već tada)} o nameri da dođe za njenog vremena, usled čega je, njenim posredstvom, dao otkrivenja koja smo razmatrali u svedočanstvu Gospod Dolazi.

U takva proročanstva, samim tim, spadaju sva (ili gotovo sva) koja se odnose na razvoj (suštinski se, dakle, ništa ne menja) završnice Božjeg Dela, posebno na određenije okolnosti i brzinu nastajanja nedeljnog zakona, koji je, kao što je poznato, posebno iz Svedočanstava, u SAD-u bio na snazi već u vremenu sestre Vajt, kada, međutim, nije bilo sredstava da se sprovede brzinom kojom je to danas moguće, pa je Gospod (to se može videti analizom iz ove perspektive) - događaje iz vremena donošenja nedeljnog zakona predstavio nedovoljno određeno (više se može govoriti o opravdano subjektivnom viđenju sestre Vajt, iz pomenutih razloga – radi održanja nade u Božji Dolazak u tom vremenu, što je i sama verovala) - tako da se mogu prilagoditi okolnostima kako tadašnjeg, tako i sadašnjeg naraštaja (primer razorenja Jerusalima kao predslike kraja sveta), što je sestra Vajt, prirodno, i učinila. Da nije, već tada bi bilo jasno da Gospod neće doći za njenog vremena, što bi, u najmanju ruku, značajno umanjilo revnost vernih i otvorilo vrata svesnoj kalkulaciji sa Božjom milošću.

U današnjim, pak, okolnostima, za završetak Dela nije potrebno ni izbliza toliko vremena kao u vremenu sestre Vajt, koja je svedočila da je tadašnji naraštaj vernih mogao da bude u Carstvu već kroz dve godine nakon probuđenja, već je, zahvaljujući mas-medijima, da bi religija došla u fokus svetske pažnje, dovoljno da Zemlju pogodi par vezanih sudova većih razmera, nakon čega, radi spasenja civilizacije, a da bi Bog, navodno, bio Umilošćen, nedeljni zakon postaje realnost jednostavnom objavom preko globalnih medija, jer relativno duge zakonske procedure, u takvim okolnostima, gube smisao.

Što se tiče sedam zala, takođe nema nijedne odrednice njihove trajnosti (Otkrivenje 16) a takve su prirode da se svako od njih može javiti trenutno i trajati relativno kratko - posebno u savremenom tempu događaja, o kojima se, doslovno, izveštava iz minuta u minut. Izuzetak, naizgled, nalazimo u 12. stihu no sa savremenim transportnim sredstvima i taj prelazak vojske preko Eufrata jeste, u krajnjoj liniji, samo pitanje časova.

U kontekstu brzine završnih događaja, kada je reč o probuđenju i poslednjoj objavi Evanđelja, o čemu je već bilo govora u svedočanstvu o skorom Božjem Dolasku, sagledaćemo nekoliko odgovarajućih Biblijskih primera, od kojih su, neki, i predslika poslednjih događaja.

To se, pre svega, odnosi na Izlazak Izraela iz Egipta, gde vidimo da je, gledano fizički, to delo - u kojem je, prema nekim procenama, učestvovalo oko dva miliona duša, zahvaljujući savršenstvu Božjeg planiranja, organizacije i vođstva, bez transportnih sredstava - sprovedeno vrlo brzo (2. Mojsijeva 12).

Sledeći (hronološki) događaj, kao potpuna predslika događaja koji je neposredno pred nama (dekreta o nedeljnom zakonu), jeste dekret iz vremena Jestire, objavljen u 127 zemalja Asvirove carevine, od kojeg se tadašnji Božji narod, bez savremenih sredstava, izbavio tokom jednog dana: Jestira 9.

Implikacija ovog događaja, kada je Božji narod, kao i danas, bio rasejan po svim zemljama, jeste da se u tim okolnostima (kada nas ima svuda, i zahvaljujući savremenoj tehnici i medijima) i delo objave Evanđelja {budući da je dovoljna i sama odluka za ili protiv Hrista, odnosno za ili protiv nedeljnog zakona (koju - u sadašnjem, drugostepenom, Božjem planu završetka Dela, do kojeg je došlo zbog propuštanja vođstva da tokom 120 godina od Mineapolisa bude inicijator probuđenja i reforme - ne moramo, u krajnjoj liniji, ni da dokažemo delom, već samom odlukom za ili protiv njega)} može završiti (istina se, na različite načine, objavljuje već poduže) tokom nekoliko dana.

Sledeća predslika iznenadnosti i brzine događaja, koja se, proročanstvom iz Malahijine Knjige (poglavlja 3 i 4, posebno 4,5.6), odnosi upravo na poslednje probuđenje i reformu Božjeg naroda, jeste probuđenje Izraela tokom samo jednog dana, nakon velike i javne manifestacije Božje sile, koju je, kao što smo videli, Duh proroštva i najavio:

“U NAŠIM MESNIM CRKVAMA treba da dođe do veličanstvenog ispoljavanja Božje sile, ali to neće uticati na one koji se nisu ponizili pred Gospodom i otvorili Mu vrata svojih srca priznanjem greha i pokajanjem. U ispoljavanju TE sile, KOJA ĆE CEO SVET OBASJATI BOŽJOM SLAVOM, oni će videti nešto što će u svojoj zaslepljenosti smatrati opasnim, nešto što će izazvati njihov strah, i oni će ustati da mu se usprotive. Pošto Gospod neće delovati u skladu sa njihovim idejama i očekivanjima, oni neće priznati to delo. Oni će kazati: 'Zašto i mi ne bismo mogli da prepoznamo Božjeg Duha kada već toliko godina radimo u delu?' Zato što oni nisu reagovali na opomene i preklinjanja u porukama Božjim, nego uporno govore: 'Bogat sam i obogatio sam se i ništa ne potrebujem.' ” (RH extra 23. dec.1890)

Značajna okolnost jeste da samo dan ili dva pre veličanstvenih događaja na Karmilu nije bilo izgleda da će se u skorom vremenu išta promeniti a kamoli da će se čitav narod pokloniti Bogu.

Primedba koja se, u površnom i selektivnom razmatranju, može staviti na primenu ove predslike, jeste da je događaj na Karmilu vezan za relativno malo područje dok je Božji narod današnjice rasejan širom sveta, međutim, odgovor je - i bez činjenice da je ova predslika, proročanstvom iz Malahijine Knjige, već potvrđena - da savremena tehnika globalnih medija adekvatno zamenjuje fizičko okupljanje, ostvarujući taj cilj i brže nego što je tada bio slučaj.

Još jedan upečatljiv primer iznenađujućih i brzih promena, opisan je u 2. carevima 7.

Dakle, u svetlu ovih, ali i svih činjenica i otkrivenja koja Bog danas daje (uključujući i poslednja svedočanstva, o 120 godina vođstvu Crkve i skorom Božjem Dolasku), neminovno zaključujemo da se i Hristove izjave, iz propovedi na Maslinskoj gori, o danima kraja - kao i prilikom razorenja Jerusalima, koje je predslika završnih događaja - mogu uzeti doslovno.

Konačno, nakon sagledavanja svih relevantnih činjenica, možemo, još bolje, uvideti opravdanost i tačnost Nadahnuća, koje je, opisujući završne prizore ovozemaljske istorije, i pored sve svetlosti Adventne istine, Božje postupanje u završnom Delu ocenilo kao suprotno svakom ljudskom planiranju:

“Dozvolite mi da vam kažem da će se način Gospodnjeg rada pri završetku Dela potpuno razlikovati od uobičajenog, na neki način biće suprotan svakom ljudskom planiranju. Među nama će uvek biti onih koji če želeti da Božje delo stave pod svoju kontrolu, da diktiraju šta treba da se čini čak i onda kada delo bude išlo napred pod upravom anđela, koji će se pridružiti trećem anđelu u objavljivanju poruke koja treba da se uputi svetu. Bog će se poslužiti putevima i načinima koji će pokazati da je On uzeo uzde u Svoje ruke. Evanđeoski radnici će biti iznenađeni jednostavnošću sredstava kojima će se On poslužiti da obavi i dovrši Svoje delo pravednosti.” (TM str. 300 – 1885; Događaji poslednjih dana, poglavlje Glasna vika)

Biblijsko računanje vremena

(09.01.2011.)

Poštovana braćo i sestre,

Nakon poslednjih svedočanstava, objavljenih pod naslovima “Gospod Dolazi” i “Preinačavanje proročanstava”, odgovaram na pitanja koja se, obzirom na nesvakidašnji sadržaj tih poruka, neizbežno nameću. O čemu je reč - znate svi koji ste upoznati sa ovim objavama i vama su, najpre, objašnjenja i namenjena.

Centralno pitanje je, prirodno, neispunjenje najavljenih događaja u određenom vremenu, izraženom širim odrednicama (godinom i, posledično - mesecom) završetka ovozemaljske istorije dok dan i čas, kao što je otkriveno posredstvom Biblije i sestre Vajt, neće biti poznati do samog kraja, kada će ih, radi ohrabrenja u najtežim trenucima, objaviti Sam Bog (EW 15 – Rani spisi, 14.15. str. orig).

Naime, najavljeno vreme, koje je Bog, kao što je predstavljeno u pomenutim svedočanstvima, otkrio nizom posebnih događaja simboličkog karaktera, u numerički savršenim okvirima, započetim 1844. i 1888. - godinama specifične numeričke strukture, trebalo je, po svetlosti koja je davana tokom druge polovine 2010. godine, da se, upravo njenim krajem, ispuni ostvarenjem Adventne nade ali je uprkos nedvosmislenom značenju niza tipoloških događaja - produženo (uslovno rečeno), što je, naizgled, suprotno izričitoj najavi.

Međutim, uprkos tome - u skladu sa nedvosmislenim i očigledno neopozivim značenjem ovih otkrivenja, 2010. godina stoji kao nepomeriva odrednica Božjeg Dolaska, što je, osim racionalno i nadahnućem, potvrđeno i novim (i jednako evidentnim) događajima istog značenja, zaokruženim nakon iznošenja pomenutih svedočanstava.

Objašnjenje ove naizgledne kontradikcije daje činjenica na koju Bog, iz više razloga, nije našao za shodno da odmah ukaže, a to je razlika prvobitnog računanja vremena (prvobitnih granica prirodno određenih perioda - 1. Mojsijeva 1,14) i sadašnjih odrednica godišnjeg ciklusa. Stoga se poslednja godina šestog milenijuma, odnosno 6000. godina od Stvaranja (kojoj, kao što je pokazano, odgovara 2010. godina), u odnosu na našu administrativnu granicu, završava kasnije, što, najverovatnije, odgovara i poretku uspostavljenom Izlaskom Izraela iz Egipta, u kojem godišnji ciklusi počinju i završavaju u periodu mart-april po našem računanju vremena (s tim što moramo imati u vidu da ni savremeni jevrejski kalendar verovatno ne zaslužuje puno poverenje već je tačno vreme kraja, ukoliko je, dakle, određeno ovim računanjem vremena, apsolutno u Božjem znanju):

“I reče Gospod Mojsiju i Aronu u zemlji misirskoj govoreći: ovaj mesec da vam je početak mesecima, da vam je prvi mesec u godini.” (2. Mojsijeva 12,1.2)

“I Mojsije reče narodu: pamtite ovaj dan, u koji izidoste iz Misira, iz doma ropskoga, jer vas rukom krepkom izvede Gospod odande... Danas izlazite, meseca Aviva.” (2. Mojsijeva 13,3.4)

“Drži mesec Aviv, te slavi pashu Gospodu Bogu svojemu, jer meseca Aviva izveo te je Gospod Bog tvoj iz Misira noću.” (5. Mojsijeva 16,1)

To je, u skladu sa Božjom Rečju, najpribližnija odrednica kraja, pojačana i činjenicom koju ni sam nisam imao u vidu dok tokom pisanja ovog pisma nisam i pogledao ove tekstove, a to je njena uslovljenost (uslovljenost odrednice kraja: 5. Mojsijeva 16,1) Izlaskom Izraela iz Egipta, koji je, kao što je poznato, predslika Izlaska Božjeg naroda iz ovozemaljskog poretka! Tako se, možda i potpuno, podudaraju (u periodu mart-april) dva veoma važna i, skupno uzevši, veoma indikativna događaja:

- završetak 6000. godine u prirodnim granicama vremenskih ciklusa (kada je reč o godini - po prolećnoj ravnodnevici, sa mogućim odstupanjem zbog eventualnog variranja sadašnje Zemljine rotacije oko svoje ose u odnosu na prvobitnu, kada je sve bilo savršeno), u skladu sa 1. Mojsijevom 1,14;

- vreme Izlaska Izraela iz ropstva Egiptu - predslike Izlaska Božjeg naroda iz ovozemaljskog poretka, kao isključivo Biblijska granica godišnjeg ciklusa: 2. Mojsijeva 12,1.2; 13,3.4.

U ovoj hronometriji opstaju i (svi) tipološki događaji i podaci pobrojani u pomenutim svedočanstvima, jer se u preostalom vremenu ne narušava simboličko savršenstvo niti jednog od njih, budući da su vezana za drugu polovinu godine te bi tek kraj leta poništio prvo iz niza numeričkih savršenstava, sa početkom u 1844. i 1888. - godinama koje je, nesumnjivo, izabrao Sam Bog, Koji, kao što se pokazalo u brojnim događajima tipskog karaktera, i danas (tokom Adventne ere) vodi Svoj narod “rukom krepkom i mišicom podignutom”!

 

http://sh.wikipedia.org/wiki/Hebrejski_kalendar

 

http://static.astronomija.co.rs/kalendar/knjiga/godina.htm

 

Pečat na poslednja otkrivenja

(21.01.2011.)

Draga braćo i sestre,

Nakon poslednje svetlosti o skorom Božjem Dolasku, objavljene u temi pod naslovom »Biblijsko računanje vremena«, na koju repliciram, Bog je, dva dana nakon što je objavljena, dao i završnu svetlost o širim odrednicama Njegovog Dolaska, o kojima je bilo reči - najpre u svedočanstvu pod naslovom »Gospod Dolazi«, potom i u temama »Preinačavanje proročanstava« i pomenutoj - »Biblijsko računanje vremena«.

Da bi ova konačna svetlost, ka kojoj nas je Bog postupno vodio, bila ispravno predstavljena, podsećam vas, najpre, na sadržaj prvog i osnovnog svedočanstva, pod naslovom »Gospod Dolazi«, koje se može naći ovde:

Nakon ove objave, usledila je tema »Preinačavanje proročanstava« a nedugo zatim i naredna - »Biblijsko računanje vremena«, kao neophodne da bi i poslednja svetlost, o kojoj će, ukratko, biti reči, dobila odgovarajući značaj.

Naime, kao što je rečeno, u osnovnom svedočanstvu na ovu životno važnu temu, početak kompleksnog niza događaja simboličkog karaktera jeste otkrivenje u jednom noćnom viđenju iz 2002. godine, datog kao znak vremena kada će se Božje Delo konačno završiti, u kojem je, između ostalog, bio istaknut broj 88, o čemu su navedene i sledeće činjenice:

......................

Da bi svetlost, koja će sada biti izneta, bila potpuna, podsetićemo se i teme o Biblijskom računanju vremena (koje se nalaze i u produžetku ove poruke), gde je, između ostalog, napisano:

......................

Dakle, dva dana nakon objave ove teme (»Biblijsko računanje vremena«), u kasnim večernjim satima, dok sam razmišljao o tim činjenicama, uvideo sam, Božjom pomoću, da je prolećna ravnodnevica, kao prirodna granica godišnjih ciklusa (kojom se, dakle, završava i 6000. godina od Stvaranja) - 88. dan nakon 24.12. {mog rođendana (uključujući i njega), kao vesnika Božjeg Dolaska i završetka ovozemaljske istorije - 24.12. – 21.03}.

Božansko nadahnuće se, gotovo istog trenutka, spustilo u punini, ukazavši da je ovo otkrivenje završni segment niza natprirodno stvaranih i evidentnih događaja od najvećeg značaja za samu završnicu Božjeg Dela – pečat na sva prethodna otkrivenja o Njegovom Skorom Dolasku u Slavi i, prethodno, velikom izlivanju sudova nad nepokajanim delom Crkve i sveta, koji će, nažalost, u velikoj većini, odbaciti i poslednji poziv Milosti.

Stoga je moja poruka, draga braćo i sestre, da ova dragocena svetlost - iznesena sa punom Biblijskom argumentacijom i, Bogu hvala, u sili Svetog nadahnuća - bude prihvaćena i nošena dalje, jer je to, kao što se vidi, Njegova volja za ovo vreme.

Najava izuzetne i veoma važne svetlosti

(19.02.2011)

Draga braćo i sestre,

Obaveštavam vas da nam je Gospod, tokom poslednjih dana, podario niz nove i izuzetno važne svetlosti o bliskosti Njegovog Povratka, o čemu je bilo reči u ranijim svedočanstvima (koja su, prevashodno, objavljivana na ovom forumu).

Naime, u noći između 17. i 18. (svakako ovog meseca), data je, u nadahnuću, višestruka, vrlo značajna i zaista iznenađujuća svetlost, utemeljena na Biblijskim izveštajima o Potopu; Izlasku Izraela iz Egipta; Postanju; početku i kraju Adventne ere u svetlu Danilove Knjige 8,14. i Hristove Posredničke i Prvosvešteničke službe u Nebeskom svetilištu; indikativnim činjenicama iz života i rada Ellen G. White i ranijim otkrivenjima iz poslednjih meseci, kao, dakle, još jedna izuzetna potvrda svedočanstava o skorom Božjem Dolasku i početku završnih događaja, koji je, do ovih dana, bio nepoznat.

Tom svedočanstvu će, međutim, prethoditi Biblijski i racionalno utemeljena studija o određivanju vremena, iako je - kao što znate svi koji ste upoznati sa sadržajem dosadašnjih svedočanstava o ovom veoma važnom predmetu (skorom Hristovom Dolasku) - u prvom i osnovnom svedočanstvu, pod naslovom »Gospod Dolazi«, tome posvećeno istoimeno poglavlje (o određivanju vremena), u kojem su, racionalno i Biblijski, predstavljeni osnovni argumenti u prilog ispravnog odnosa prema određivanju vremena, koje, kada je reč o novim svedočanstvima, nije potpuno (dan i čas Božjeg Dolaska ostaju u okvirima Njegovog znanja). 

