Duhovni darovi u Zajednici Ostatka

DUHOVNI DAROVI U ZAJEDNICI OSTATKA

U vremenu kada se očigledno i doslovno ispunjavaju sva proročanstva o velikom otpadu koji će unutar Božjeg naroda nastati u poslednjim danima; kada je čak i u redovima Zajednice kojoj je poverena poslednja opomena svetu sve manje onih koji uopšte veruju da je On Živa i Stvarna Ličnost, Koja će za ovog naraštaja doći da svakome da po sopstvenim delima, po Njegovoj volji i zapovesti, na temelju Svetog Pisma i otkrivenja koja sam primio, iznosim sve bitne činjenice o neophodnoj prisutnosti duhovnih darova, posebno dara proroštva, da bi se Delo reforme, koje će se, uskoro, do kraja sprovesti najpre u redovima Crkve ASD, moglo razumeti i prihvatiti od strane svih čija su srca otvorena za istinu.

“A SVAKOME SE OD NAS DADE BLAGODAT PO MERI DARA HRISTOVA.”

Efescima 4,7.

O prisustvu i ispoljavanju duhovnih darova u redovima Božjeg naroda poslednjeg vremena, Sveto Pismo i Spisi Duha proroštva, nastali kao plod rada prvog Božjeg vesnika unutar Crkve ASD - Ellen G. White, daju nedvosmisleno svedočanstvo:

“Zato govori: Izašavši na visinu zaplenio si plen, i dade dare ljudima. A što iziđe, šta je, osim da i siđe u najdonja mesta zemlje? Koji siđe to je Onaj Koji i iziđe više sviju nebesa da ispuni sve. I On je dao jedne apostole, a jedne proroke, a jedne evanđeliste, a jedne pastire i učitelje, da se sveti priprave za delo službe, na sazidanje tela Hristova; dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božjega, u čoveka savršena, u meru rasta visine Hristove.” (Efescima 4,8-13)

“Kad je Spasitelj rekao: 'Idite... naučite sve narode', takođe je rekao: 'A znaci onima koji veruju biće ovi: imenom Mojim izgoniće đavole; govoriće novim jezicima; uzimaće zmije u ruke, ako i smrtno što popiju, neće im nauditi; na bolesnike metaće ruke, i ozdravljaće.' Obećanje je bilo isto tako dalekosežno kao i nalog. Ne daju se svi darovi svakom verniku. Duh razdeljuje 'po Svojoj vlasti svakome kako hoće'. (1. Korinćanima 12,11) Ali darovi Duha obećani su svakom verniku prema njegovoj potrebi u Gospodnjem delu. Obećanje je isto tako čvrsto i pouzdano danas kao što je bilo u vreme apostola. 'Znaci onima koji veruju biće ovi.' To je prednost Božje dece...” (DA 823)

“Kada se Crkva bude približavala svom konačnom oslobođenju, onda će Sotona raditi većom silom: 'Jer đavo siđe k vama i vrlo se rasrdio, znajući da vremena malo ima.' (Otkrivenje 12,12) Već šest hiljada godina radi ovaj duh lukavstva i svu svoju sotonsku veštinu, sve svoje lukavstvo upotrebiće u poslednjoj borbi protiv Božjeg naroda. Upravo u ovo vreme opasnosti Božji narod treba da opomene svet o skorom Hristovom Dolasku, da bi se pripravio jedan narod koji će bez mane, 'čist i u miru' stati pred Božje lice. (2. Petrova 3,14) U to vreme biće potrebna Crkvi naročita sila Božja kao i u danima apostola.” (GC, uvod - E.G.W)

