Broj VII - POZIV NA REFORMU

POZIV NA REFORMU

Broj VII -  Juli 2004.

PREDGOVOR

U ovom svedočanstvu, sedmom po redu, po Božjoj volji iznosim nekoliko otkrivenja o događajima koji će, uskoro, na poseban način, obeležiti konačnu istoriju Crkve ASD - poslednjeg uporišta Božje istine, koja je, u određenoj meri, pogažena i u njenim redovima.

Siguran sam da će svako čije je srce otvoreno za uticaj Svetog Duha moći da prepozna Njegov glas u ovim svedočanstvima ali je - da bi i otvorenost za primanje životno važnih istina, sadržanih u njima, bila potpuna - potrebno da se u proučavanje uđe bez već formiranih i uglavnom pogrešnih mišljenja o mnogim pitanjima, koja se, po diktatu savremenih fariseja, već dugo iznose kao istina.

Crkva adventista Sedmog dana ima istinu koje druge zajednice nemaju ali ona nije potpuna i treba da bude unapređena jer nije Božja volja da Njegov narod stagnira, već napreduje. A kako će napredovati ako nema nove svetlosti, koja će ukloniti tamu sa stare i doneti nova saznanja, ohrabrenja, savete i preko potrebna uputstva za prolazak kroz vreme nevolje kakve nije bilo nikada?

“Proroštvo se mora ispuniti. Gospod kaže: 'Evo, Ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji.' (Malahija 4,5) Neko treba da dođe u sili i Duhu Ilije, a kad se on pojavi, ljudi će reći: 'Suviše si revan, ne tumačiš Pismo na ispravan način. Dopusti da ti kažem kako da učiš ljude tvojoj vesti.
 

Ima mnogo, mnogo onih koji nisu u stanju da razlikuju Božje delovanje od ljudskog. Govoriću istinu onako kako mi je Bog dao, i sad kažem: Ako nastavite da iznalazite greške, da gajite duh nesloge, nikada nećete poznati istinu. Isus je rekao Svojim učenicima: 'Imam mnogo da vam kažem ali sad ne možete nositi'. (Jovan 16,12) Učenici nisu bili u stanju da procene svete i večne stvari, ali im je Isus obećao da će im poslati Utešitelja Koji će ih naučiti svemu i podsetiti ih na sve što je On govorio.

Ne smemo polagati svoje pouzdanje u čoveka. 'Prođite se čoveka kojemu je dah u nosu; jer šta vredi?' (Isaija 2,22) Svoje bespomoćne duše poverite Isusu. Zašto da pijemo sa izvora u ravnici, kad postoje divni, gorski izvori? Ostavimo mutne, plitke potoke! Popnimo se do svežeg planinskog vrela! ...Istražujte, upoređujte Pismo sa Pismom, usecite duboko okno u rudniku Božje Reči. Svoje ja, svoja mišljenja i gledišta položite na Božji oltar; odbacite svoje unapred postavljene stavove i dozvolite da vas Duh Božji upozna i uvede u istinu.” (RH 18.02.1890) 

“GLEDAJTE, ČUVAJTE SE KVASCA FARISEJSKOG...”

Marko 8,15.

U ovom kratkom vremenu, koje prethodi Hristovom Drugom dolasku, vrlo je važno da se u sklopu pripreme za taj veliki događaj konačno oslobodimo mnogih zabluda - poluistina i neistina o mnogim bitnim pojmovima koje su savremeni fariseji, pod vođstvom oca svake laži i prevare, kao otrovni kvasac uneli u čistu nauku Božje Reči, “koja je jedanput dana svetima.” (Juda 1,3) Sotona je, tokom dugog vremena, velikom lukavošću i svim mogućim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju, koristeći se autoritetom neposvećenih propovednika, starešina i službenika Zajednice, činio sve da uspostavi svoju vlast nad Crkvom ASD - poslednjem uporištu Božje Reči, i to mu je, u velikoj meri, i uspelo. Otkad postoji Crkva, postoji i taj pakleni plan ovog podmuklog protivnika Boga i ljudi, jer postavljanjem što većeg broja neposvećenih ljudi na čelo omrznute Zajednice, raste njegova moć i mogućnost za konačno postizanje dugo željenog cilja - potpuno uništenje vere i posvećenja. Unošenje neistina i potkopavanje vere u Božju Reč i Spise Duha proroštva su osnovna sredstva kojima se služi u svojim nastojanjima da, ako je ikako moguće, ostvari svoj cilj. Duh proroštva, o tome, kaže:

“Sotona silno deluje kroz sinove neposlušnosti da bi neverstvo i otpad prikazao kao istinu i vernost. Snaga njegovog nadahnuća pokreće danas živa oruđa da dovrše veliku pobunu protiv Boga koju je otpočeo na Nebu.” (Bilten Generalne konferencije 1893. str. 408-409)

“Veliki varalica kaže: ‘Moramo da stražimo nad onima koji skreću pažnju ljudi na Subotu Gospodnju, jer će oni mnoge upoznati sa Zakonom Božjim; a isto videlo koje otkriva pravu Subotu otkriva i istinu o Hristovoj službi u nebeskoj Svetinji i ukazuje da se upravo sada odvija poslednji čin velikog dela spasenja čoveka. Zadržite um tih ljudi u mraku dok se delo na Nebu ne završi, pa ćemo tako dobiti i Crkvu i svet.’