Određivanje vremena i naša uloga u svetu

(20.02.2011)

Budući da je određivanje vremena, u kontekstu kraja ovozemaljskog poretka, jedan od najspornijih predmeta, oko kojeg su se, u Novozavetnom dobu, lomila (nažalost i slomila) mnoga koplja, osim pomenutog poglavlja iz svedočanstva »Gospod Dolazi«, pod naslovom »Određivanje vremena«, i kasnije teme, o preinačavanju proročanstava (koje, između ostalih poglavlja, možete naći ovde:

...radi otklanjanja i najmanje predrasude po ovom važnom pitanju, posebno imajući u vidu događaje iz 1843. i 1844., kada su pioniri Adventnog pokreta objavili Hristov Povratak, sagledaćemo, ovom prilikom, još nekoliko značajnih činjenica koje ovaj predmet čine zaokruženim.

Budući da je, dakle, ovo pitanje (određivanja vremena) već uveliko razmotreno, osnovni aspekt ove analize biće, kao što i naslov nagoveštava, naša uloga, kao ADVENTNOG naroda, u objavljivanju jedne od najdivnijih vesti ne samo u kratkoj istoriji našeg malog - grehom, patnjom, i smrću pomračenog - sveta, već i u povesti (kao što neko, danas, ovde, reče), samog Univerzuma, čiji nepali svetovi posmatraju odnos Izabranog naroda prema očiglednoj i nečuvenoj Milosti kojom je pali ali i života Samog Tvorca vredni rod, kao »glavnja istrgnuta iz ognja«, izbavljen, uslovno, iz ralja greha i smrti.

Naime, mi smo, u ovakvom neverstvu, kakvo je danas, gotovo izgubili iz vida upravo osnovnu vest koja nam je, kao Adventnom naraštaju, poverena već u 19. veku, kada je, prihvatanjem Subote i otkrivenjem Božje prisutnosti i vođstva posredstvom Duha proroštva, Trostrukom anđeoskom vešću iz 14. poglavlja Otkrivenja i definicijom osnovnih Biblijskih istina, postavljen temelj Hristovom Povratku, do kojeg, međutim, nije došlo.

Ova, dakle, vest, trebala je, kao što znamo iz brojnih Svedočanstava, da bude objavljena još za vremena Elene Vajt ali je, nažalost, po otkrivenju Duha proroštva, Crkva, nakon što je na Konferenciji u Mineapolisu, 1888. godine, neposvećeno vođstvo odbacilo vest o opravdanju verom, morala da se vrati u svoju pustinju kako bi i taj neverni naraštaj izumro i ustupio mesto novom, čijim posredstvom će Delo milosti biti završeno:

“Videla sam da su Džons i Vagoner imali predsliku u Isusu i Halevu kada su deca Izraela kamenovala uhode uz sarkazam i ismevanje. Videla sam da ste namerno odbacili ono za šta ste znali da je istinito samo stoga što je bilo suviše ponižavajuće za vaše gospodstvo, videla sam neke od vas kako, u vašim šatorima, oponašate i ismevate ovu braću. Takođe sam videla da bismo, da ste prihvatili njihovu poruku, nakon dve godine od tog datuma (1888) bili u Carstvu ali se, sada, moramo vratiti u pustinju i ostati tamo četrdeset godina.” (GCB, 1892, May 7th)

Tako je, na ovoj famoznoj Konferenciji, zapečaćeno neverstvo nekada revnih navestitelja Hristovog Povratka, nakon čega je palom vođstvu dato ne 40 godina, o kojima Elena Vajt ovde govori, već celih 120 (1888-2008), da bi se nasušno potrebna i davno narečena reforma sprovela njihovim posredstvom, koje, kao što citirano svedočanstvo iz 1892. jasno govori, nije iskoristilo niti ono, niti Crkva u celini tako da smo, danas, usled gotovo potpune predaje ovozemaljskoj čulnosti i nikada brojnijim oblicima nemorala, koji ubijaju dušu, od aktivnih navestitelja Hristovog Dolaska u Slavi pretvoreni u relativno i uglavnom formalno aktivne a zapravo pasivne čekaoce ovog veličanstvenog događaja, zbog čega će i osnovna misao ovog svedočanstva, o određivanju vremena sa aspekta naše osnovne dužnosti (objavljivanja Hristovog Dolaska), biti, nažalost, manje-više, nova svetlost, koja je, međutim, kao što ćemo videti, neophodna da bi upravo ova dragocena vest, koja nam je, dakle, poverena još u 19. veku, mogla da bude objavljena.

Naime, kada govorimo o određivanju vremena, znamo da je Gospod, posredstvom Elene Vajt, sa posebnom primenom na njeno vreme, svedočio da nakon 1844. godine neće biti poruke vezane za vreme, o čemu je, ponovimo, već dovoljno rečeno u svedočanstvima pomenutim u uvodu ovog svedočanstva, dok bismo se, svakog slučaja radi, ovom prilikom prisetili najvažnijih činjenica koje ovaj predmet definišu u jedinom odgovarajućem kontekstu.

Tako je, u svedočanstvu broj IX, pod naslovom »Gospod Dolazi«, napisano odgovarajuće poglavlje, koje, za svaki slučaj, sagledavamo u celini: 

Određivanje vremena

Da ne bi bilo nesporazuma, naglašavam da dan i čas Božjeg Dolaska nisu određeni, dok godina i mesec, iz navedenog razloga, jesu i to je, i pored svedočanstava sestre Vajt da vreme više neće biti proba, potvrđena činjenica jer je, pre svega, samim približavanjem kraju prirodno da se šire odrednice (godina i mesec) vremenom i same pokažu, što će posebno biti slučaj nakon izlivanja prvih zala, kada će, po dinamici njihovog javljanja, biti jasno da nas od kraja dele samo dani a ne, dakle, meseci i godine. Vreme, samim tim, nema ulogu probe već, kao što je rečeno, pravovremene opomene. Osim toga, za razliku od pogrešaka iz 1843/1844., nije određen ni datum Božjeg Dolaska, zbog čega se ova svedočanstva ne mogu primeniti na sadašnja upozorenja o blizini kraja, o čemu se, sa punom Biblijskom potporom, moraju istaći i sledeće činjenice:

- prva i već pomenuta: da je pred sam kraj vremena određeno upozorenje neophodno radi pravovremene pripreme;

- zloupotreba više nije moguća, jer nema vremena za kalkulisanje; dokaz predstavlja činjenica da će pred sam kraj Bog objaviti čak i dan i čas kako bi nam olakšao položaj u najtežim trenucima, kada će dani kraja, radi opstanka izabranih, biti skraćeni (Matej 24,22.23): “Do nas zatim dopire Božji glas koji zvuči kao hujanje mnogih voda i objavljuje dan i čas Isusovog dolaska. Živi sveti, njih 144000 na broju, poznaju i razumeju glas, dok nepokajani misle da je to grmljavina ili zemljotres.” (EW 15 – Rani spisi, 14.15. str. orig)

- tekst iz 1. Mojsijeve 8,13: “Šest stotina prve godine veka Nojeva prvi dan prvoga meseca usahnu voda na zemlji; i Noje otkri krov na kovčegu, i ugleda zemlju suhu.” (1. Mojsijeva 8,13), dokazuje da je otkrivenje vremena kraja životnom dobi vesnika kome je vest o kraju sveta i poverena – moguće, posebno jer je Noje, kao vesnik kraja prepotopnog sveta, predslika vesnika apsolutnog kraja sveta, koji će, u svojevrsnom antitipu Nojevih godina (Noje je, na kraju prepotopnog sveta, bio star ravnih 600 godina - u dan, baš kao što će i apsolutni kraj sveta nastupiti nakon punih 6000 godina), ugledati Nebeski Hanan prvog dana prvog meseca 6001. godine od Stvaranja, odnosno - pada u greh;

- konačno, ovim otkrivenjem se ispunjava i princip da “Gospod Gospod ne čini NIŠTA ne otkrivši tajne Svoje slugama Svojim prorocima.” (Amos 3,7)

Ono što se takođe mora znati da bi ovo sporno pitanje (o određivanju vremena) bilo jasno i sveobuhvatno predstavljeno, sa svim neophodnim argumentima, jeste da su čak i neka naizgled nepromenljiva proročanstva zapravo uslovna, što ih, ukoliko bismo ih posmatrali strogo doslovno, bez pogleda iz Božanske perspektive, čini netačnim. Takva otkrivenja, kao što ćemo videti, sadrže i Biblija i Svedočanstva sestre Vajt a i Sam Gospod Isus je davao izjave koje, gledano formalno i doslovno, zaista nisu tačne.

Kao najpoznatiji primer možemo uzeti obećanje o Njegovom skorom povratku, koje, kako god ga sagledavali, nije ispunjeno. Petar je, sa najboljom namerom, neispunjenje ovog obećanja pravdao Starozavetnim citatom da je pred Bogom jedan dan kao hiljadu godina (2. Petrova 3,8.9) no jasno je da je ovo obećanje dato nama, koji, za razliku od Božanstva, jesmo u vremenu i prostoru, tako da je, nakon sveobuhvatne analize, zasnovane na nepokolebljivom poverenju u Božju istinoljubivost, jasno da je cilj ove Hristove izjave održanje pune pripravnosti i revnosti, kojih ne bi bilo ukoliko bi prethodne generacije, koje Ga nisu dočekale, znale da neće doći za njihovog vremena. Istorija je pokazala da je i pored ovog premudrog podsticaja na neprestano straženje i punu revnost i veru, duhovnost Crkve opala prilično brzo, nakon čega je, sve do protestantske reformacije u srednjem veku, a zaključno sa izdvajanjem Adventnog pokreta, vođena viševekovna borba da se vrati prvobitnoj nauci i pobožnosti.

Neispunjenje ovog obećanja, Bog je, naravno, kao Onaj Koji je uvek na delu, kompenzovao uticajima u Ličnoj zajednici sa svakom vernom dušom, kao i povremenim davanjem nove svetlosti Crkvi, koje je ostvarivao postupnim ispunjavanjem niza proročanstava, posebno iz Danilove Knjige i Otkrivenja, gde je unapred opisan put i duhovno stanje Novozavetne Crkve, čime su vera i revnost vernih održavani do danas, kada svetlost istine dostiže ovozemaljske granice.

U Svedočanstvima za Crkvu takođe nalazimo neispunjena proročanstva istog tipa, od kojih su najpoznatija naredna:

“Bila mi je prikazana grupa prisutna na konferenciji. Anđeo mi je rekao: ''Neki će biti hrana crvima, neki će proći kroz sedam poslednjih zala, neki će biti živi i ostati na Zemlji da budu uzeti prilikom Isusovog dolaska''.” (1T str. 131.132 – 1856; Događaji poslednjih dana, poglavlje Kada će to biti, podnaslov Elen Vajt je očekivala da će Hristos doći u njeno vreme)

“Doći će čas i nije daleko kada će neki među nama, koji sada veruju, još živeti na Zemlji, videti da se proročanstvo ispunjava i čuti glas arhanđela i trube Božje koja odjekuje planinama i ravnicama i morima i čuje se sve do krajeva Zemlje.” (RH 31. jula 1888.; Događaji poslednjih dana, poglavlje Kada će to biti, podnaslov Elen Vajt je očekivala da će Hristos doći u njeno vreme)

Ova neispunjena proročanstva, sestra Vajt je, najpotpunije, objasnila narednim svedočanstvima:

“Punih četrdeset godina su neverstvo, gunđanje i duh pobune odvajali stari Izrailj od hananske zemlje. Isti gresi su odložili ulazak savremenog Izrailja u Nebeski Hanan. Ni u jednom od ta dva slučaja ne možemo okriviti Božja obećanja.” (Evangelizam, str 523.524 – 1883.; Događaji poslednjih dana, poglavlje Kada će to biti, podnaslov Odlaganje objašnjeno)

Zakon i Svedočanstvo, dakle, nedvosmisleno govore da je Bog, u poremećenim uslovima ovozemaljskog poretka, nastalim apsurdnom pojavom greha, radi ostvarenja viših ciljeva (spasenja što većeg broja duša), ponekada prinuđen da daje formalno netačna obećanja, u koja spadaju i naizgled neopozivi nalozi - da više neće biti poruke vezane za vreme, koji, kao što smo videli, ipak nisu sveobuhvatni niti, samim tim, neopozivi.

Naime, Gospod je znao da neće doći za vremena sestre Vajt, kada su, posebno u ranoj fazi Adventnog pokreta, čak i nakon razočaranja iz 1843/1844., mnogi bili skloni postavljanju novih i novih datuma, pritom, verovatno, određujući i sam dan Hristovog Dolaska (što danas, i pored relativne određenosti, nije slučaj, zbog čega ćemo i formalno biti u skladu sa Biblijom), te je na ovaj, kao što smo videli, Biblijski potvrđen, način sprečio širenje kobnih dezinformacija, koje bi Njegov Dolazak vezivale za prerano vreme dok sada, kada je izvesno da drugih naraštaja neće biti, nestajanjem razloga zbog kojih je Gospod dao ovo svedočanstvo, prestaje i njegova važnost. Štaviše, sada se, sasvim prirodno, javlja i potreba za poznavanjem bar približnih odrednica kraja: da ne bi došlo do druge krajnosti - da se kraj vremena milosti i Božji Dolazak, iz bilo kojeg razloga, pomere suviše unapred (danas, kao što je poznato, iz više religijskih i spiritualnih krugova dolaze brojne i na određene načine argumentovane tvrdnje da će poslednja godina biti 2012.), što bi tek bilo kobno. Stoga nas Gospod, kao i uvek, upozorava na vreme!

Dakle, to su osnovne, Biblijske, racionalno i jasno istaknute činjenice kao osnova ispravnog odnosa prema određivanju vremena, čime su, konačno, stvoreni uslovi da ovaj predmet sagledamo i sa najavljenog stanovišta – u svetlu činjenice da bismo umesto pasivnih čekalaca ispunjenja gotovo svih znakova Božjeg Dolaska trebali da, naprotiv, budemo svesni toga da naša uloga, pošto nam je neophodna svetlost za objavu ovog Veličanstvenog događaja data još u 19. veku, nije u čekanju ispunjenja gotovo svih znakova vremena kako bismo se konačno probudili i usudili da javno i u svetoj ozbiljnosti objavimo kraj ovozemaljske istorije već da verom u Svemogućeg, Njegovim Duhom i silom, USLOVIMO NJIHOVO ISPUNJENJE!

Koliko nam je, naime, samo, Gospod, posredstvom Elene Vajt, govorio o tome: da je neophodna svetlost DATA - DA NEMAMO ŠTA VIŠE DA ČEKAMO, ali nam je, očigledno, zemaljska sladost greha važnija od sopstvenih života - kao da je ovaj svet, a i mi na njemu, nastao sam od sebe!

Boga, međutim, ima i On, kao što će se vrlo brzo videti, Dolazi ali kako ćemo, dakle, sada, kada spavamo samrtnim duhovnim snom {ne uviđajući da su gotovo svi znaci ispunjeni a da se preostali, suprotno uvreženom mišljenju, neće odvijati u skladu sa okolnostima iz 19. veka (kada je Gospod trebao da dođe), koje su, revolucionarnim napretkom nauke (posebno na polju komunikacione tehnologije i transportnih sredstava), veoma i bitno promenjene (o čemu je bilo reči u temi o brzini završnog Dela i drugoj, o preinačavanju proročanstava),} sa sigurnošću da objavimo ovaj događaj ukoliko ne bismo imali pouzdanje da je (KRAJNJE) vreme zaista došlo i da za bojazan da ćemo i mi proći kao naši pioniri 1843. i 1844. nema, apsolutno, nimalo mesta - čak i bez novih i određujućih svedočanstava JER, PONOVIMO, NE ČEKAMO MI BOGA, VEĆ ON NAS.

Prema tome, kada se GODINAMA (viđeni citat Duha proroštva govori da su još onda bile dovoljne DVE godine) iznosi čista (a i nova, o mnogim predmetima) Biblijska istina, i pritom poziva da se vest, koja nam je, suštinski, davno poverena, konačno objavi - nije, apsolutno, moguće da takvo delo i poziv nisu od Boga i da su, stoga, nova svedočanstva i pozivi, koji se upućuju već (sada i konačnih) devet godina, bila prihvaćena u početku, mi bismo, prema upravo viđenom svedočanstvu Elene Vajt, najkasnije 2003. bili u Carstvu.

Dakle, u osnovnom kontekstu teme, upravo radi neverstva kojim smo, nažalost, preobilni, Bog i daje tako kompleksnu i očigledno natprirodno stvorenu sliku prošlih, sadašnjih, i budućih događaja, kako bismo, zahvaljujući tako pouzdanoj platformi, utemeljenoj na Bibliji i Svedočanstvima Duha proroštva, imali poverenje da je vest zaista od Njega i da je davno narečeni i dugo očekivani čas i neizbežno došao.

Naime, jasno je da ovaj cilj, u stanju u kakvom smo gotovo uvek bili, nismo moćni da ostvarimo bez sigurnosti da je vreme blizu a to se, u datim okolnostima, postiže isključivo (relativnim) određivanjem vremena, kada smo, samim tim, prinuđeni da ili ostavimo dalje kalkulisanje i kompromis, ili umremo zauvek, suočavajući se, prethodno, zbog prezrenja nečuvene milosti i spasenja, sa puninom Božjeg pravednog gneva, opisanog u 9. poglavlju Knjige proroka Jezekilja, i 16. poglavlju Otkrivenja.

Dakle, sigurnost u relativno određenu blizinu kraja (a radi predrasuda - bez znanja o danu i času) jeste i neophodna, kao što su i odgovarajući Biblijski primeri pokazali, posebno događaji iz vremena kraja prepotopnog sveta, kao još jedna u nizu slika događaja u kojima ćemo, uskoro, biti i akteri! 