“U noćnim viđenjima prikazan mi je veliki reformatorski pokret u narodu Božjem. Mnogi su hvalili Boga. Bolesni su bili izlečeni, a bilo je i drugih čuda. Svi su se zalagali kao što su to učenici činili uoči velikog dana Pedesetnice. Stotine i hiljade su posećivali porodice i upoznavali ih sa Rečju Božjom. Sila Svetog Duha je uveravala srca i svuda se osećao duh istinskog obraćenja. Na sve strane su se otvarala vrata za reč istine. Izgledalo je da je celi svet obasjan nebeskom svetlošću. Veliki blagoslovi su se izlivali na veran i ponizan narod Božji. Čula sam reči zahvalnosti i hvale, kao da se ponovila velika reforma koju smo doživeli 1844. godine.” (9T 126)

“U našim mesnim crkvama treba da dođe do veličanstvenog ispoljavanja Božje sile, ali to neće uticati na one koji se nisu ponizili pred Gospodom i otvorili Mu vrata svojih srca priznanjem greha i pokajanjem. U ispoljavanju te sile, koja će ceo svet obasjati Božjom slavom, oni će videti nešto što će u svojoj zaslepljenosti smatrati opasnim, nešto što će izazvati njihov strah, i oni će ustati da mu se usprotive. Pošto Gospod neće delovati u skladu sa njihovim idejama i očekivanjima, oni neće priznati to delo. Oni će kazati: 'Zašto i mi ne bismo mogli da prepoznamo Božjeg Duha kada već toliko godina radimo u delu?' Zato što oni nisu reagovali na opomene i preklinjanja u porukama Božjim, nego uporno govore: 'Bogat sam i obogatio sam se i ništa ne potrebujem.' ” “Jer misli Moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi Moji putevi, veli Gospod; nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su Moji putevi viši od vaših puteva, i misli Moje od vaših misli.” (RH extra 23. dec.1890; Isaija 55,8.9)

Isus nam poručuje: “Kad dakle vi, zli budući, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko će više Otac Nebeski dati Duha Svetoga onima koji ištu u Njega?” (Luka 11,13) “I ako što zaištete u ime Moje Ja ću učiniti.” “Do sada ne iskaste ništa u ime Moje; ištite i primićete, da radost vaša bude ispunjena.” (Jovan 14,14; 16,24) Oslonimo se na ovo obećanje!

“ZAKON I SVEDOČANSTVO TRAŽITE...”

Istinu da su Zakon i svedočanstvo osnovna obeležja Njegovog naroda, Bog nam otkriva i opisom Svoje poslednje Crkve, koji je zabeležen u 12. poglavlju “Otkrivenja”, gde je pisano: “I razgnevi se zmija na ženu, i otide da se pobije sa ostalim semenom njezinim, koje drži Zapovesti Božje i ima svedočanstvo Isusa Hrista.” (Otkrivenje 12,17)

U ovom - sada već istorijskom, poglavlju, Sveta Božja Reč beleži tužno iskustvo Hrišćanske Crkve koja je tokom mračne vladavine papskog rimokatolicizma, u trajanju od 1260 godina, doživela, do sada, najteže dane. Padom papstva, 1798. godine, u kojem su proročanstva iz Knjige proroka Danila 7,24-26. i Otkrivenja 13,3. našla ispunjenje, otpočeo je narečeni period u kojem se, po proročanstvu, trebao pojaviti Božji narod posletka - takozvani Ostatak, koji drži Njegove Zapovesti i ima “svedočanstvo Isusa Hrista”.

Uz držanje svih Božjih Zapovesti, prihvatanje dara Duha proroštva, kojeg Božja Reč naziva “svedočanstvom Isusa Hrista” (Otkrivenje 19,10), uslov je spasenja jer je pisano da “nema zore” onima koji ga odbacuju (Isaija 8,20).