»Pripravi se, Izrailju, da sretneš Boga svojega«

(21.02.2011)

Poštovana braćo i sestre,

Nakon poslednje svetlosti o skorom Božjem Dolasku, o kojoj je bilo reči u prethodnim svedočanstvima, pod naslovima »Gospod Dolazi«; »Preinačavanje proročanstava«; »Biblijsko računanje vremena« i »Pečat na poslednja otkrivenja«, koja možete naći ovde:

...Bog je dao novu i višestruku svetlost o davno narečenim događajima poslednjih dana, kao zaista izuzetnu (možemo, kao što ćete videti, slobodno reći i istorijsku i revolucionarnu) potvrdu prethodnih svedočanstava o 2010. kao 6000. godini ovozemaljskog poretka, sa prirodnim krajem na prolećnu ravnodnevicu, 21.03., u skladu sa 1. Mojsijevom 1,14., o čemu sam, setićete se, pod naslovom »Biblijsko računanje vremena«, između ostalog, napisao:

Objašnjenje ove naizgledne kontradikcije daje činjenica na koju Bog, iz više razloga, nije našao za shodno da odmah ukaže, a to je razlika prvobitnog računanja vremena (prvobitnih granica prirodno određenih perioda - 1. Mojsijeva 1,14) i sadašnjih odrednica godišnjeg ciklusa. Stoga se poslednja godina šestog milenijuma, odnosno 6000. godina od Stvaranja (kojoj, kao što je pokazano, odgovara 2010. godina), u odnosu na našu administrativnu granicu, završava kasnije, što, najverovatnije, odgovara i poretku uspostavljenom Izlaskom Izraela iz Egipta, u kojem godišnji ciklusi počinju i završavaju u periodu mart-april po našem računanju vremena (s tim što moramo imati u vidu da ni savremeni jevrejski kalendar verovatno ne zaslužuje puno poverenje već je tačno vreme kraja, ukoliko je, dakle, određeno ovim računanjem vremena, apsolutno u Božjem znanju):

“I reče Gospod Mojsiju i Aronu u zemlji misirskoj govoreći: ovaj mesec da vam je početak mesecima, da vam je prvi mesec u godini.” (2. Mojsijeva 12,1.2)

“I Mojsije reče narodu: pamtite ovaj dan, u koji izidoste iz Misira, iz doma ropskoga, jer vas rukom krepkom izvede Gospod odande... Danas izlazite, meseca Aviva.” (2. Mojsijeva 13,3.4)

“Drži mesec Aviv, te slavi pashu Gospodu Bogu svojemu, jer meseca Aviva izveo te je Gospod Bog tvoj iz Misira noću.” (5. Mojsijeva 16,1)

To je, u skladu sa Božjom Rečju, najpribližnija odrednica kraja, pojačana i činjenicom koju ni sam nisam imao u vidu dok tokom pisanja ovog pisma nisam i pogledao ove tekstove, a to je njena uslovljenost (uslovljenost odrednice kraja: 5. Mojsijeva 16,1) Izlaskom Izraela iz Egipta, koji je, kao što je poznato, predslika Izlaska Božjeg naroda iz ovozemaljskog poretka! Tako se, možda i potpuno, podudaraju (u periodu mart-april) dva veoma važna i, skupno uzevši, veoma indikativna događaja:

- završetak 6000. godine u prirodnim granicama vremenskih ciklusa (kada je reč o godini - po prolećnoj ravnodnevici, sa mogućim odstupanjem zbog eventualnog variranja sadašnje Zemljine rotacije oko svoje ose u odnosu na prvobitnu, kada je sve bilo savršeno), u skladu sa 1. Mojsijevom 1,14;

- vreme Izlaska Izraela iz ropstva Egiptu - predslike Izlaska Božjeg naroda iz ovozemaljskog poretka, kao isključivo Biblijska granica godišnjeg ciklusa: 2. Mojsijeva 12,1.2; 13,3.4.

U ovoj hronometriji opstaju i (svi) tipološki događaji i podaci pobrojani u pomenutim svedočanstvima, jer se u preostalom vremenu ne narušava simboličko savršenstvo niti jednog od njih, budući da su vezana za drugu polovinu godine te bi tek kraj leta poništio prvo iz niza numeričkih savršenstava, sa početkom u 1844. i 1888. - godinama koje je, nesumnjivo, izabrao Sam Bog, Koji, kao što se pokazalo u brojnim događajima tipskog karaktera, i danas (tokom Adventne ere) vodi Svoj narod “rukom krepkom i mišicom podignutom”!

http://sh.wikipedia.org/wiki/Hebrejski_kalendar

http://static.astronomija.co.rs/kalendar/knjiga/godina.htm

Dakle, prolećna ravnodnevica je, kao prirodan kraj godine, u skladu sa prvobitnim računanjem vremena, i Biblijski utemeljena činjenica, i to po dvema (upravo navedenim) osnovama, od kojih svaka stoji i zasebno a u novom nizu otkrivenja, datih u noći 17/18.02., zapažamo još jedan i, nakon svega, zaista veličanstven pokazatelj ravnodnevice kao prirodne završnice godišnjih ciklusa no da bi slika ovih otkrivenja bila potpuna, sagledaćemo, najpre, put kojim je Božje proviđenje vodilo do nove Biblijske potvrde prirodne granice godišnjeg ciklusa, kojom se, samim tim, završava i ovozemaljska istorija, duga 6000 godina!

Osim relativno određenog kraja, Bog je, na jednako potvrđen i izuzetan način, pokazao i početak poslednjih događaja, i to tako što je, par sedmica pre ovih objava, ukazao na tri značajna datuma: 17., 18. i 27.02., čije značenje, tom prilikom, nije objašnjeno, dok su kao bitno važni pokazani 18. i 27.02., i to ne samo posebno (kao doslovno takvi), već i tako što je, prethodno, kao značajan, istaknut broj 57, koji, kao što ćemo videti, ima dvostruku i izuzetnu primenu, sa takođe iznenađujućom Biblijskom potporom!

Naime, kada je ukazano na ovaj broj, u nadahnuću je bilo dato da on predstavlja 57. od poslednjih 88 dana ovozemaljske istorije, koji su, setićete se, bili, između mnogih upečatljivih iskustava, potvrđeni i narednim - vrlo indikativnim činjenicama:

- 1932., kao godina rođenja moje majke, jeste 88. od početka Adventne ere (1844 + 88 = 1932);

{Potpunu sliku o značenju njenog rođendana daje izvod iz svedočanstva “Pred Vratima Neba”, objavljenog 2008. godine:

“Ona je, naime, rođena 12.10.1932. godine a od tog datuma, do mog rođenja, po proročanskom računanju vremena, gde svaki mesec ima 30 dana, nalaze se upravo 72 dana, koji daju potvrdu godine rođenja (1972) i kada se zbog svoje proročanske simbolike izuzmu iz ukupne starosne razlike između mene i moje pokojne majke, ostaje razlika od tačno 40 godina (1932-1972), bez ijednog dana odstupanja, što je simbol punine vremena i ulaska Božjeg naroda u Nebeski Hanan u vremenu drugog Hristovog preteče, jer je i Stari Izrael ušao u Obećanu zemlju nakon 40 godina od Izlaska iz Egipta.

To je pomenuto iskustvo, koje je više od iskustva, u skladu sa pravilom da “Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne Svoje slugama Svojim prorocima” (Amos 3,7) a kao pojašnjenje i dopuna poslužiće deo nedavne prepiske sa jednim bratom:

Nedavno sam, tražeći tačno vreme održavanja mineapoliske konferencije, došao do još jednog, nakon svega, gotovo neverovatnog podatka - da je završena 04.11.1888., što je i datum smrti moje majke (04.11.1998), i u tome uvideo još jednu kocku u tom čudnom mozaiku Božjeg planiranja i vođstva. Naime, kao što je ona neposlušna generacija Starozavetnog Izraela, zbog neverstva morala da se vrati u pustinju na 40 godina, kako bi umrli svi nevernici, tako je i moja majka, sa pomenutim rasponom između naših rođendana, od 40 godina, umrla 04.11.1998. i tako predstavila činjenicu da je odbačena vest o opravdanju verom, na Konferenciji završenoj 04.11.1888., vratila Novozavetni Izrael u njegovu “pustinju” kako bi i ta neverna generacija izumrla i ustupila mesto novoj, koja će završiti Delo i ući u Nebeski Hanan. Potvrdu daje i Svedočanstvo Duha proroštva:

“Videla sam da su Džons i Vagoner imali predsliku u Isusu i Halevu kada su deca Izraela kamenovala uhode uz sarkazam i ismevanje. Videla sam da ste namerno odbacili ono za šta ste znali da je istinito samo stoga što je bilo suviše ponižavajuće za vaše gospodstvo, videla sam neke od vas kako, u vašim šatorima, oponašate i ismevate ovu braću. Takođe sam videla da bismo, da ste prihvatili njihovu poruku, nakon dve godine od tog datuma (1888) bili u Carstvu ali se, sada, moramo vratiti u pustinju i ostati tamo četrdeset godina.” (GCB, 1892, May 7th) – Izvod iz svedočanstva broj 8 - “120 godina anđelu Laodikeje”, podnaslov “ Pred Vratima Neba”}

- Ellen G. White, prvi* adventni i vesnik iz vremena mineapoliske Konferencije, živela je 88 godina (1827-1915);

{*proročanska slika primopredaje dužnosti prvog i poslednjeg adventnog vesnika, od kojih je Ellen G. White, kao prvi vesnik, bila, 1888. godine, svedok početka lanca od 120 godina vođstvu Laodikeje (1888-2008) a njen naslednik - svedok njegovog ispunjenja, 2008., i navestitelj ulaska Adventnog naroda u Nebeski Hanan, upravo kao što je i Mojsije, kao prvi vesnik ulaska Starozavetnog Izraela u Obećanu zemlju, nakon tipskih 120 godina svog životnog doba, predao dužnost Isusu Navinu (5. Mojsijeva 31,1-3; 34,7)}

- prolećna ravnodnevica, kao prirodna granica godišnjih ciklusa (i, samim tim, ovozemaljskog poretka), jeste 88. dan nakon mog rođendana (uključujući i njega: 24.12 - 21.03) kao vesnika kraja - u skladu sa 1. Mojsijevom 8,13.

Imajući i ovo u vidu, vraćamo se otkrivenju pomenutih datuma: 17., 18. i 27.02., kao i određenoj važnosti 57. dana nakon 24.12. (24.12. je uključen), koji je, dakle, 18.02., kada je, nakon serije otkrivenja datih u noći 17/18.02., Bog razjasnio njihovo značenje, dajući novu i izuzetno značajnu svetlost.

Naime, pošto sam, sledeći vođstvo nadahnuća, bio intenzivno aktivan u želji da značenje ovih datuma bude razjašnjeno, vrlo brzo sam se, Božjom pomoću, prisetio da u izveštaju o Potopu, Mojsije, između ostalih datuma, pominje i 27. dan određenog meseca, nakon čega sam, naravno, odmah otvorio odgovarajuće tekstove i imao šta da vidim; jer, naime, u 8. poglavlju 1. Mojsijeve, odmah nakon takođe tipskog svedočanstva da “šest stotina prve godine veka Nojeva prvi dan prvoga meseca usahnu voda na zemlji; i Noje otkri krov na kovčegu, i ugleda zemlju suhu”, stoji sledeći zapis:

»A drugoga meseca, dvadeset sedmoga dana, beše sva zemlja suha. Tada reče Bog Noju govoreći: Izidi iz kovčega...«!

Dakle, po nedvosmislenom svedočanstvu Božje Reči, 27.02. je i u tim - proročanskim - događajima (sa odrazom na naš naraštaj), imao izuzetno značajno mesto, koje je - u direktnoj vezi sa poslednjim otkrivenjima (iz ovih dana) - potvrđeno i činjenicom da je 27.02., kao Biblijski datum, po tadašnjem računanju vremena, 57. dan godine!

Naime, da je mesec, u tom dobu, trajao (svejedno po kojem kriterijumu) 30 dana, vidimo po izveštaju da je voda pokrivala zemlju ravno 150 dana, i to, za još jedno čudo, od 17. dana drugog (ponovo drugog) , meseca (ispunjenje ovog tipa je u činjenici da je svetlost o važnosti 27.02, kojeg Biblija takođe pominje, data upravo u noći 17. i 18.02!!), do 17. dana sedmog meseca:

»Kad je bilo Noju šest stotina godina, te godine drugoga meseca, sedamnaesti dan toga meseca,  taj dan razvališe se svi izvori velikog bezdana, i otvoriše se ustave nebeske.«

»I stajaše voda povrh zemlje sto i pedeset dana.«

»I stade voda opadati na zemlji, i jednako opadaše posle sto i pedeset dana; te se ustavi kovčeg sedmoga meseca dana sedamnaestoga na planini Araratu.« (1. Mojsijeva 7,11.24; 8,3.4)

Tako je, dakle, u noći 17/18.02., kao 57. danu nakon rođendana vesnika apsolutnog kraja sveta (24.12 - 18.02., uključujući, setimo se, i 24.12), data svetlost o 57. danu 600. godine vesnika* kraja prepotopnog sveta, koji, kao 27.02.600. godine »veka Nojeva«, ukazuje na istorijski značaj 27.02. ove kalendarske godine!!

(* može biti i nakon njegovog rođendana jer u tekstu 7,11 stoji: »kad je Noju bilo šest stotina godina, te godine, drugoga meseca...« a u 8,13: »šest stotina prve godine veka Nojeva prvi dan prvoga meseca...”)

Međutim, to, još uvek, nije sve, jer je ovaj dan, od nesumnjivo istorijskog značaja, obeležen i sledećim - nakon svega gotovo neverovatnim činjenicama:

- 27.02. je, naime, osim u upravo opisanoj i zaista čudesnoj simbolici, potvrđen i činjenicom da je njegov redni broj, u okviru poslednjih 88 dana (od 24.12 do prolećne ravnodnevice - 21.03) - 66., što je u skladu sa numeričkim savršenstvom karakterističnom Adventnom dobu, počevši od 1844. i 1888. do nedavnih i ranije pomenutih godina, čija posebnost se, evidentno, izražava dvostrukim brojevima.

{66 je, inače, i simbol izvesne i Biblijski utemeljene zaokruženosti, kojoj, međutim, kao i u Sedmici stvaranja, nedostaje pečat (Subota je, iako je Stvaranje završeno šestog dana, takođe deo sedmice, i to krunski - pečatni), koji će, u ostatku vremena (nakon 66. dana, to jest nakon 27.02. a najkasnije do prolećne ravnodnevice), biti stavljen završetkom Dela daljom i javnom manifestacijom Božje sile u Poznom daždu (setimo se, iz ranijih svedočanstava, da je 24.12. 50. dan od završetka mineapoliske Konferencije, 04.11.1888. godine, što je i dan smrti moje majke - 04.11.1998., a 50 je, svakako, simbol izlivanja posebne sile Svetog Duha, u skladu i sa proročanstvom iz Knjige proroka Malahije, o vesniku koji će, u Duhu i sili Ilije, objaviti Božji sud i Dolazak - Malahija 4,5.6)};

- još jedna začuđujuća činjenica jeste da se ova veličanstvena simbolika (27.02. kao 66. od poslednjih 88 dana ovozemaljskog vremena) ispunjava i u samoj Božjoj Reči, koja se, dakle, kao što svi, neka je hvala i slava Bogu, veoma dobro znamo, sastoji od upravo 66 Knjiga, od čega je Novozavetnih 27!!

- ni ovo, međutim, nije sve, jer je ovu svetlost, o tipskom značaju 27.02. kao 57. dana »veka Nojevog«, kada »...beše sva zemlja suha«, Bog dao 18.02., to jest - 57. dana od rođendana vesnika apsolutnog kraja sveta, gde, dakle, kao istaknute, zapažamo 18 i 27 - brojeve koji, po nečuvenoj liniji Božjeg proviđenja, nalaze vezu i u godini rođenja prvog adventnog vesnika - Ellen G. White, koja je, kao što je poznato, 1827!!

- sledeća, jednako indikativna i značajna, jeste činjenica da sam, kao vesnik apsolutnog kraja sveta, na sveto tlo Molitvenog doma centralne beogradske Crkve prvi put stupio upravo 27.02., kao, ujedno, devetog Subotnog dana 1999. godine, koja je, karakteristično Adventnom dobu, takođe označena dvostrukim brojevima ali, evidentno, i prva i poslednja koju, nakon 1888. godine, čini niz tri ista broja;

- to, dakle, znači i da će 27.02. biti 12. godišnjica od mog stupanja u Božji Dom, što takođe označava puninu, posebno sveštenstva, sa jasnom asocijacijom na 12 patrijaraha Starozavetnog i 12 apostola Novozavetnog doba, o čemu svedoči i sam rođendan (24.12.1972), čiji su osnovni  brojevi (24, 12 i 72) u znaku 12, što je, sveukupno, i simbol punine ovozemaljskog doba Božje Crkve.

Za sam kraj ovog veličanstvenog i gotovo neverovatnog niza višeznačnih činjenica, ostaje najlepša, najslavnija i najveličanstvenija: da 150 dana tokom kojih je, nakon Potopa, voda pokrivala zemlju, takođe imaju svoje ispunjenje, i to - kao što rekoh - veoma značajno i velelepno jer, naime, ovaj vremenski lanac, početnu tačku nalazi na temelju ispunjenja lanca od 2300 dana/godina, kada je, po proročanskoj objavi iz Knjige proroka Danila (8,14),  22. oktobra 1844. godine, zaseo Predadventni istražni sud, dok svoju krajnju tačku, kao što se da videti, ovih čudesno značajnih 150 dana iz Nojevog doba, kada je Kovčeg spasenja konačno prizemljen (1. Mojsijeva 7,11.24; 8,3.4), nalaze 21.03. - na prolećnu ravnodnevicu!!!

“Govori Onaj Koji svedoči ovo: Da, doći ću skoro! Amin. Da, dođi, Gospode Isuse.” (Otkrivenje 22,20)

"Šta je još trebalo činiti vinogradu Mojemu?"

(25.03.2011)

Poštovana braćo i sestre,

I pored izostanka odgovarajućih reakcija na svedočanstva o skorom Božjem Dolasku, koja su, najpre na ovom forumu, iznošena poslednjih meseci, obraćam vam se novim svedočanstvom, pod naslovom koji oslikava odnos prema vesti koja je, ukupnim skladom nauke sa svim bitnim učenjima Božje Reči; brojnim događajima tipskog karaktera - stvorenih na natprirodan i evidentan način, kao i novom i Biblijski potvrđenom svetlošću po mnogim pitanjima – potvrđena (kada izuzmemo Hristovu službu i javna čuda iz Biblijskih vremena, kojih će, međutim, takođe biti) kao nijedna pre, u šta se svako može uveriti. No, i pored sve sile brojnih dokaza da je vest od Boga, nije, nažalost, po ko zna koji put u dugoj istoriji Božjeg naroda, bilo dovoljno volje i vere da se prihvati svedočanstvo Njegovog Duha, Koji svakoj iole otvorenoj duši svedoči u prilog poruka koje je Bog, u svim vremenima, upućivao Svom i narodima sveta. Stoga su, ponovimo, naslovne reči, iz Knjige proroka Isaije (5,4), adekvatan odgovor na što otvoreno, što prećutno neprihvatanje novih svedočanstava, posebno pomenutih - o skorom Hristovom Dolasku u Slavi Njegovog Božanskog Veličanstva.

Budući da je o tome bilo reči, ovom prilikom neću govoriti o određivanju vremena, preinačavanju proročanstava i brzini kojom će Delo biti završeno za našeg vremena - u veoma bliskom i takođe utvrđenom vremenskom periodu, kao što je Bog uvek činio, već će naglasak ovog svedočanstva, svakako, biti na razjašnjenju novog odlaganja dugo željenog događaja, njegovim uzrocima i posledicama, kao i pojašnjenjima i potvrdama nekih izjava iz prethodnog svedočanstva, objavljenog, 21. februara, pod naslovom “Pripravi se, Izrailju, da sretneš Boga svojega”.

Naime, u tom svedočanstvu, na koje, radi preglednosti, repliciram, opisani su tipski događaji iz različitih vremena, koje je Bog, na evidentan i očigledno natprirodan način, izveo savršeno, otkrivajući, odgovarajućim izrazima Svoje bezgranične moći, suverenost koju, i pored činjenice da na ovom svetu preovlađuju sile tame, možemo okarakterisati kao potpunu, jer je moć sila tame, i pored slobode izbora ljudskog roda, pod punom kontrolom Božanskog proviđenja, Čija se apsolutna nadmoć, na veličanstven način, najbolje očitava upravo u opisanim događajima tipskog karaktera iz različitih vremena, počevši, u ovom slučaju, od prepotopnog, preko vremena Izlaska Izraela iz Egipta i rane faze Adventne ere do njenog nesumnjivog kraja u našim danima.

Sa tim u vezi, svedoci smo da je najavljeno vreme (koje se, jednostavnim uvidom u činjenice na koje ljudska ruka nije mogla da utiče, može potvrditi u svakom trenutku) isteklo i pored naizgledne neodložnosti, koja je jednako nesumnjiva kada se sva odgovarajuća svedočanstva sagledavaju u celini. No, kao što je poznato, nije se jednom dogodilo da je upravo vreme kraja, tokom Adventne ere, u kojoj su osnovni uslovi za Hristov Dolazak, po nedvosmislenim svedočanstvima Duha proroštva, ispunjeni još u 19. veku, pomerano i pored eksplicitnih svedočanstava o skorom kraju ovozemaljske istorije, koja moraju biti takva jer kada vesnik kraja (mislim, u ovom slučaju, najpre na E. G. White, koja je više puta najavljivala kraj u njenom vremenu) ne bi bio uveren da će kraj zaista doći ubrzo, ne bi, zasigurno, imao ni dovoljno sile da uputi odgovarajući poziv, ukoliko bi je uopšte imao jer je objavljivanje takve vesti teret kojeg razumna i savesna osoba ne može da nosi svojom silom, u kojoj bi, pri takvom pokušaju, bila, doslovno, slomljena njegovom težinom, koju znaju samo oni koji su, sarađujući sa Bogom, ovaj teret, koliko do naših nejakih pleća stoji, delimično i nosili.

O razlozima novog odlaganja je, smatram, suštinski, dovoljno rečeno, pa ću samo reći da je teret odgovornosti na svima koji su ova svedočanstva primali pravovremeno, širom sveta, još od 03.12.2010. godine, kada je već bilo dovoljno svetlosti da se vest prihvati i nosi dalje, što je u datim okolnostima bio najbolji i najbezbolniji način da se poslednja reforma sprovede dovoljno rano da bi završno Delo, samim tim, bilo plodonosnije dok ćemo sada, zbog još jednog u nizu promašaja, morati da radimo u uslovima kada vreme i okolnosti neće nimalo zavisiti od čekanja na bilo koga - kada će, dakle, preostalo vreme, zahvaljujući svim novonastalim okolnostima i prethodnim najavama o brzom sledu događaja u samoj završnici Dela, biti zaista kratko, ali, kao što ćemo videti, ništa kraće od onog koje je, po prethodnom svedočanstvu, već bilo određeno sa početkom 27.02. ove godine, kada je nova svetlost i data, a po objavi svedočanstva “Pripravi se, Izrailju, da sretneš Boga svojega”.

Naime, u ovom svedočanstvu sam, kao što znate, i kao što se može videti, između ostalog, govorio i o posebnom značaju 27.02. ove godine, koji je, bez sumnje, potvrđen već linijom pomenutih višeznačnih iskustava sa početkom u Nojevom vremenu, kada je isti datum bio od takođe istorijskog značaja no, da je ova vest bila pravovremeno prihvaćena, izvesno je da bi i ovaj datum bio i od većeg značaja jer bi, praktično, kao poslednji međaš završnice Dela, dobio punu dimenziju ali je Bog, u skladu sa svedočanstvom tog izuzetnog datuma, potvrđenog i simboličnom – 12. godišnjicom od mog stupanja, kao vesnika kraja, na sveto tlo Molitvenog doma moje matične Crkve, upravo tog dana dao još jednu potvrdu namere da dođe do najavljenog vremena, zaključno sa prolećnom ravnodnevicom, 21.03.

Ta nova potvrda, svoje evidentno i nedvosmisleno značenje nalazi upravo u ovom datumu (27.02), koji je, kao što je opisano, 66. dan nakon rođendana vesnika kraja (24.12 – uključujući njega), kao što je, na sličan način, bio slučaj i sa Nojem – vesnikom kraja prepotopnog sveta, a u vezi i sa ukupnim starosnim dobom moje pokojne majke, čije je vreme rođenja takođe višestrukog i tipskog značenja, od kojih ću, radi značaja novog otkrivenja, citirati najindikativnija:

{Potpunu sliku o značenju njenog rođendana daje izvod iz svedočanstva “Pred Vratima Neba”, objavljenog 2008. godine:

“Ona je, naime, rođena 12.10.1932. godine a od tog datuma, do mog rođenja, po proročanskom računanju vremena, gde svaki mesec ima 30 dana, nalaze se upravo 72 dana, koji daju potvrdu godine rođenja (1972) i kada se zbog svoje proročanske simbolike izuzmu iz ukupne starosne razlike između mene i moje pokojne majke, ostaje razlika od tačno 40 godina (1932-1972), bez ijednog dana odstupanja, što je simbol punine vremena i ulaska Božjeg naroda u Nebeski Hanan u vremenu drugog Hristovog preteče, jer je i Stari Izrael ušao u Obećanu zemlju nakon 40 godina od Izlaska iz Egipta.

To je pomenuto iskustvo, koje je više od iskustva, u skladu sa pravilom da “Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne Svoje slugama Svojim prorocima” (Amos 3,7) a kao pojašnjenje i dopuna poslužiće deo nedavne prepiske sa jednim bratom:

Nedavno sam, tražeći tačno vreme održavanja mineapoliske konferencije, došao do još jednog, nakon svega, gotovo neverovatnog podatka - da je završena 04.11.1888., što je i datum smrti moje majke (04.11.1998), i u tome uvideo još jednu kocku u tom čudnom mozaiku Božjeg planiranja i vođstva. Naime, kao što je ona neposlušna generacija Starozavetnog Izraela, zbog neverstva morala da se vrati u pustinju na 40 godina, kako bi umrli svi nevernici, tako je i moja majka, sa pomenutim rasponom između naših rođendana, od 40 godina, umrla 04.11.1998. i tako predstavila činjenicu da je odbačena vest o opravdanju verom, na Konferenciji završenoj 04.11.1888., vratila Novozavetni Izrael u njegovu “pustinju” kako bi i ta neverna generacija izumrla i ustupila mesto novoj, koja će završiti Delo i ući u Nebeski Hanan. Potvrdu daje i Svedočanstvo Duha proroštva:

“Videla sam da su Džons i Vagoner imali predsliku u Isusu i Halevu kada su deca Izraela kamenovala uhode uz sarkazam i ismevanje. Videla sam da ste namerno odbacili ono za šta ste znali da je istinito samo stoga što je bilo suviše ponižavajuće za vaše gospodstvo, videla sam neke od vas kako, u vašim šatorima, oponašate i ismevate ovu braću. Takođe sam videla da bismo, da ste prihvatili njihovu poruku, nakon dve godine od tog datuma (1888) bili u Carstvu ali se, sada, moramo vratiti u pustinju i ostati tamo četrdeset godina.” (GCB, 1892, May 7th) – Izvod iz svedočanstva broj 8 - “120 godina anđelu Laodikeje”, podnaslov “ Pred Vratima Neba”}

To su, uglavnom, sva svedočanstva o proročanskim značenjima njenog rođendana, koja su, u međuvremenu, dopunjena otkrivenjem od 27.02. kao 66. od (planirano) poslednjih 88 dana, nakon kojeg je, do prolećne ravnodnevice, kao 88. dana nakon 24.12., preostalo (uključujući sam 27.02., što je karakteristično 88-dnevnom lancu), ukupno 23 dana.

Veza je u činjenici da je osim navedenih naznaka tipskog karaktera, proročanska i konačna starost moje majke, koja, evidentno, iznosi 66 godina i 23 dana (12.10.1932 – 04.11.1998), koja se, dakle, prenosno, poklapa sa prolećnom ravnodnevicom, 21.03., kao završnice 88-dnevnog lanca.

Nakon ove nove u nizu čudesno stvaranih i višestruko indikativnih činjenica, naslov ovog svedočanstva – “Šta je još trebalo činiti vinogradu Mojemu?” – dobija na još većem značaju, posebno u kontekstu otkrivenja o daljem Božjem postupanju u okvirima određenih vremenskih perioda, čije je konačne granice, Bog, uvek, pravovremeno najavljivao ali ćemo, prethodno, da bi to svedočanstvo bilo potpuno, sagledati još jedno značenje 27.02. u kontekstu najavljenog kraja a u skladu sa numeričkim savršenstvom zaokruživanja na 11, karakterističnog Adventnom dobu.

Naime, nakon 27.02., koji se, po svim meridijanima, završava 28.02. u odnosu na našu vremensku zonu, odakle se vest objavljuje, preostajala su, do ravnodnevice, i zaključno sa njom, ravno tri sedmice (toliko je proteklo i od objave svedočanstva “Gospod Dolazi”, 03.12.2010., do 24.12.2010 – dana kada je započet 88-dnevni lanac planirano poslednjih dana), odnosno 21 dan marta, gde je centralni dan 11.03. (od tih, dakle, 21 dana, pre i posle 11.03. bilo je po ravnih 10 dana) – kada je nastupila trostruka katastrofa (zemljotres, cunami i nuklearna katastrofa) u Japanu, što je početak niza poslednjih sudova, koji su, još uvek, pomešani sa milošću ali će, u danima koji slede, biti prošireni i na druga područja, nakon čega će, po brzom sledu događaja, i po odluci za ili protiv Hrista i Božjeg Zakona sa jedne, i lažne religije Vavilona i ovozemaljskih zakona sa druge strane, biti preinačeni u sudove po isteku vremena milosti, poznatih kao sedam zala iz 16. poglavlja Apokalipse.

Novu svetlost, o novih 23 dana do kraja ovozemaljske istorije, Bog je dao dva dana po isteku najavljenog perioda – 23.03., kojih je kraj 13.04., kao 111. dana od 24.12. (uključujući njega), koji je, ujedno, 33. dan nakon početka niza poslednjih Božjih sudova 11.03., što je, opet, u dvostrukom skladu sa evidentnim i zaista čudesnim numeričkim savršenstvom karakterističnim Adventnom dobu.

U skladu sa tim savršenstvom, Bog je ukazao i na poseban značaj 99., kao i 102. dana 111-dnevnog lanca ali i na neke datume koji im prethode – o kojima će, kada dođe trenutak, po potrebi, biti reči.

Ovaj novi period, nakon kojeg nema odlaganja - što će se vrlo brzo jasno pokazati, ističe, približno, u vremenu Pashe – jedinog praznika koji, približno (može biti i tačno), otkriva vreme (godišnje doba) Hristovog Dolaska jer je ovaj simbolični praznik, pre svega, spomen na Izlazak Izraela iz Egipta, koji je, kao što je poznato, predslika Izlaska Božjeg naroda iz ovozemaljskog poretka.

Komentatori tipološke vrednosti praznika, listom smatraju da bi vreme Hristovog Drugog dolaska trebalo tražiti u simbolici jesenjih praznika, međutim, oni, očigledno, previđaju da ovi praznici, za razliku od prolećnih, nemaju apsolutan vremenski ekvivalent u svom ispunjenju, iz jednostavnog razloga što se Dan očišćenja, kao jedini jesenji praznik koji svojom simbolikom obuhvata i vreme Hristovog Dolaska, ispunjava tokom dugog perioda, od početka Adventne ere do kraja vremena milosti, dokle traje Istražni sud za sve čija su imena u Knjizi života, kada će njihovi gresi, kao, dakle, u simboličnom obredu Starozavetnog tipa, biti preneseni na začetnika zla, koga je predstavljao jarac “za Azazela” (3. Mojsijeva 16), koji je, nakon ispovedanja grehova Izraelaca nad njim (posredstvom prvosveštenika), odagnavan u pustinju, koja je simbol opustošene Zemlje nakon Hristovog Dolaska, kada će Sotona, tokom Hiljadugodišnjeg suda za nepokajane grešnike, biti zatočen na njoj, nakon čega će, poput svoje predslike – jarca za Azazela, i preminuti .

Stoga je, dakle, jasno da Starozavetni Dan očišćenja, čiji antitip traje već više od 166 godina, i koji, osim toga, obuhvata i vreme nakon Hristovog Dolaska, kada će Sotona biti zatočen na Zemlji tokom Milenijuma, ne određuje doba godine u kojem će Gospod doći, što nije slučaj ni sa Danom truba (“Spomenom trubnim” – 3. Mojsijeva 23), koji mu prethodi, niti, samim tim, sa Praznikom senica, koji je spomen na vreme tokom kojeg su Izraelci, na putu za Hanan, živeli u šatorima, što je i predslika puta Božjeg naroda za Nebeski Hanan, kojem, prirodno, prethodi Izlazak iz ovozemaljskog poretka tako da stvarnu predsliku ovog događaja simboliše praznik Pashe, koji je, dakle, Spomen na Izlazak Izraela iz Egipta i takođe dolazi u periodu mart-april a ubrzo po ravnodnevici, što je, po svedočanstvu Biblije, konačna granica ovozemaljskog vremena, jer će nakon svih propuštenih prilika da se Delo završi u povoljnijim okolnostima, biti okončano na alternativan i neočekivan način – i sa ili bez nas!

Ovakav zaključak je u skladu i sa činjenicom da kada Bog jednom otkrije da se vreme već ne meri mesecima - više nema povratka niti se ispunjenje iste, i ovako potvrđene, vesti može odlagati više puta.

Neka je, stoga, draga braćo i sestre, hvala Bogu na čudesnoj milosti, koja, kao što se više nego ikada vidi, zaista dugo čeka ali neka Mu je, posebno, za slavne i dugo očekivane događaje, kojima već prisustvujemo, sva slava i hvala!

Ista poruka

(14.04.2011)

Draga braćo i sestre,

Nakon još jednog odbacivanja svedočanstava o skorom Hristovom Dolasku, unutar određenog vremena, pokazanog na evidentan i Biblijski potvrđen način - sa svim potrebnim obrazloženjima, poruka koja prirodno proističe iz takvog odnosa prema novim Svedočanstvima za Zajednicu je suštinski istovetna prethodnoj, objavljenoj pod (odgovarajućim) naslovom "Šta je još trebalo činiti vinogradu Mojemu?".

Budući da je ta poruka, kao poruka ukora, obrazložena već tada, ovom prilikom vas obaveštavam o ispunjenju najavljenih događaja, vezanih za početak izlivanja poslednjih Božjih sudova, koje je, usled odbacivanja upravo ovih svedočanstava - o brzom razvoju završnih događaja, ublaženo upravo koliko je (i dokle) neophodno, ali i nastavljeno u najavljenim periodima, o čemu je, po otkrivenju, najavljen značaj 99. i 102. dana poslednjeg vremenskog lanca ovozemaljske istorije, čiji je kraj, bez obzira na (tek minimalna) odlaganja, vrlo blizu.

Naime, podsećam vas da su ranije najave o značaju 27.02. - datuma označenog trostrukom vezom, na osnovu suštinski istovetnih iskustava Noja, E. G. White i mojih, kao vesnika apsolutnog kraja sveta – potvrđene i trostrukom katastrofom u Japanu, 11.03., kada je niz poslednjih Božjih sudova započet i, kao što je najavljeno, nastavljen istim (ovih dana i pojačanim) intenzitetom u samom Japanu, da bi potom bio proširen na druga područja, što je takođe najavljeno:

"Naime, nakon 27.02., koji se, po svim meridijanima, završava 28.02. u odnosu na našu vremensku zonu, odakle se vest objavljuje, preostajala su, do ravnodnevice, i zaključno sa njom, ravno tri sedmice (toliko je proteklo i od objave svedočanstva “Gospod Dolazi”, 03.12.2010., do 24.12.2010 – dana kada je započet 88-dnevni lanac planirano poslednjih dana), odnosno 21 dan marta, gde je centralni dan 11.03. (od tih, dakle, 21 dana, pre i posle 11.03. bilo je po ravnih 10 dana) – kada je nastupila trostruka katastrofa (zemljotres, cunami i nuklearna katastrofa) u Japanu, što je početak niza poslednjih sudova, koji su, još uvek, pomešani sa milošću ali će, u danima koji slede, biti prošireni i na druga područja, nakon čega će, po brzom sledu događaja, i po odluci za ili protiv Hrista i Božjeg Zakona sa jedne, i lažne religije Vavilona i ovozemaljskih zakona sa druge strane, biti preinačeni u sudove po isteku vremena milosti, poznatih kao sedam zala iz 16. poglavlja Apokalipse."