“Poslednja velika Sotonina prevara biće pokušaj da poništi uticaj svedočanstva Božjeg Duha. 'Kada nema utvare, rasipa se narod.' (Priče 29,18) Sotona će raditi oštroumno, na različite načine i preko različitih oruđa, da poljulja poverenje koje Božji narod ostatka gaji u pravo svedočanstvo.” (1 SM str. 48 - 1890)

Zapis celokupne crkvene istorije, koji je svoje mesto našao na stranicama Svetih Spisa Starog i Novog zaveta, nedvosmisleno pokazuje da je dar Duha proroštva skoro uvek bio nerazdvojni pratilac Božjeg naroda, kojim se Gospod koristio da bi ga čvrstom rukom vodio i poučavao, čuvajući ga od potpunog zastranjenja i brojnih neprijatelja kojima je bio okružen. “I prorokom izvede Gospod Izrailja iz Misira i prorokom čuva ga.” (Osija 12,14) Planom Božanskog Proviđenja, izlazak Izrailja iz Egipta je simbol izlaska Božjeg naroda iz sadašnjeg svetskog poretka i kao što je Starozavetni Izrailj vođen Duhom proroštva, tako će i duhovni Izrailj biti vođen na svom putu za nebeski Hanan. Božja Reč govori za poslednje dane: “I posle ću izliti Duh Svoj na svako telo, i proricaće sinovi i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare.” (Joilo 2,28)

“JER JE SVEDOČANSTVO ISUSOVO DUH PROROŠTVA”

Otkrivenje 19,10.

Jedan od najznačajnijih tekstova koji daju opis Božjeg naroda poslednjeg vremena, takozvanog Ostatka, je upravo tekst iz 12. poglavlja Knjige Otkrivenja, koju je, pre skoro dve hiljade godina, na zahtev Samog Isusa, napisao jedan od nekoliko Njemu najbližih apostola - “da pokaže slugama Svojim šta će skoro biti, i pokaza, poslavši po anđelu Svojemu sluzi Svojemu Jovanu.” (Otkrivenje 1,1) Tekst glasi: “I razgnevi se zmija na ženu, i otide da se pobije sa ostalim semenom njezinim, koje drži Zapovesti Božje i ima svedočanstvo Isusa Hrista.” (Otkrivenje 12,17) Ovaj opis otkriva dva osnovna obeležja Božjeg naroda posletka: on će držati Zapovesti, i imati svedočanstvo Isusa Hrista.

Po osnovnom i najvažnijem učenju Svetog Pisma - nauci o opravdanju verom, držanje Božjih Zapovesti podrazumeva potpuno i bezuslovno poštovanje svake od Deset odredaba koje je Sam Bog izgovorio na gori Sinaj pre tri i po hiljade godina, “jer koji sav Zakon održi a sagreši u jednome kriv je za sve” (Jakov 2,10). Na pitanje: “Šta mi treba činiti da dobijem život večni?”, koje Mu je jednom prilikom postavljeno, Gospod, Isus, je odgovorio: “Ako želiš ući u život, drži Zapovesti.” (Marko 10,17; Matej 19,17) Nadahnut Svetim Duhom, apostol Jovan piše: “Koji govori: poznajem Ga, a zapovesti Njegovih ne drži, laža je, i u njemu istine nema; a koji drži reč Njegovu, u njemu je zaista ljubav Božja savršena; po tom poznajemo da smo u Njemu.” (1. Jovanova 2,4-5)

Držanje Božjih Zapovesti je neuporedivo uzvišenije od intelektualnog prihvatanja i poštovanja tih Odredaba, koje se ogleda u samo formalnoj - spoljašnjoj poslušnosti, bez promene srca i karaktera koju samo Bog može da učini istom silom kojom je iz ničega stvorio svet. To je život žive zajednice sa Bogom u kojoj čovek - iz dana u dan, iz časa u čas, kroz potpuno predanje celog bića, proučavanje Božje Reči i mnoge molitve - stiče nova saznanja o svom Stvoritelju i Spasitelju i neprestanim gledanjem u Njegov Sveti Lik doživljava sve veći preobražaj srca i uma dok jednog dana ne doživi potpuno očišćenje od svakog greha - potpun sklad sa svojim Gospodom, jer je “put... pravednički kao svetlo videlo, koje sve većma svetli dok ne bude pravi dan” (Priče 4,18). Ceo proces očišćenja od greha praćen je svešću o potpunoj nemoći da se sopstvenim naporima i silom zadobije milost ili pobeda nad bilo kojom karakternom manom: “Jer bez Mene ne možete činiti ništa”, kaže Gospod (Jovan 15,5).