Ispunjenje ovih nedvosmislenih najava, kojim je Bog i iznova potvrdio Svoje Delo, došlo je upravo u periodu od 99. do 102. dana poslednjeg vremenskog lanca - nizom snažnih zemljotresa 99., 100. i 101. dana, u upravo različitim krajevima sveta:

- 01.04., odnosno 99. dana nakon 24.12. (uključujući 24.12), snažan zemljotres je potresao Grčku, Tursku i Egipat:

http://www.mondo.rs/s202047/Info/Svet/Tresli_se_Grcka_Turska_i_Egipat.html

Indikativno je da se nakon nesreće u Japanu, jaki zemljotresi posmatraju drugačije, o čemu svedoči i komentar na narednom portalu (ispod slike) – da je "zemljotres iz Japana emigrirao u Sredozemlje":

http://www.trojka.rs/beli-svet/8880-jak-podmorski-zemljotres-potresao-grcku-tursku-i-egipat.html

Posledice:

     

http://www.bih-rss.net/article_sna%C5%BEan_zemljotres_u_gr%C4%8Dkoj_odneo_prve_%C5%BErtve__446575.htm

- Narednog (100.) dana je usledio novi snažan zemljotres u Japanu:

http://www.smedia.rs/vesti/vest/61081/Japan-Zemljotres-u-Japanu-Cunami-Japan-Novi-snazan-zemljotres.html

- Sledećeg (101.) dana, snažan zemljotres je potresao Indoneziju:

http://www.smedia.hr/vesti/vest/61152/Zemljotres-Indonezija-Cunami-Jak-zemljotres-kod-Jave-preti-cunami.html

Ovakav niz zemljotresa, velike snage i učestalosti, nije, naravno, svakodnevna pojava ali ih je tokom ovog četvorodnevnog perioda bilo tri u najavljeno različitim krajevima sveta a na dan kada je ova najava objavljena (pre objave), dva snažna zemljotresa pogodila su još jednu zemlju:

http://www.nezavisne.com/novosti/svijet/Dva-snazna-zemljotresa-u-Mjanmaru-83810.html

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/864144/Sna%C5%BEni+zemljotresi+u+Mjanmaru.html

Posledice:

http://www.rtvin.com/index.php?option=com_content&view=article&id=7642:zemljotres-u-mjanmaru&catid=2:tekst&Itemid=28

Što se daljeg razvoja događaja tiče, on je jasno predstavljen Biblijskim i eshatološkim otkrivenjima Duha proroštva posredstvom E. G. White, i u skladu sa novim svedočanstvima o izvanrednoj brzini završnih događaja, koja je, nažalost, predstavljena već dva puta, ali je, za "sreću u nesreći", ova dragocena istina time utvrđenija.

Imajmo to na umu kada, uskoro, Božji sudovi počnu da pogađaju ogromnu većinu nepokajanog vođstva i Crkve, kao i narode sveta, kada će i nedeljni zakon, koji je naizgled daleko, u kataklizmičkim okolnostima, najverovatnije biti donesen iznenada, jer je to jedini način koji Sotoni pruža izglede da prevari one koji očekuju pojavu ovog zakona. Stoga nas Bog, kao i uvek, upozorava na vreme a na nama je da ova upozorenja prihvatimo ili odbacimo. 

Zaštita od Božjih sudova

(04.05.2011)

Draga braćo i sestre,

Nakon ispunjenja prethodnih najava o širenju niza poslednjih Božjih sudova na druga područja u određenim danima, o čemu je bilo reči u poruci od 14.04., prilažem svedočanstva javnih medija o daljem ispunjavanju ove najave, kao i komentare ljudi širom sveta, koji, sve više, uviđaju da su broj i priroda katastrofalnih događaja postali takvi da upućuju na Božje delovanje usled čovekovog moralnog pada.

U tom kontekstu, karakteristična je izjava »vaseljenskog patrijarha« Vartolomeja – »duhovnog vođe sveukupnog pravoslavlja«:

»Duhovni vodja sveukupnog pravoslavlja, prenela je u subotu verska informativna agencija VIA, upitao je da li je radost, uz pozdrav "Hristos voskrese", opravdana, budući da zemljotres, cunami, zračenje atomskih centrala, kao i brojne žrtve ratovanja i terorističkih napada, pokazuju "zle sile" čiji je izvor u prirodi ili u čoveku.

"Ako duhovno razmotrimo prirodne pojave koji u zadnje vreme pogadjaju planetu, zaključićemo da se oni ne mogu razumeti van konteksta duhovnog posrtanja čoveka. Simboli tog posrtanja su tvrdičluk, nezasitost, požuda za bogatstvom, indiferentnost prema siromaštvu", navodi vaseljenski patrijarh u poslanici.«

http://www.beta.rs/default.asp?tip=article&kategorija=vestidana&ida=2496876&id=&ime=

Izjava ovog duhovnog vođe istočnog krila takozvanog tradicionalnog Hrišćanstva je veoma indikativna - u svakom pogledu; ona jasno svedoči o stanju svesti svetskih lidera - kako iz verskih, tako, samim tim, i iz sekularnih krugova - o stvarnim uzrocima sve većih i sve brojnijih poremećaja u prirodi, o čijem natprirodnom poreklu svedoči i konstatacija da su tokom poslednje katastrofe većih razmera mnogi od preko 300 tornada (koliko ih je, prema nekim izvorima, bilo), koja su proteklih dana pogodila jug SAD, bila »...ISUVIŠE ŠIROKA, ISUVIŠE MOĆNA I ISUVIŠE USMERENA NA GUSTO NASELJENA PODRUČJA.«:

»Prema podacima meteorologa, tornada koja su udarila na šest američkih saveznih država bila su nekoliko puta snažnija od tipičnog tornada.«

»Stanovništvo je upozoravano na dolazak tornada do 24 minuta unapred, ali to je bilo nedovoljno da se izbegnu velike ljudske žrtve jer su vazdušne pijavice bile isuviše široke, isuviše moćne i isuviše usmerene na gusto naseljena područja.«

Ove dve značajne izjave, sa internet portala jednog ovdašnjeg medija, izdvojene su i istaknute u posebnim i markiranim okvirima, a svakako je vredna pažnje i izjava aktuelnog predsednika SAD - da »nikada nije video razaranje poput ovoga«:

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/251047/Najmanje-297-ljudi-poginulo-u-divljanju-tornada-na-jugu-SAD

Koliko su ovakve izjave duhovnih i svetovnih lidera indikativne kada je reč o pripremama za poslednju krizu (i zakulisnim i javnim) - posebno u kontekstu donošenja nedeljnog zakona - nije neophodno govoriti. Stoga, kao oni koji znaju, imamo obavezu više da se prema ovakvim svedočanstvima svetskih lidera postavimo odgovorno i preduzimljivo – tako što ćemo učiniti sve što nam je, uz Božju pomoć i blagoslov, u moći kako bi poslednja opomena - o kraju vremena milosti i skorom Božjem Dolasku - stigla do mnogih što je pre moguće; svakako i pre poruke o fizičkoj zaštiti od Božjih sudova, koja je, danas, u dva navrata, poslana na forum, jer, kao što je Sam Gospod rekao, »ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se bojte Onoga Koji može i dušu i telo pogubiti u paklu« (Matej 10,28)! Ukažimo, što pre, svima do kojih, u Božjem proviđenju, možemo da dođemo, da je stvaran uzrok brojnih katastrofa - ali i zaštita od nemilosti koja tek ide na svet – u »Trokutu života« - Zajednici Oca, Sina i Duha Svetog, kroz Isusa Hrista, Gospoda našeg!

Slede, u produžetku, brojni linkovi do mnogih informativnih portala, o Božjim sudovima nakon 13.04. (neznatniji slučajevi nisu uzeti u obzir a moguće je da neke nisam ni zapazio, što zavisi i od prioriteta medija), zaključno sa 30.04., u mesecu koji je, od svog prvog dana, kao 99. dana poslednjeg lanca vremena, doneo ispunjenje najave da će nakon trostruke katasrofe u Japanu, 11.03., upravo od 01.04. doći do intenziviranja i širenja Božjih sudova na druga područja.

Posledice zemljotresa u Mjanmaru, 25.03.:

http://www.smedia.rs/vesti/vest/60532/Mjanmar-Zemljotres-Pogledajte-posledice-zemljotresa-u-Mjanmaru-FOTO.html

»Smrtonosni tornado« u Americi:

http://www.rtvpink.com/vesti/vest.php?id=35413

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=04&dd=16&nav_id=506530

»Dramatično: novi zemljotres u Japanu«:

http://www.smedia.rs/vesti/vest/62196/

http://www.kurir-info.rs/planeta/fukusima-ce-odleteti-u-vazduh-85648.php

http://www.kurir-info.rs/planeta/jak-zemljotres-pogodio-veliki-koralni-greben-85701.php

http://www.srbijanet.rs/vesti/vesti-iz-sveta/80574-japan-pogodio-zemljotres-od-4-8-stepeni-elektrana-ugrozena.html

http://www.medio.rs/3811_Gori-Teksas.html

http://www.021.rs/Info/Svet/Japan-Novi-zemljotresi.html

http://www3.serbiancafe.com/lat/vesti/14/86325/zemljotres-jacine-69-pogodio-solomonova-ostrva-nema-stete.html

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:327506-Jak-zemljotres-na-Novom-Zelandu

http://www.nezavisne.com/novosti/svijet/Novi-Zeland-pogodio-zemljotres-upozorenje-na-cunami-86694.html

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/249860/Snazan-zemljotres-u-prefekturi-Fukusima

http://www.kurir-info.rs/planeta/molitva-iz-pakla-teksasa-86851.php

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/250151/Serija-snaznih-zemljotresa-u-Indoneziji

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:328384-Zemljotres-na-Javi-nema-opasnosti-od-cunamija

http://www.smedia.rs/vesti/vest/62843/Kolumbija-Poplave-Kolumbija-odnele-67-zivota.html

http://www.medio.rs/4163_Tornado-i-poplave-usmrtile-osmoro-ljudi-u-SAD.html

http://www.rtv.rs/sr_lat/svet/zemljotres-pogodio-cile_250987.html

http://pressonline.rs/sr/vesti/globus/story/159117/Sna%C5%BEan+zemljotres+pogodio+Meksiko.html

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/133750/Tornado-usmrtio-305-osoba

http://www.nezavisne.com/novosti/svijet/SAD-U-naletu-tornada-poginulo-340-ljudi-87980.html

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/66194/Snazan-zemljotres-pogodio-Panamu

http://www.smedia.rs/vesti/vest/63193/Tajvan-Zemljotres-Snazan-zemljotres-pogodio.html

Poziv

(16.08.2012)

Draga braćo i sestre,

Nakon odbacivanja Svedočanstava o Božjem Dolasku unutar određenog vremena, do čega je, nažalost, došlo u periodu decembar 2010 - april 2011, kada je Bog kontinuirano davao nova otkrivenja, o kojima sam vas redovno obaveštavao, došlo je vreme da Delo za probuđenje i reformu Adventnog naroda, kojim se ispunjava proročanstvo iz 3. i 4. poglavlja Knjige proroka Malahije (posebno 4,5.6), uđe u višu i poslednju fazu, kada će - nakon objave pomenutih Svedočanstava, u kojima su opisana brojna iskustva i otkrivenja evidentno natprirodnog karaktera - biti potvrđeno i znacima isceljenja i drugim čudima, kada će davno narečeno probuđenje i reforma Crkve pred sam Božji Dolazak konačno biti ostvareni sa svima čija srca nisu zatvorena za uticaj Božjeg Duha.

Radi ispunjenja tog cilja, obaveštavam vas i da sam u sklopu mog udela u Božjem Delu kreirao nekoliko internet prezentacija, od kojih svaka ima posebnu namenu, uz neizbežno tematsko preplitanje, kao i da moja prethodna prezentacija - http://www.toadventpeople.com/ - nije više aktivna već je umesto nje postavljen odgovarajući blog, koji će nadalje biti moja prezentacija za Crkvu ASD. Adresa je:

http://toadventpeople.blogspot.com/

Osim nje, pripremio sam, Božjom pomoći, i naredne, čiji naslovi govore o njihovoj nameni i ostalo je samo da se tokom narednih dana ispune odgovarajućim tekstovima:

http://poslednjaopomena.blogspot.com/

http://gospoddolazi.blogspot.com/

http://samobiblija.blogspot.com/

Ono što je najvažnije, jeste, braćo i sestre, odnos prema Svedočanstvima koja su do sada objavljena, koji bi trebao da se promeni za dobro svih nas i, svakako, dobro mnogih duša, koje se, silom obećanom za naše dane (silom Poznog dažda) mogu zadobiti za Božje Divno i večno carstvo.

Stoga vas ljubazno molim, u ime Gospoda, pročitajte ova Svedočanstva, uverite se u njihovo evidentno natprirodno i Božanski nadahnuto poreklo i podelite ih sa svima do kojih će vas Božje proviđenje voditi.

Ovim, svakako, mislim na poslednja Svedočanstva, koja možete naći na narednim adresama:

http://toadventpeople.blogspot.com/2012/08/120-godina-anelu-laodikeje-svedocanstvo.html

http://toadventpeople.blogspot.com/2012/08/broj-ix-gospod-dolazi.html

http://toadventpeople.blogspot.com/2012/08/dopuna-svedocanstva-broj-ix.html

Radi potpunog pregleda, preporučujem da budu čitana redom i bez većih pauza, kako nit koja ih povezuje ne bi izbledela u zaboravu a svakako je najbolje da, uz Božju pomoć, budu čitana i više puta, kako bi mozaična slika brojnih otkrivenja bila jasna i celovita.

Sa pozdravom i nadom da će poziv biti primljen,

Milan M.

Još nekoliko otkrivenja o planiranom Božjem Dolasku

(21.09.2012)

Draga braćo i sestre,

Nakon skoro dve godine otkad je Gospod počeo da daje otkrivenja o Svom skorom Dolasku u Slavi, obaveštavam vas da je osim objavljenih otkrivenja, tim povodom dato još svetlosti posredstvom simboličnih i evidentnih događaja, u kojima su, ne znajući, učestvovale određene ličnosti iz sveta politike, religije i sporta - oblasti u kojima se daleko važniji događaji iz sveta duhovnih vrednosti mogu najbolje prikazati.

Da bi ova nova svetlost, koju je Bog dao pre izvesnog vremena, bila shvaćena u svom punom značenju, prisetićemo se, najpre, tematski vezanih događaja, opisanih u ranijim obraćanjima:


Inače, da Bog i te kako govori kroz događaje, koristeći ih kao simbole, to će, takođe nedvosmisleno i evidentno, pokazati i naredna iskustva, vezana za rad vesnika Hristovog Drugog adventa. Ako se sećaš, u mom sedmom svedočanstvu, “Poziv na reformu”, izneo sam otkrivenje u kojem je Božje Delo predstavljeno fudbalskim timom čije su boje crvena i bela, koje predstavljaju Hristovu krv i pravednost i to, naravno, nije slučajno.

Nije slučajna ni činjenica da upravo u Beogradu, odakle je, pre 7 godina, počeo da se objavljuje kraj vremena milosti i Hristov neodložan Dolazak, postoji fudbalski klub čije su boje upravo crvena i bela a nije slučajno ni to što je taj klub, pre izvesnog vremena, osvojio Evropu i Svet. Paralela je indikativna ali nije kraj ni ovog - takođe kompleksnog sklopa simboličnih činjenica jer, osim ovog beogradskog kluba, slikovitu paralelu daje i poznati klub Milan, koji se, 2006. godine, sastao sa beogradskim klubom, pošto je, u sredu 2. avgusta iste godine - na tradicionalni praznik posvećen “Svetom Iliji”, tročlana komisija evropske fudbalske federacije odlučila da će Milan, i pored toga što je zbog nekih afera u italijanskoj ligi trebao da bude diskvalifikovan, moći da učestvuje u Ligi šampiona i da će se, u narednom kolu, sastati sa beogradskim klubom. Milan je “prošao” dalje i, iako nije izgledao kao favorit, osvojio sedmu titulu prvaka Evrope iste godine kada je otpočela sedma godina mog rada, kao čoveka u čijem se životu i radu ispunjava poslednje proročanstvo Starozavetnih Spisa, o vesniku koji će, u Duhu i sili Ilije, objaviti Hristov Drugi advent. Iste (2007) godine, Milan je osvojio i svetski kup i tako postao ekipa sa najvećim brojem titula u međunarodnim takmičenjima.

http://www.novosti.rs/vesti/sport.72.html:186452-Milanu-zeleno-svetlo

http://www.politika.rs/rubrike/Sport/t29218.lt.html 

http://www.politika.rs/rubrike/Sport/t51269.sr.html 

Sledi tekst pomenutog svedočanstva:

Ono što mi je dužnost da naglasim pre opisa narednog otkrivenja, jeste da i pored neobične slike, kojom se poslužio iz više razloga, Bog ne podržava takmičarske sportove, u kojima nema mesta za prave Hrišćane, što je pojačano i činjenicom da su mnogi učesnici u savremenim sportovima vrlo nemoralno obučeni.

Krajem 2002. godine, Gospod mi je, u noćnom viđenju, predstojeće događaje, kojima će ovo - poslednje Delo za probuđenje Adventnog naroda biti potvrđeno, prikazao simboličnom slikom savremenog sadržaja - lepom kombinacijom igrača jednog fudbalskog tima, koji je, pre izvesnog vremena, osvojio Evropu i Svet.

U viđenju sam se našao unutar prostorije u kojoj su se, osim mene, nalazili i neki od mojih najbližih rođaka. Sećam se da sam bio udobno smešten na svom krevetu, ispred kojeg se nalazio veliki televizor, koji je odmah postao glavni predmet moje pažnje. Slika je bila u tako divnom koloru da sa punim mirom mogu da kažem da nešto takvo nikada nisam video. Kontrasti su bili vrlo upadljivi i lepi. Predivna nijansa zelene boje, koju je odavao travnati tepih, bila je pravi melem za oko dok su posebno lepi bili dresovi igrača, koje je krasila savršena belina, protkana motivima najlepše crvene boje koja se može zamisliti. Ima velike simbolike u ovim dvema bojama.

Čim sam usredsredio pažnju na ekran, stekao sam jasan utisak da sam, tog trenutka, pored toga što sam već bio posmatrač, postao i jedan od igrača koji su upravo započinjali jedinu i pobedonosnu akciju na utakmici. Bio mi je prikazan samo veći deo protivničkog dela terena, na kojem je, jedan od igrača, sa bližeg, desnog ugla “šesnaesterca”, uputio dijagonalan pravolinijski “pass” ka protivničkoj “korner” liniji. Izgledalo je da je nemoguće da se ova lopta dostigne, jer je bila upućena velikom brzinom a na levoj strani nije bilo nijednog igrača u crveno-belim dresovima. Međutim, dok sam posmatrao tog igrača, imao sam jasno osvedočenje da vrlo dobro zna šta radi i da je ovaj - naizgled nedostižan “pass”, u stvari, plod izuzetno tačnog proračuna. U trenutku kada je izgledalo da će lopta izaći van terena, na levoj strani, sa dela terena koji se nije video, iznenada se pojavio jedan “Igrač”, Koji je nadljudskom brzinom pretrčao rastojanje do lopte i već prvim dodirom je savršeno precizno uputio ka sredini ivice “šesnaesterca”, gde se, u međuvremenu, našao igrač od koga je akcija i potekla. Snažnim “volej” udarcem, on ju je, vrlo proračunato, kroz mnoštvo protivničkih igrača, uputio prema golu. Strelovitom brzinom, u divnom pravolinijskom letu, lopta je jedinom mogućom putanjom prošla između svih prepreka i pogodila donji deo prečke, od koje se odbila u mrežu. Za sve vreme ove kratkotrajne akcije, bilo je očigledno da igrači u tamnim dresovima, i pored najvećeg truda, nisu imali ni najmanju mogućnost da makar dotaknu loptu. Nadmoć pobedničke ekipe je bila tako velika da je sudija odmah označio kraj utakmice.

Kasnije, kada sam se molio za razumevanje ovog otkrivenja, bilo mi je pokazano da nosi istu poruku kao i ono koje sam izneo na kraju treće sveske, u poglavlju pod naslovom: “A u vreme tih careva Bog će nebeski podignuti Carstvo”, koje je prikaz dosadašnjeg toka Dela, do trenutka kada će se Sam Gospod Isus po drugi put pojaviti da konačno učini kraj dugoj istoriji greha. I u tom otkrivenju je prikazana iznenadna i nadljudska intervencija Onoga Koji je, u simboličnoj slici, upravljao “automobilom”, odnosno Ostatkom Božjeg naroda posletka. U oba slučaja je Božje otkrivenje pokazalo da će do te intervencije doći u trenucima kada, naizgled, neće biti nikakvih mogućnosti za pobednički pohod poslednjeg Dela za probuđenje i reformu Adventnog naroda.


Dakle, svet sporta je, očigledno, obilno poslužio u više svrhe a ono što ćemo ovom prilikom razmotriti jesu činjenice sa svetske scene jednog od najelitnijih sportova, i to, svakako, isključivo u kontekstu otkrivenja o Božjoj volji da, kao što je nedvosmisleno i pokazano u odgovarajućim svedočanstvima, dođe u periodu decembar 2010 - mart/april 2011. godine.

Prvi simboličan događaj, kojim je Bog takođe potvrdio izbor nove geografske odrednice sa koje će objavljivati Svoju volju, kao i 2010. godinu kao planirano poslednju u ovozemaljskom poretku (sa, kao što je bilo reči o tome, prirodnim završetkom na prolećnu ravnodnevicu 2011, u skladu sa 1. Mojsijevom 1,14), jeste činjenica da je upravo te godine prvak sveta u pomenutoj sportskoj disciplini bila srpska reprezentacija:

http://www.novosti.rs/vesti/sport.72.html:310222-Dejvis-kup-Srbija-sampion-sveta 

Zanimljivost vezana za ovaj događaj jeste i simbolika imena i prezimena igrača koji je odneo odlučujuću pobedu u poslednjem od pet finalnih mečeva, čije ime (Viktor) ukazuje upravo na pobedu (engleski: victory = pobeda) a prezime (Troicki), evidentno, na Sveto trojstvo.

Osim toga, u skladu sa već pominjanom numeričkom linijom zaokruživanja na 11 (koje daje duple brojeve, kao, na primer: 8 x 11 = 88 ili 9 x 11 = 99 itd), karakterističnom za Adventno doba (najznačajnije godine bile su, po Božjem određenju, 1844. i 1888), indikativni su i podaci da je svetski kup (poznat kao Dejvis kup), kojeg je osvojila srpska reprezentacija - 99. nakon 1899. godine, kada je izvesni Dvajt F. Dejvis, po čijem imenu je ovaj kup nazvan, organizovao takmičenje koje je poslužilo kao inicijacija za nastanak masovnijeg takmičenja, kakvo je danas:

http://en.wikipedia.org/wiki/2010_Davis_Cup

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Davis_Cup

Ovo, međutim, nije sve jer je nakon uspeha srpske reprezentacije došlo do izuzetnog pobedničkog niza njenog najboljeg takmičara, sada već poznatog sportiste - Novaka Đokovića, koji je, simbolično, započet upravo pomenutom pobedom reprezentacije Srbije, zahvaljujući kojem je ovaj sportista, kao predslika vesnika Hristovog Drugog dolaska, na najznačajnijem teniskom turniru osvojio svet:

http://www.serbia.com/srpski/otkrijte-srbiju/poznate-licnosti/novak-djokovic

Naravno, kada je reč o duhovnim vrednostima, naglasak je na značaju i širenju poruke koju Bog objavljuje posredstvom oruđa Svog izbora dok što se odgovarajuće simbolike tiče, u skladu sa simbolima pomenutim u priloženom citatu, ona je sledeća:

- rodni grad ovog sportiste (Beograd) jeste i mesto mog predanja Bogu i pristupa Zajednici, kao i mesto začetka poslednjeg Dela za probuđenje i reformu Adventnog naroda;

- druga, i povezana, jeste činjenica da je Đoković navijač fudbalskog kluba Milan (već pomenutog u ranije opisanoj predslici, koju ovaj poznati klub takođe čini):

http://www.dnevnik.rs/sport/zanimljivost-djokovic-doneo-srecu-milanu

Za sam kraj ovog svedočanstva, sagledaćemo još nekoliko relativno povezanih i značajnih činjenica:

Do trostruke katastrofe (zemljotres, cunami i velika nuklearna havarija) u Japanu {koja je, po Božjem proviđenju, trebala da označi početak niza poslednjih sudova (koji bi, na kraju, kulminirali do sedam zala nakon isteka vremena milosti)}, došlo je, kao što je poznato, 11.03. (2011), koji je, evidentno, 70. dan u godini i - u skladu sa numeričkom linijom karakterističnom Adventnom dobu, kao i Biblijskim proročanstvom o vesniku koji će u Duhu i sili Ilije najaviti Božji sud i Dolazak (Malahija, 3. i 4. poglavlje) - 77. dan nakon 24.12 - rođendana osobe u čijem životu i radu se ovo poznato proročanstvo evidentno ispunjava (24.12 - 11.03 = 7 + 31 + 28 +11 = 77).

Sa ovim u vezi jeste i podatak da je dan njegovog rođenja 144.* (*144 jeste broj koji ukazuje na 144.000 pripadnika poslednjeg Ostatka Božjeg naroda, koji će, poput Ilije, biti živi, preobraženi i vazneseni prilikom Božjeg Dolaska a svakako je i simbol Biblijske numeričke punine, koja, evidentno, ukazuje i na broj 12 kao simbol punine sveštenstva jer je 144 = 12 x 12) nakon praznika koji se u ovdašnjim tradicionalnim Hrišćanskim krugovima svakog 02.08. posvećuje Iliji (02.08 - 24.12 = 29 + 30 + 31 + 30 + 24 = 144).

Kada već govorimo o ovom broju, Bog je otkrio da i on, poput brojeva 12 i 24, ukazuje kako na puninu sveštenstva, tako i na puninu određenih vremenskih ciklusa (12 patrijaraha u Starom zavetu i 12 apostola u Novom; 24 sveštenika u Starom zavetu i 24 starešine u Novom, poreklom sa Zemlje: 1. Dnevnika 24; Otkrivenje 5,8-10 a, kada je vreme u pitanju, 24 je i pun broj časova dnevnog ciklusa a 12 - pun broj meseci) jer se 365 dana godišnjeg ciklusa, po Božjem kriterijumu, dele na 144, usled čega njihov simboličan zbir iznosi 144 + 144 + 77, koji, listom, predstavljaju apsolutnu numeričku puninu, u skladu sa Biblijskim numeričkim savršenstvom i upravo opisanim otkrivenjima vezanim za 24.12. kao rođendan vesnika Drugog Hristovog dolaska. Tako su - u skladu sa ovom podelom, nakon trostruke katastrofe u Japanu 11.03.2011. godine, kao, ujedno, 77. dana nakon rođendana vesnika poslednjih Božjih sudova i Njegovog skorog Dolaska u Slavi - do narednog 24.12. preostajali savršenih (u smislu zaokruženosti) i jednako simboličnih 2 x 144 dana. 

Poslednji simboličan događaj vezan za Božju nameru da dođe u pomenutom periodu (do prolećne ravnodnevice - 21.03.2011, u skladu sa 1. Mojsijevom 1,14), jeste događaj iz proleća 2010. godine, kada sam, po Njegovoj volji, želeći da počnem sa ostvarenjem većeg Evanđeoskog projekta kojeg odavno planiram, nakratko iznajmio stan čija se adresa - tada, kada mi je Božja namera da dođe u pomenutom vremenu bila nepoznata - takođe ispostavila simboličnom. Naime, naziv ulice - Daljska, ukazuje na udaljenost (dalj, daljina), koja je, pak, određena brojem kuće - 21, što je, dakle, takođe ukazivalo da je granica koju je Bog planirao za ovozemaljski poredak bila ravnodnevica 21.03.2011. godine.
O tome svedoči i podatak da se ova lokacija nalazi na najvišoj (kao, simbolično, KRAJnjoj destinaciji, sa preslikavanjem na vremensku odrednicu) koti Beograda:

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1033

Plan tog dela grada i ulicu možete naći ovde:

http://www.planplus.rs/

Osim toga, vlasnik dela imanja na kojem je kuća u kojoj se nalazi i stan kojeg sam tom prilikom iznajmio, jeste moj imenjak dok je ime njegovog sina - koji je bio u ulozi stanodavca - identično imenu brata čija su iskustva takođe poslužila u mozaiku simboličnih otkrivenja koja su ukazivala na prolećnu ravnodnevicu 2011. godine kao na konačnu granicu ovozemaljskog poretka, o čemu je bilo reči u Svedočanstvu broj IX - "Gospod Dolazi".

To bi, draga braćo i sestre, po Božjoj volji, bilo sve što bih ovom prilikom izneo, uz novi poziv i molbu da sva dragocena otkrivenja, koja nam Bog danas daje, nađu odgovarajuće mesto na listi ličnih prioriteta kako bi našim posredstvom i drugi došli do njih.

Sa pozdravom i željom da se Božja volja za Njegov narod posletka konačno ispuni,

Milan M.

Dopuna poslednjeg Svedočanstva

(25.09.2012)

Što se, pak, tiče pomenute podele dana u godini, na 144 + 144 + 77, dodajem da mi se Gospod, kao što sam opisao u prvom Svedočanstvu, iz avgusta 2001, prvi put javio u noći 16. i 17.05. (1999), kao osmog dana nakon mog krštenja 08.05. iste (1999) godine i, ujedno, 144. nakon rođendana, 24.12. (24.12 - 17.05 = 7 + 31 + 28 + 31 + 30 + 17 = 144)

http://toadventpeople.blogspot.com/2012/08/broj-i-pripravi-se-izrailju-da-sretnes.html 

To su, gledano objektivno (i ukupno - uključujući sve što je dato tokom poslednjih godina), zaista frapantne stvari a kao odgovarajućih, prisetimo se još nekih tematski vezanih otkrivenja sličnog tipa, kako bismo još jednom sagledali šta sve Bog danas čini kako bi nas konačno probudio i pripremio za završnu i veliku borbu između dobra i zla i Svoje Divno i Večno Carstvo, čije se vreme konačno približilo. Sledi izvod iz osmog od ukupno devet osnovnih Svedočanstava:


Dakle, na temelju već dobro poznatog otkrivenja Duha proroštva, datog sestri Vajt, da je Božji narod već nakon dve godine od mineapoliske G. konferencije, održane u jesen 1888. godine, mogao da bude “u Carstvu” da je tadašnje vođstvo prihvatilo Spasonosnu vest o opravdanju verom, oficijelno iznetu posredstvom starešina Džonsa i Vagonera, kao i na činjenici da nema dužeg primenljivog vremena milosti od 120-ogodišnjeg, datog prepotopnom Svetu, neminovno zaključujemo ono što je Gospod pokazao i u posebnom otkrivenju - datom upravo na 120-ogodišnjicu od mineapoliske G. Konferencije - da je dosadašnjem vođstvu, koje je tako dugo odbijalo Božju milost i upravu, i formalno istekao odgovarajući legitimitet, što će u vrlo bliskom vremenu biti potvrđeno i selektivnim i u nekim slučajevima i najavljenim sudovima nad najodgovornijima za katastrofalno stanje Crkve, sa jedne strane, i znacima i posebnom silom Duha Svetog, obećanom za poslednje dane, sa druge strane – strane onih na koje će autoritet posrednika u Božjoj upravi Delom biti prenesen.

Pomenuto otkrivenje, dato 04.11.2008., na 120-ogodišnjicu od mineapoliske G. Konferencije, Bog je, i tom prilikom, da bi svi, na taj, specifičan, način, i sami bili očevici, učinio evidentnim tako što je smenu vođstva Crkve predstavio savršeno vođenim događajima na najvišim svetskim i regionalnim instancama, sklopivši, tako, živu sliku događaja od prelomnog i istorijskog značaja za Svoj Narod posletka.

Naime, kao što je opšte poznato, 04.11.2008. godine, na dan kada je vođstvo Crkve, 1888. godine, zaključenjem Konferencije i formalno zapečatilo odbijanje Spasonosne milosti, došlo je do simbolične i, po mišljenju mnogih, istorijske smene u samom vrhu najmoćnije zemlje Sveta, SAD-a, koja je, po Božjem proviđenju, do nedavno, bila i centar Adventnog dela. Kada je, upravo na ovu istorijski važnu godišnjicu, došlo do izbora novog predsednika SAD-a, bilo mi je jasno da to nije slučajnost ali mi je nadahnuće sklopilo sliku tek nakon dva do tri dana, kada sam došao do podatka da je novoizabrani predsednik 44. u istoriji ove zemlje. Vezu sam, po posebnom nadahnuću, našao u činjenici da je vođstvo Adventnog pokreta i Crkve od Boga bilo priznato upravo tokom 44-godišnjeg perioda, od početka Adventnog dela – 1844. godine, do završetka mineapoliske Konferencije – 04.11.1888. (1844 + 44 = 1888), nakon kojeg, tokom 120-ogodišnjeg perioda, isteklog 04.11.2008., biva prihvaćeno samo pod uslovom probuđenja i reforme, koji nije ispunjen. Stoga je, na tu godišnjicu – da ovo važno otkrivenje ne bi stajalo samo u domenu vere u nadahnutost jednog čoveka, izabran 44. predsednik SAD-a, kao slika smene vođstva i prenosa odgovarajućeg legitimiteta na druge ljude i područje, kojoj je, da bi bila potpuna, dodata takođe evidentna činjenica da je upravo u vremenu ove smene u samom vrhu SAD-a, u ovdašnjoj javnosti bilo puno previranja zbog moguće smene poglavara vodeće religijske organizacije u zemlji, takozvanog patrijarha, koji je, takođe, 44. u svom nizu.

Savršena usklađenost i simbolika ovih događaja sa najviše svetske i odgovarajuće (geografski) regionalne instance, vođena je, po nedvosmislenom svedočanstvu same Svete Reči, moćnom rukom Onoga Koji “...vlada carstvom ljudskim, i koga hoće postavlja nad njim” (Danilo 5,21).


Nedugo nakon objave ovog teksta (06.01.2009. pod naslovom "Za poslednji naraštaj"), usledilo je, 14.02.2010, još jedno tematski vezano:


Po obećanju, datom u prethodnom javljanju, iznosim nova otkrivenja u živim slikama, delom  iz javnosti, delom kroz lična iskustva, a u vezi sa posledicama odbacivanja poruke milosti na G. konferenciji u Mineapolisu, u jesen 1888. godine. Da bi ova otkrivenja bila shvaćena, jer su nastavak svetlosti objavljene u svedočanstvima pod naslovima “Pred vratima Neba” i “Za poslednji naraštaj”, koja sam priložio u poslednjem mailu, naglašavam da je, prethodno, potrebno pročitati njih ali ću, za svaki slučaj, verovatno ponoviti neke delove.

Naime, videli smo, u objavi “Za poslednji naraštaj”, da je slika smene vođstva, koje je, od Boga, bilo prihvaćeno tokom 44 godine (od 1844., kada je, zvanično, nastupila Adventna era, do zaključenja mineapoliske Konferencije, 04.11.1888.), predstavljena smenom u samom vrhu SAD-a (gde je, do nedavno, bio i centar Adventnog dela) - tako što je upravo na 120. godišnjicu od zaključenja mineapoliske Konferencije izabran 44. predsednik ove svetske sile dok je, istovremeno, u našoj maloj zemlji, javnost bila uzburkana zbog moguće smene 44. “patrijarha” vodeće religijske organizacije.

Ti događaji su se, dakle, zbivali u jesen 2008. godine, dok je svedočanstvo o njima izneseno 06.01.2009., na ovom forumu, pod naslovom “Za poslednji naraštaj”. U međuvremenu je, kao što je poznato, pomenuti – 44. patrijarh, preminuo 15.11.2009., što je, po običaju ove organizacije, prvi od ukupno 40 dana tokom kojih se, ako sam dobro obavešten, po tradicionalnom verovanju, takozvana “duša” navodno zadržava na Zemlji da bi se nakon toga uzela Bogu. Praksa je, istovremeno, da se novi patrijarh ne bira tokom tih dana već, dakle, potom. Simbolika je, tom prilikom, kao nova potvrda prethodnih otkrivenja, ispunjena činjenicom da se tih 40 dana, uključujući dan smrti, navršavaju 24.12.; dakle - na onaj famozni rođendan, o kojem je, takođe, bilo reči u prethodnim svedočanstvima, koja sam iznova poslao u poslednjem javljanju, pod naslovom “Prethodna svedočanstva”. Na taj dan je, po protokolu, služen takozvani “parastos”:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?nav_id=400138&dd=24&mm=12&yyyy=2009


To je, dakle, tek deo tematski vezanih Svedočanstava, koja je Bog, u Svojoj velikoj milosti, dao na takav način da svako može da se uveri u njihovu autentičnost i nedvosmisleno značenje, zbog čega su ovakva otkrivenja, nasuprot negativnom stavu pojedinaca, koji su zamerali na njihovoj prirodi, zapravo efikasnija, i to iz više razloga:

- poverenje u njihovu autentičnost i sadržaj ne zavisi od puke (uslovno rečeno jer su Zakon i svedočanstvo dovoljni da se uvidi poreklo određenih otkrivenja ali, nažalost, usled neverstva, dešava se da mnogi, poput Tome, ne veruju dok ne vide) vere u istinitost tvrdnji vesnika da mu je Bog otkrio određene stvari;

- ona su, osim toga, tako koncipirana da svako ko je iole razuman i iskren neminovno uviđa da su natprirodnog porekla (budući da je reč o događajima koje ljudska ruka, evidentno, ne može da sprovede, niti, pak, stvoren um može da ih tako osmisli i poveže);

- ona, svojom brojnošću, specifičnom mozaičkom strukturom, matematičkom tačnošću i brojnošću oblasti koje dotiču, otkrivaju, kao nikada pre, do koje mere i detalja Bog upravlja određenim događajima i, uopšte, svim društvenim tokovima, posebno onima od bitnog značaja, što, bez daljeg, jača poverenje u Njegovu bezgraničnu silu i brigovodstvo.

Stoga se, nakon svega što nam se danas pruža, mora zaključiti da za odbacivanje Božjih poruka nema opravdanja.