Kao što se prvo obeležje Ostatka, držanje Zapovesti, odnosi na svakog pripadnika ove grupe, tako i izraz “ima svedočanstvo Isusa Hrista” mora biti primenjen na isti način, jer kao što se iz ovog teksta nedvosmisleno zaključuje da ceo Ostatak drži Zapovesti, isto tako će ceo Ostatak imati svedočanstvo Isusa Hrista. Ovo doslovno znači da će svaki pripadnik Božjeg Ostatka poslednjeg vremena imati dar Duha proroštva, “jer je svedočanstvo Isusovo Duh proroštva” (Otkrivenje 19,10). Ovo tumačenje, koje mi je Bog dao dok sam jednom prilikom proučavao ovaj tekst, potvrđuje i proročanstvo iz 2. poglavlja Knjige proroka Joila, koje se odnosi na poslednje vreme: “I posle ću izliti Duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare. I na sluge ću i na sluškinje u one dane izliti Duh Svoj... pre nego dođe dan Gospodnji... jer će na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao što je rekao Gospod, i u Ostatku koji pozove Gospod.” (Joilo 2,28.29) Ovo poznato proročanstvo svedoči o velikom izlivanju Svetog Duha pred sam kraj vremena milosti, upoređenim sa padanjem “poznog dažda”, odnosno poznih kiša, koje su pre same žetve obilato natapale već klasalo žito kako bi dostiglo zrelost i spremnost za vreme kada će ga žeteoci požnjeti i složiti u žitnice. Po istom principu, kojeg je Sam Stvoritelj uspostavio, otkrivajući ga i potvrđujući na različite načine, između kojih se nalazi i ova slika iz dobro poznate svakodnevice, Sveti Duh će se izliti pri samom kraju istorije greha da bi Božji narod dostigao duhovnu zrelost, “u meri rasta visine Hristove” (Efescima 4,13), i ujedno primio posebne duhovne darove, koji će ga osposobiti za završetak velikog Dela propovedanja Evanđelja.

Ono što je karakteristično za ovo proročanstvo jeste da se u njemu naglašava ispoljavanje samo jednog duhovnog dara, koji će se manifestovati na više različitih načina: sinovi i kćeri će proricati, starci će sanjati sne, mladići viđati utvare, “sluge i sluškinje će proreći” (Dela 2,18). Vrlo je važno zapaziti i činjenicu da će se Sveti Duh izliti na “svako telo”. Obećani Dar, primiće svi koji drže Božje Zapovesti: starci, mladići, sluge i sluškinje. Ograničenja neće biti, “jer Bog ne gleda ko je ko.” (Rimljanima 2,11) Iako Božji narod neće imati nedostataka ni u drugim darovima (1. Korinćanima 1,4-7), Gospod je našao za shodno da posebno istakne sveprisutnost proročkog dara u okviru Zajednice Ostatka kako bi ga svako čije je srce otvoreno za istinu mogao prepoznati i prihvatiti poslednju vest opomene koja mu je poverena. Prisustvo ovog duhovnog dara daje pečat Božanskog autoriteta vesti koja se iznosi jer samo Bog ima moć da sagleda sva vremena i događaje unutar njih: “Pamtite što je bilo od starine; jer Sam Ja Bog, i nema drugog boga, i niko nije kao Ja, Koji od početka javljam kraj i izdaleka što još nije bilo; Koji kažem: namera Moja stoji i učiniću sve što Mi je volja.” (Isaija 46,9-10)