Kada je reč o budućim događajima, nema nikakvih novina, izuzev da se upravo u ovom vremenu ispunjava još jedan element iz noćnog viđenja datog 2002. godine, koje je temelj vesti o Božjem Dolasku u periodu decembar 2010 - mart/april 2011. godine, nakon čega će, znacima Svetog Duha u sili Poznog dažda, uslediti završni događaji u Delu probuđenja i reforme a potom i za objavu poslednje opomene svetu.

Budući da, dakle, nema novih otkrivenja o određenijem vremenu Božjeg Dolaska, pravilo je da se dok ne dođe nova, držimo stare svetlosti tako da i moja očekivanja (dakle - bez Božjeg otkrivenja) sežu u tom smeru, što znači da ćemo u večni dom, kako sada stvari stoje, u skladu i sa otkrivenjem iz 2002, najverovatnije poći u periodu decembar 2012 - mart/april 2013, što bi bilo u skladu i sa Svedočanstvom Elen Vajt da je Adventni narod nakon dve godine od mineapoliske G. konferencije "mogao da bude u Carstvu" da je tadašnje vodstvo prihvatilo vest o opravdanju verom, upućenu posredstvom starešina Džonsa i Vagonera, budući da se u tom periodu (decembar 2012 - mart/april 2013) navršavaju dve godine otkad smo mi, kao poslednji naraštaj ovozemaljskog poretka, mogli da budemo u Nebeskom Hananu da nismo podlegli zaista velikom neverstvu i egoizmu.

Ovo očekivanje, s obzirom na sva evidentna iskustva, temeljim i na sledećim činjenicama:

- da je 2012. godina prva nakon 2010. čija je numerička struktura savršena i to, očigledno, u skladu sa Biblijskom numeričkom puninom na temelju broja 12 {to bi, dakle, značilo da bi 2012, ako Bog da, bila poslednja godina ovozemaljskog poretka, sa prirodnim završetkom na prolećnu ravnodnevicu 2013, u skladu sa 1. Mojsijevom 1,14 i činjenicom da je sve što Bog čini savršeno te da i lanac od 6000 godina, o kojem Duh proroštva daje svedočanstvo u Velikoj borbi, mora biti ceo - zaključno sa poslednjim danom poslednje/6000. godine, osim ako će se dani koje će Gospod "skratiti" radi izabranih i doslovno skratiti, što je manje verovatno (Marko 13,19.20)};

- da kao vesnik kraja sveta upravo 2012. navršavam simboličnih i numerički zaokruženih 40 godina (1972-2012), što bi bila nedvosmislena asocijacija na ulazak Izraela u Hanan nakon 40 godina provedenih u pustinji, i u skladu sa činjenicom da je Noje, kao vesnik kraja prepotopnog sveta, takođe rođen određenog dana kako bi se Božje savršenstvo u svim Njegovim delima ostvarilo i u tome (svakako i da bismo mi, danas, imali Biblijsku potporu za ovakva otkrivenja): 1. Mojsijeva 8,13;

- 2012. jeste i godina kada se navršava 11 godina mog javnog rada za probuđenje i reformu Crkve, koji će svoje puno ostvarenje naći upravo u završnim i brzo nizanim događajima, što je u skladu sa sada već poznatom numeričkom linijom zaokruživanja na 11, karakteristične Adventnom dobu;

- ovome dodajem i činjenicu da i bezakonje dostiže nepodnošljive oblike i razmere {što se naročito ogleda u ekstremno nemoralnoj modi koja je osvojila svet, kulminirajući upravo ovog leta, zbog čega, lično, od sramote i moguće eskalacije pravednog gneva, ne bih, zasigurno, mogao da podnesem još jedno leto (uostalom, već smo trebali da budemo u večnom domu, što znači da je, sada, sve negativno - umnoženo i otežano)}

Ovo su, ponavljam, moja (lična) razmišljanja i nadanja (mada, kada su ona u pitanju, mogu da kažem da je procenat njihovog ispunjenja vrlo visok), koja imaju odgovarajuću potporu a da li će se ispostaviti tačnim, to će se uskoro videti no, bilo kako bilo, Gospod nas poziva da Ga već danas, ako prepoznajemo Njegov glas, primimo u svoja srca, naročito stoga što je poslednji čas, kako vidimo, zaista blizu!

"Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas Moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa Mnom. Koji pobedi daću mu da sedne sa Mnom na prestolu Mom, kao i Ja što pobedih i sedoh s Ocem Svojim na prestolu Njegovom. Ko ima uho neka čuje šta govori Duh Crkvama."

Nova predslika

(26.10.2012)

Draga braćo i sestre,

U skladu sa poslednjim otkrivenjima i iskustvima, objavljenim u porukama na koje repliciram, naročito u kontekstu potvrde Dela (i) znacima isceljenja i drugim čudima, iznosim indikativnu novost, vezanu za jednu od nekoliko predslika iz sveta sporta (o čemu je, dakle, bilo reči).

Naime, kao što sam opisao, Bog je, na evidentan način, pokazao da su događaji sa globalne scene jednog od najelitnijih sportova poslužili u neuporedivu višu svrhu, za koju je vezana i pomenuta novost - da se nakon uspeha ostvarenog po osvajanju sveta od strane srpske reprezentacije planirano poslednje godine ovozemaljskog poretka (2010., sa prirodnim završetkom na prolećnu ravnodnevicu 2011), njen najbolji takmičar, nakon određene pauze, na zasluženu poziciju vraća 05.11., i to, po odluci nadležnih, bez obzira na rezultate koje će postići u međuvremenu, do čega dolazi zahvaljujući specifičnom sistemu bodovanja.

Ono što je, u kontekstu viših vrednosti, indikativno, jeste da će do ove smene u vrhu svetskog tenisa doći, praktično, na godišnjicu od Mineapoliske konferencije (koja je, podsetimo se - odbijanjem vođstva da prihvati vest o opravdanju verom, objavljenu posredstvom starešina Džonsa i Vagonera - zaključena 04.11.1888), budući da se svaka promena ostvaruje zaključno sa poslednjim danom prethodne sedmice, dok se, po pravilu, knjiže prvog radnog dana naredne sedmice, što svakako nije slučajno budući da je Gospod već pokazao da je ovaj poznati sportista predslika vesnika Njegovog Dolaska, na koga će (kako je, takođe, više puta pokazano i evidentnim otkrivenjima), potvrdom poverene vesti i znacima Svetog Duha u Poznom daždu, legitimitet svešteničkog autoriteta (kojeg se, nažalost, doskorašnje vođstvo i formalno odreklo po isteku 120 godina milosti datih za probuđenje i reformu pod njegovom organizacijom: 1888-2008) biti i definitivno prenesen.

Dakle, u skladu sa ovom novošću, usuđujem se da iznesem još jedno lično nadanje: da bi, naime, ovakva potvrda Dela, budući da je Bog posvedočio da je vreme tome, generalno, došlo, mogla da nastupi upravo na ovu godišnjicu (ili, eventualno, dan kasnije), čime bi simbolika smene vođstva (koje smo se podsetili u prethodnoj poruci, pod naslovom "Ispravka i dopuna poslednjeg Svedočanstva), po mom mišljenju, bila adekvatno i apsolutno ispunjena:

http://www.rts.rs/page/sport/sr/story/38/Tenis/1196326/Novak+se+vra%C4%87a+na+tron.html

Istorijska smena vođstva SAD-a na 120. godišnjicu od završetka Mineapoliske konferencije, izborom 44. predsednika ove svetske sile (koja je, osim toga, i prvobitni centar Adventnog dela), kada je doskorašnjem vođstvu legitimitet istekao i formalno:

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/25796/Obama+novi+predsednik+SAD.html

Istovremeno je, u ovdašnjoj javnosti, trajala medijska pompa o mogućoj smeni upravo 44. poglavara najzastupljenije verske zajednice (članak koji sledi objavljen je u tom periodu - 24.10.2008, nekoliko dana pre 120. godišnjice od Mineapolisa):

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-25-10-2008/patrijarh-se-sklonio

Više o ovom događaju, bilo je reči u prethodnim porukama.

Još jedna potvrda Mineapoliske konferencije i savršenstva Božjeg delovanja

(31.10.2012)

Pozdrav svima!

U međuvremenu smo, Božjom pomoći, došli do još jedne indikativne novosti, takođe vezane za smenu vođstva i broj 44 kao adekvatan simbol vođstva Adventnog pokreta i Crkve, prihvaćenog, od Boga, tokom 44 godine po početku Adventne ere (1844-1888), nakon čega je, zbog odbacivanja spasonosne svetlosti na Mineapoliskoj konferenciji, bilo pod milošću punih 120 godina - sa mogućnošću da se tokom tog perioda (1888-2008) probudi i reformiše Crkvu.

Naime, činjenica je, takođe numeričke prirode, da je 04.11., kao dan zaključenja Mineapoliske konferencije, u redovnim godinama poslednji dan 44. sedmice dok je ove godine, budući prestupne, prvi dan 45. sedmice, što je, prirodno, simbol novog priznatog vođstva (nakon što je prethodno bilo prihvaćeno 44 godine, prva godina novog priznatog vođstva jeste, ukupno, 45., usled čega je u SAD, kao bivšem centru Adventnog dela, nakon simbolične smene 04.11.2008., još uvek na položaju 44. predsednik dok je na odgovarajućem području - na koje je legitimitet svešteničkog autoriteta prenesen - 44. poglavar/patrijarh najzastupljenije verske zajednice zamenjen 45.).

Dakle: 44 x 7 = 308 = 31 + 29 + 31 + 30 + 31 + 30 + 31 + 31 + 30 +31 + 3 = 03.11. tekuće godine, koja je, kao 2012., sa Biblijskog aspekta savršena u punini zaokruživanja na 12, broj koji je, kao što znamo, i simbol sveštenstva oba Zaveta. Ona je, ujedno, i godina u kojoj je navršeno 11 godina (23.08.2001 - 23.08.2012) mog javnog rada kao vesnika poslednjih sudova i Božjeg Dolaska (što je u skladu sa više puta pomenutim zaokruživanjem na 11, karakteristično Adventnoj eri, kao što su, na primer: 4 x 11 = 44 ili 8 x 11 = 88, itd), ali i godina tokom koje je počela upravo 12. i - najverovatnije - poslednja godina mog rada na probuđenju i reformi Crkve.

Zaključak na osnovu činjenice da prestupni dan pomera 04.11. u 45. sedmicu, može (u slučaju Božje volje da Delo - znacima u sili Poznog dažda - potvrdi, simbolično, na ovu godišnjicu), da znači da će do toga doći na samu godišnjicu (mogućnost da to bude dan posle, koju sam pomenuo u prethodnoj poruci, bila je inicirana i time da je 45 odgovarajući simbol reformnog vođstva ali nisam, i pored toga, znao ovu činjenicu), što ćemo, uostalom, videti već za koji dan.

Kao korisnih i tematski vezanih, možemo da se podsetimo i sledećih činjenica, opisanih u ranijim obraćanjima:


Brate ..., sasvim je sigurno da će, kako si rekao, “Bog dovršiti Delo u naše dane”, a i pomenuti period od 120 godina zaista inspiriše. Naravno, svesni smo, i ti si se o tome i izražavao imajući to na umu, da u Svetom pismu nema najave ponavljanja određenog vremena milosti u poslednjim danima i da, samim tim, nikakva slična vest, kao što Duh proroštva i poručuje kroz 10. poglavlje Otkrivenja, i odgovarajući komentar sestre White, ne može biti tačka našeg veroispovedanja, već samo to što si rekao - inspirativna mogućnost koja se, možda, ne mora ostvariti.

Ja sam do te ideje došao razmišljajući tipološki (kroz predslike) i zatim tražio tačku od koje bi taj period eventualno krenuo a Duh proroštva, kao Jedini Autoritet, daje samo ovaj datum (1888).

Jednu potvrdu i podsticaj, koje sam, u tom kontekstu, dobio kroz lično iskustvo, nalazi se u datumu mog rođenja - 24.12.1972., koji je specifičan po tome što su svi osnovni brojevi: 24, 12 i ’72, deljivi sa 12 - jer zbir ovih cifara izgleda ovako:

    24
    12
1972
2008

 U kontekst 120 godina i 2008 ulazi i činjenica da sam sopstveno opravdanje verom, o kojem je, posebno, bilo reči 1888. godine, doživeo 1999. godine, što je takođe indikativno jer je to prva godina, nakon 1888., sa nizom od tri ista broja, koji predstavljaju puninu brojevnih vrednosti (jer su svi dvocifreni i dalji brojevi sastavljeni od prvih devet i nule) a kada se na tu godinu doda isti broj kao simbol punine brojeva, dobija se upravo 2008 (1999 + 9 = 2008).

Sam datum: 24.12.1972., čiji su osnovni brojevi 12 i 24, simbolično ukazuje upravo na puninu - vremena i sveštenstva, jer je poznato da su u Starozavetnom dobu, tokom svakog godišnjeg ciklusa, posebnu službu vršila 24 sveštenika (1. Dnevnika 24) dok se u Novozavetnom periodu na Nebu nalaze 24 starešine poreklom sa Zemlje (Otkrivenje 5,8-10). 12 patrijaraha Starog zaveta, i 12 apostola Novog, sačinjavaju dvadesetčetvoročlano sveštenstvo, koje simboliše puninu ovozemaljskog Crkvenog doba, što takođe upućuje na puninu vremena i sveštenstva. Što se tiče punine vremena, vredne pažnje su i sledeće činjenice:

broj 24, koji predstavlja dan rođenja, označava i puninu časova dnevnog ciklusa;
12, kao mesec rođenja, predstavlja i puninu meseci u godini;
od 24.12., do kraja godine, preostaju 7 dana, što je pun broj dana sedmičnog ciklusa;
telesna težina, izmerena na rođendan, iznosila je, kako su to zapisali medicinski radnici u jednoj stranoj zemlji, 3650 grama a broj 365, koji je osnova ove cifre, predstavlja puninu dana u godini;
visina je, istog dana, iznosila 53 cm., što je punina sedmičnih ciklusa u godini, jer 52 sedmice sadrže 364 dana tako da svaka godina zahvata 53 sedmice.

Ove iznenađujuće činjenice, koje sam, takođe, zapazio ove ili prethodne godine, potvrdile su slično iskustvo, koje sam već iznosio i na ovom forumu, kojim je Bog takođe stavio pečat na poslednji poziv Zajednici i doveo me do logičnog zaključka da je i moja majka morala da bude rođena u određenom vremenu kako bi se sve što je prethodno navedeno podudarilo i to je zaista tako. Ona je, naime, rođena 12.10.1932. godine a od tog datuma, do mog rođenja, po proročanskom računanju vremena, gde svaki mesec ima 30 dana, nalaze se upravo 72 dana, koji daju potvrdu godine rođenja (1972) i kada se zbog svoje proročanske simbolike izuzmu iz ukupne starosne razlike između mene i moje pokojne majke, ostaje razlika od tačno 40 godina (1932-1972), bez ijednog dana odstupanja, što je simbol punine vremena i ulaska Božjeg naroda u Nebeski Hanan u vremenu drugog Hristovog preteče, jer je i Stari Izrael ušao u Obećanu zemlju nakon 40 godina od Izlaska iz Egipta.

To je pomenuto iskustvo, koje je više od iskustva, u skladu sa pravilom da “Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne Svoje slugama Svojim prorocima” (Amos 3,7) a kao pojašnjenje i dopuna poslužiće deo nedavne prepiske sa jednim bratom:

Nedavno sam, tražeći tačno vreme održavanja mineapoliske konferencije, došao do još jednog, nakon svega, gotovo neverovatnog podatka - da je završena 04.11.1888., što je i datum smrti moje majke (04.11.1998), i u tome uvideo još jednu kocku u tom čudnom mozaiku Božjeg planiranja i vođstva. Naime, kao što je ona neposlušna generacija Starozavetnog Izraela, zbog neverstva morala da se vrati u pustinju na 40 godina, kako bi umrli svi nevernici, tako je i moja majka, sa pomenutim rasponom između naših rođendana, od 40 godina, umrla 04.11.1998. i tako predstavila činjenicu da je odbačena vest o opravdanju verom, na Konferenciji završenoj 04.11.1888., vratila Novozavetni Izrael u njegovu “pustinju” kako bi i ta neverna generacija izumrla i ustupila mesto novoj, koja će završiti Delo i ući u Nebeski Hanan. Potvrdu daje i Svedočanstvo Duha proroštva:

“Videla sam da su Džons i Vagoner imali predsliku u Isusu i Halevu kada su deca Izraela kamenovala uhode uz sarkazam i ismevanje. Videla sam da ste namerno odbacili ono za šta ste znali da je istinito samo stoga što je bilo suviše ponižavajuće za vaše gospodstvo, videla sam neke od vas kako, u vašim šatorima, oponašate i ismevate ovu braću. Takođe sam videla da bismo, da ste prihvatili njihovu poruku, nakon dve godine od tog datuma (1888) bili u Carstvu ali se, sada, moramo vratiti u pustinju i ostati tamo četrdeset godina.” (GCB, 1892, May 7th)

http://toadventpeople.blogspot.com/2012/08/120-godina-anelu-laodikeje-svedocanstvo.html


Ovim simboličnim činjenicama dodajemo sledeće:

Da dan i mesec rođenja daju broj godina starosti 2008. godine (36), a čas i minut (18:20) starosno doba (38) planirano poslednje godine ovozemaljskog poretka (2010., sa prirodnim završetkom na prolećnu ravnodnevicu 2011., u skladu sa 1. Mojsijevom 1,14), dok zbir celog datuma, kao što smo videli, ukazuje na 2008. kao završnu godinu lanca od 120 godina milosti doskorašnjem (i faktički nepriznatom) vođstvu.

Vezano za fizičke karakteristike (visinu i težinu), pomenuo bih da one i danas, u 40. godini života, pred sam kraj ovozemaljskog poretka, imaju simboličnu vrednost; tako je moja sadašnja visina 177 cm a težina - takođe u skladu sa numeričkom linijom karakterističnom Adventnom dobu - 66 kg, koliko sam težio i pre više od godinu dana, prilikom poslednjeg merenja.

Zaključak koji se neizbežno nameće jeste da je Božji plan za čoveka i danas apsolutno sveobuhvatan i ostvariv pod uslovom potpunog predanja - iz ljubavi i zahvalnosti za sva neizmerna dobra koja nam - Stvaranjem i Otkupljenjem - kontinuirano pruža i neka Mu je, i stoga, slava i hvala!

Početak poslednjeg vremena

(24.11.2012)

Draga braćo i sestre,

Nakon ličnog predviđanja vremena kada bi vest koja se danas objavljuje u cilju probuđenja, reforme i završetka Božjeg Dela Njegovim Slavnim dolaskom - mogla biti potvrđena (o čemu je bilo reči nakon otkrivenja objavljenog 16.08. - da je vreme potvrdi Dela i znacima u Poznom daždu, generalno, došlo), Gospod je, u noći 15/16.11. (na dan smrti 44. patrijarha, koji je preminuo 15.11.2009., na 40 dana do 24.12), otkrio davno određen dan kada će dugo očekivani događaji samog kraja ovozemaljskog poretka početi manifestacijom sile Svetog Duha u znacima Poznog dažda.

Kao uvod u ovo otkrivenje, poslužiće celokupna simbolika koju sam nedavno opisao, u poruci na koju repliciram budući da je otkrivenje koje ćemo sada sagledati dopunjuje, što znači da su lična zapažanja bila na mestu ali je lancu simboličnih činjenica koje smo tada razmatrali nedostajala poslednja i ključna karika, koja, međutim, nije nova već sam je u svojim razmatranjima prevideo, što može biti i Božje delo budući da se stalnim podgrevanjem nade da je očekivani čas blizu postiže kontinuitet pune pripravnosti i delovanja u cilju širenja sadašnje svetlosti Adventne istine.

Naime, kao što znamo, početak izlivanja Ranog dažda sile Svetog Duha takođe je bio poznat i očekivan je 50 dana nakon Praznika obrtanih snopova (3. Mojsijeva 23), koji je tip Hristovog vaskrsenja, te će, kako je Bog otkrio, i izlivanje sile Svetog Duha u znacima Poznog dažda početi 50 dana  nakon odgovarajućeg događaja a to je, obzirom i na neophodnu smenu neposvećenog vođstva, 50. dan nakon zaključenja mineapoliske G. konferencije (04.11), odnosno 24.12. - datuma čija je simbolika višestruka i vezana za Mineapolisku konferenciju, puninu vremena i sveštenstva.

Sledi opis pomenutog otkrivenja, datog 2008. godine:


U istom kontekstu, kao dopunsku potvrdu navedenih činjenica, doživeo sam, u leto 2008., prilikom kupovine auta, još jedno lično iskustvo tipološke prirode. Naime, u tom periodu mi je nadahnuće, nakon razumske spoznaje ove potrebe, posvedočilo da bih, radi novonastalih potreba u Delu, trebao da nabavim auto, koji mi je, kada je reč o modelu, takođe nadahnućem, određen nekoliko godina ranije. Imao sam, prilikom izbora, u vidu, po sopstvenom ukusu, određenu boju, broj vrata, odsustvo plinskog uređaja u prtljažniku radi više prostora za literaturu i druge smernice kao pomoć u traženju pa je takvim suženjem izbora potraga za Božjim izborom auta bila olakšana jer je On “...što čini u nama da hoćemo i učinimo kao što Mu je ugodno” (Filibljanima 2,13) – naravno, pod uslovom da se odričemo sopstvenih (nepotvrđenih i nenadahnutih) planova.

Nakon prijema osvedočenja o kupovini, odmah sam krenuo u potragu – tako što sam u najobimnijem oglasniku pregledao odgovarajuće ponude i nakon molitve Bogu da sve bude vođeno Njegovom rukom, pozvao nekoliko prodavaca i pogledao dva auta, koji nisu odgovarali, da bih, malo potom, tokom telefonskog razgovora sa jednim prodavcem, dok sam slušao njegov opis auta, primio nadahnuće da će njegov auto odgovarati i da će ugovor biti sklopljen po Božjoj volji. Budući da je bilo veče i da sam po taj auto trebao da odem do Pančeva, dogovorili smo se da dođem narednog dana, kako bih ga pogledao na dnevnoj svetlosti i, tako, i praktično utvrdio da je zaista po Božjoj volji. Naravno, bilo je tako pa sam ga dogovorenog dana kupio i odvezao do kuće mog brata, koga sam poveo kao iskusnijeg u toj oblasti, da bih kod njega, pregledom saobraćajne knjižice, koju je prilikom kupovine proverio on, uvideo da je registrovan do sada već famoznog datuma – 24.12. (prilažem sliku saobraćajne knjižice).

Oko dva meseca kasnije, dok sam, spontano posmatrajući auto, razmišljao o ovom iskustvu, pomislio sam, znajući da su Božja dela često svestrana, da trajnost registracije do rođendana možda nije samo potvrda nadahnuća koje mi je, pre kupovine, posvedočilo da je taj auto za mene, pa sam počeo da se bavim registarskim brojem, da bih ubrzo uvideo još jedan tip budućih događaja. Naime, registarski broj tog auta, bio je, do 24.12.2008., odnosno, 50. dana nakon 120. godišnjice od Mineapolisa – 141-29, kojeg čine osnovni brojevi - 100 i 20, i kao ostaci – 41 i 9. U simbolu, kako mi je dato da razumem, osnovni brojevi, 100 i 20, predstavljaju 120 godina od Mineapolisa, a ostaci, 41 i 9, broj dana nakon 120. godišnjice, kojih je kraj upravo 24.12.2008., kada je istekla i registracija. Gotovo sam vrhunac ove simbolike, daje činjenica da je u jednom otkrivenju iz 2002. godine, poslednji Ostatak predstavljen upravo automobilom, kao savremenim simbolom Zajednice.

Puninu simbola, datih ovim automobilom, osim činjenice da, do sada, zbog, kako se ispostavilo, nelegalno zamenjenog motora, nisam mogao da mu produžim registraciju, čini naziv mesta (Pančevo) u kojem je bio registrovan do pomenutog datuma, jer ukazuje na istoimenog igrača (D. Pančev) poznatog beogradskog kluba, koji je, svojevremeno, osvojio Evropu i Svet, kao predslika završnice Božjeg Dela, pokrenutog upravo u Beogradu, o čemu je bilo reči u prethodnim svedočanstvima, kada sam, opisujući jedno otkrivenje savremenog sadržaja, ukazao na simboliku boja ovog kluba (crvena i bela kao predstava Hristove krvi i pravednosti), jer je, naime, upravo pogotkom tog igrača, u takozvanoj penal-završnici finala, ovaj klub osvojio takozvani “kup šampiona”, zahvaljujući kojem je stekao priliku da iste godine, u decembru, osvoji i svetski kup, koju je, kao predslika poslednjeg Adventnog dela, i iskoristio. Pobedonosni pogodak ovog igrača jeste tip potvrde vesti o skorom Božjem Dolasku, koju sam, setićete se, opisao ovako:

Ono što mi je dužnost da naglasim pre opisa narednog otkrivenja, jeste da i pored neobične slike, kojom se poslužio iz više razloga, Bog ne podržava takmičarske sportove, u kojima nema mesta za prave Hrišćane, što je pojačano i činjenicom da su mnogi učesnici u savremenim sportovima vrlo nemoralno obučeni.

Krajem 2002. godine, Gospod mi je, u noćnom viđenju, predstojeće događaje, kojima će ovo - poslednje Delo za probuđenje Adventnog naroda biti potvrđeno, prikazao simboličnom slikom savremenog sadržaja - lepom kombinacijom igrača jednog fudbalskog tima, koji je, pre izvesnog vremena, osvojio Evropu i Svet.

U viđenju sam se našao unutar prostorije u kojoj su se, osim mene, nalazili i neki od mojih najbližih rođaka. Sećam se da sam bio udobno smešten na svom krevetu, ispred kojeg se nalazio veliki televizor, koji je odmah postao glavni predmet moje pažnje. Slika je bila u tako divnom koloru da sa punim mirom mogu da kažem da nešto takvo nikada nisam video. Kontrasti su bili vrlo upadljivi i lepi. Predivna nijansa zelene boje, koju je odavao travnati tepih, bila je pravi melem za oko dok su posebno lepi bili dresovi igrača, koje je krasila savršena belina, protkana motivima najlepše crvene boje koja se može zamisliti. Ima velike simbolike u ovim dvema bojama.

Čim sam usredsredio pažnju na ekran, stekao sam jasan utisak da sam, tog trenutka, pored toga što sam već bio posmatrač, postao i jedan od igrača koji su upravo započinjali jedinu i pobedonosnu akciju na utakmici. Bio mi je prikazan samo veći deo protivničkog dela terena, na kojem je, jedan od igrača, sa bližeg, desnog ugla “šesnaesterca”, uputio dijagonalan pravolinijski “pass” ka protivničkoj “korner” liniji. Izgledalo je da je nemoguće da se ova lopta dostigne, jer je bila upućena velikom brzinom a na levoj strani nije bilo nijednog igrača u crveno-belim dresovima. Međutim, dok sam posmatrao tog igrača, imao sam jasno osvedočenje da vrlo dobro zna šta radi i da je ovaj - naizgled nedostižan “pass”, u stvari, plod izuzetno tačnog proračuna. U trenutku kada je izgledalo da će lopta izaći van terena, na levoj strani, sa dela terena koji se nije video, iznenada se pojavio jedan “Igrač”, Koji je nadljudskom brzinom pretrčao rastojanje do lopte i već prvim dodirom je savršeno precizno uputio ka sredini ivice “šesnaesterca”, gde se, u međuvremenu, našao igrač od koga je akcija i potekla. Snažnim “volej” udarcem, on ju je, vrlo proračunato, kroz mnoštvo protivničkih igrača, uputio prema golu. Strelovitom brzinom, u divnom pravolinijskom letu, lopta je jedinom mogućom putanjom prošla između svih prepreka i pogodila donji deo prečke, od koje se odbila u mrežu. Za sve vreme ove kratkotrajne akcije, bilo je očigledno da igrači u tamnim dresovima, i pored najvećeg truda, nisu imali ni najmanju mogućnost da makar dotaknu loptu. Nadmoć pobedničke ekipe je bila tako velika da je sudija odmah označio kraj utakmice.

Kasnije, kada sam se molio za razumevanje ovog otkrivenja, bilo mi je pokazano da nosi istu poruku kao i ono koje sam izneo na kraju treće sveske, u poglavlju pod naslovom: “A u vreme tih careva Bog će nebeski podignuti Carstvo”, koje je prikaz dosadašnjeg toka Dela, do trenutka kada će se Sam Gospod Isus po drugi put pojaviti da konačno učini kraj dugoj istoriji greha. I u tom otkrivenju je prikazana iznenadna i nadljudska intervencija Onoga Koji je, u simboličnoj slici, upravljao “automobilom”, odnosno Ostatkom Božjeg naroda posletka. U oba slučaja je Božje otkrivenje pokazalo da će do te intervencije doći u trenucima kada, naizgled, neće biti nikakvih mogućnosti za pobednički pohod poslednjeg Dela za probuđenje i reformu Adventnog naroda.


U skladu sa ovim otkrivenjem, posredstvom mog prvog automobila, jesu i otkrivenja dva naredna, koji će, usled umnožavanja potreba mog javnog rada, biti potrebni.

Naime, Gospod je Svoj izbor narednih modela takođe pokazao nekoliko godina ranije, kada ih nisam uviđao kao simbolične, međutim, budući da je tokom poslednjih dana Gospod otkrio da je 04.11., kao godišnjica zaključenja Mineapoliske konferencije, 308. dan u godini (i poslednji 44. sedmice), uvideo sam i tu simboličnu vrednost, pošto će, po Božjoj volji, moj naredni automobil biti "Peugeot 308" dok je za rad sa višim društvenim slojevima i druge posebne prilike određen "Audi A4", koji je specifičan zbog oznake A4, koja - kao u slučaju standardnog formata dokumenata (takođe A4), određuje veličinu automobila a u prenosnom smislu, kao i u skladu sa simbolikom prethodna dva, i broj godina nakon 120. godišnjice od Mineapoliske konferencije kao konačan okvir* (mogli bismo, u skladu sa upravo pomenutim simbolom, reći i: *format) ovozemaljske istorije.

Osim otkrivenja dana kada će poslednji događaji  početi, vezano za tematski srodne predslike, o kojima je bilo reči u prethodnim porukama, indikativne su sledeće činjenice:

- 1899., kao godina kada je iniciran Dejvis kup, kojeg je srpska reprezentacija osvojila 2010. godine (tada je to bio 99. i planirano poslednji kup), jeste i godina kada je osnovan AC Milan - klub koji, kao što smo videli, takođe ima tipsku ulogu:

http://sh.wikipedia.org/wiki/A.C._Milan

- Novak Đoković, kao predslika adventnog vesnika, svog prethodnika na tronu svetskog tenisa smenio je 05.11. ove godine (to smo takođe videli), kao prvog od 50 simboličnih dana dok će do smene na koju ovaj tipski događaj ukazuje, praktično (formalno je do smene došlo 04.11.2008. - na 120 godišnjicu zaključenja Mineapoliske konferencije) doći poslednjeg (odnosno - 50.) dana;

- osim Milana, Đoković je navijač i drugog fudbalskog kluba sa tipskom ulogom - beogradske Crvene zvezde, čije su boje (crvena i bela) izrazito simbolične, kao i mesto osnivanja i osvajanje evropskog i svetskog klupskog prvenstva 1991. godine:

http://www.jedan-nula.com/vesti/domaci-fudbal/naslov/crvena-zvezda-cestitala-novaku-djokovicu-osvajanje-us-opena

- njegov poznati pobednički niz, ostvaren 2011. godine (koji je, takođe simbolično, generisan osvajanjem tzv Dejvis kupa od strane srpske reprezentacije), zahvaljujući kojem je osvojio vrh svetskog tenisa, prekinut je nakon 41 pobede, upravo kao što će i rad vesnika poslednjih Božjih sudova i kraja sveta biti završen u 41. godini njegovog životnog doba - simboličnih 88 dana (ili, najkasnije, u vremenu Pashe, koja je simbol Izlaska Božjeg naroda iz ovozemaljskog poretka i njegovog ulaska u Nebeski Hanan) nakon ispunjenja 40. godine života, 24.12. ove godine, čija je numerička struktura takođe simbolična.

- u vezi sa prethodnom tačkom, nalazi se još jedno tipsko iskustvo, koje sam doživeo prethodnih dana, prilikom kupovine odeće (koju nikada ne sprovodim bez Božjeg otkrivenja izbora predmeta kupovine ili, u najmanju ruku, dopuštenja), koje sam jednom bratu opisao ovako:


Ovo, međutim, nije kraj našeg zajedničkog iskustva, jer je i sva odeća koju sam kupio tom simboličnom sumom, takođe simbolična, i to višestruko i sveobuhvatno, jer:

- je broj jakne, kao i odela, 50;

- na deklaraciji pantalona, iz kompleta ovog odela, neko je, ispod industrijski upisanog broja 50, olovkom napisao: Pant. 44;

- sticajem okolnosti, po prvi put sam, zbog oteknuća nogu i prstiju, morao da kupim za broj veće cipele, koji je, takođe, 44;

- osim simbolike samog broja 44, pomenute 44. daju, zbirno, 88;


Ovim činjenicama, u skladu sa simboličnom vrednošću mojih sadašnjih, kao i fizičkih karakteristika (ili, prosto rečeno, fizičkih mera) na rođendan, dodajemo da u prilog potpunoj simbolici telesnih karakteristika ide i podatak da mi je odgovarajući broj košulje 41 (kao, dakle, tip mog konačnog starosnog doba u ovozemaljskom poretku, iako tek formalno jer kada izuzmemo simboličnih 88 dana od 24.12. do prolećne ravnodnevice - u skladu sa 1. Mojsijevom 1,14 - ostaju ravnih i višestruko simboličnih 40 godina starosti, nakon kojih je Stari Izrael ušao u Obećanu zemlju...), što znači da je Bog i u slučaju numeričkog označavanja veličine odeće, autoritete u ovoj oblasti vodio u potpunosti, kako je, očigledno, bilo i prilikom određivanja mernih jedinica osnovnih vremenskih ciklusa, koje su, pak, uslovile simboličnost godine, meseca, sedmice, dana, časa i minuta rođenja i nekih drugih događaja, o čemu je takođe bilo reči u ranijim Svedočanstvima.

Ono što nam predstoji, budući da će i poslednja opomena svetu biti izneta ubrzo po probuđenju i reformi, jeste odgovarajuća priprema, u sklopu koje ću, u ličnom doprinosu ovom cilju, izneti više odgovarajućih tema, gde će fokus biti na sticanju iskustava u prepoznavanju Božje volje, načinima manifestovanja proročkog dara i drugo vezano za njega, budući da će njegova prisutnost u redovima Ostatka biti sveobuhvatna, kao i na brojnim implikacijama dosadašnjih otkrivenja, o probuđenju, reformi i drugim srodnim temama dok za sam kraj ovog značajnog i, bez sumnje, istorijski vrednog Svedočanstva - koje potpisujem sa posebnim mirom, radošću i nadahnućem - ostaju odgovarajuća Svedočanstva Duha proroštva:

“U noćnim viđenjima prikazan mi je veliki reformatorski pokret u narodu Božjem. Mnogi su hvalili Boga. Bolesni su bili izlečeni, a bilo je i drugih čuda. Svi su se zalagali kao što su to učenici činili uoči velikog dana Pedesetnice. Stotine i hiljade su posećivali porodice i upoznavali ih sa Rečju Božjom. Sila Svetog Duha je uveravala srca i svuda se osećao duh istinskog obraćenja. Na sve strane su se otvarala vrata za reč istine. Izgledalo je da je celi svet obasjan nebeskom svetlošću. Veliki blagoslovi su se izlivali na veran i ponizan narod Božji. Čula sam reči zahvalnosti i hvale, kao da se ponovila velika reforma koju smo doživeli 1844. godine.” (9T 126)

“U našim mesnim crkvama treba da dođe do veličanstvenog ispoljavanja Božje sile, ali to neće uticati na one koji se nisu ponizili pred Gospodom i otvorili Mu vrata svojih srca priznanjem greha i pokajanjem. U ispoljavanju te sile, koja će ceo svet obasjati Božjom slavom, oni će videti nešto što će u svojoj zaslepljenosti smatrati opasnim, nešto što će izazvati njihov strah, i oni će ustati da mu se usprotive. Pošto Gospod neće delovati u skladu sa njihovim idejama i očekivanjima, oni neće priznati to delo. Oni će kazati: 'Zašto i mi ne bismo mogli da prepoznamo Božjeg Duha kada već toliko godina radimo u delu?' Zato što oni nisu reagovali na opomene i preklinjanja u porukama Božjim, nego uporno govore: 'Bogat sam i obogatio sam se i ništa ne potrebujem.' ” “Jer misli Moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi Moji putevi, veli Gospod; nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su Moji putevi viši od vaših puteva, i misli Moje od vaših misli.” (RH extra 23. dec.1890; Isaija 55,8.9)