‘Ja ću uticati na propovednike raznih crkava da odvraćaju ljude od Božjih Zapovesti. Ono što Pismo proglašava savršenim Zakonom slobode, mi ćemo prikazati kao ropski jaram. Jer narod rado prihvata objašnjenje Pisma od svojih sveštenika i propovednika. Oni ne istražuju sami za sebe. Tako radeći preko sveštenstva, mogu da upravljam narodom po svojoj volji.’

‘Ali pre nego pređemo na one krajnje mere, moramo da upregnemo svu svoju mudrost da bismo zaveli one koji slave pravu Subotu. Svetovnošću, željama tela, i ohološću možemo mnoge da odvojimo od Hrista. Neka se oni osećaju sigurnim zato što veruju istini, ali popuštanjem apetitu i niskim strastima koje otupljuju razum i smanjuju moć zapažanja, izazvaćemo njihov pad.’

‘Kroz one koji imaju obličje pobožnosti, ali ne poznaju njenu silu, možemo da zadobijemo mnoge koji bi nam inače naneli mnogo štete. Oni koji vole zadovoljstva i uživanja više nego Boga, biće nam najuspešniji pomagači. Oni koji su sposobni i inteligentni, poslužiće kao mamci koji će privlačiti druge u naše zamke. Niko se neće bojati njihovog uticaja, jer oni ispovedaju istu veru. Preko njih ćemo druge dovesti do zaključka da Hristovi zahtevi nisu baš tako striktni, kako su to oni ranije mislili i da će usaglašavanjem sa ovim svetom imati više uticaja na ljude u svetu. Tako će se i oni odvojiti od Hrista a onda neće imati sile da se odupru našem uticaju i neće potrajati dugo, a oni će biti gotovi da ismejavaju svoju nekadašnju revnost i posvećenje.’

‘Sve dok ne bude zadat ovaj poslednji, odlučni udarac, naš napor protiv onih koji drže Božje Zapovesti mora biti neumoran. Moramo da prisustvujemo svim njihovim sastancima...’

‘Imam na raspolaganju ljude koji su moji zastupnici, koji se drže lažne doktrine pomešane sa tek toliko istine koliko je dovoljno da zavedu duše. Među prisutnima ću imati neverne koji će izražavati sumnju u odnosu na Gospodnju vest opomene Njegovoj Crkvi. Ako bi ljudi čitali i slušali ove opomene bilo bi malo nade da ćemo ih savladati. Ali ako uspemo da njihovu pažnju odvratimo od ovih opomena, oni neće ni biti svesni naše moći i lukavstva, te ćemo ih na kraju privući u svoje redove. Bog neće dozvoliti da se Njegove reči nekažnjeno omalovažavaju. Ako uspemo da izvesno vreme zadržimo ove prevarene duše, Bog će povući Svoju milost od njih pa će biti potpuno prepušteni našoj kontroli.’

‘Moramo da izazovemo nesuglasice i raspre. Moramo da uništimo u njima onu žarku želju za spasenjem. Moramo nekako da ih navedemo da kritikuju, osuđuju, i optužuju jedni druge; da gaje sebičnost i netrpeljivost. Zbog ovih greha je Bog i nas oterao iz Svoje prisutnosti, pa će svi oni koji slede naš primer doživeti istu sudbinu.’ ”  (4SP 337-340)

Vreme i događaji, nažalost, pokazuju da su ovi planovi koje je Sotona skovao u vrlo velikoj meri i ostvareni, međutim, i pored toga, sigurno je da Bog neće dozvoliti da Crkva padne i iz tog razloga i nastaju svedočanstva Duha proroštva, kojima Bog otkriva namere neprijatelja, savetuje, opominje, i poučava Svoj narod, da bi ga sačuvao od zastranjenja. Upravo radi ispunjenja tog cilja, po Božjoj volji, iznosim ispravno tumačenje onih pojmova koji su od izuzetne važnosti i za konačno spasenje mnogih koji su prihvatili iskrivljenu i nepotpunu istinu o predmetima kao što su: Crkva, organizacija, probuđenje i reforma, jer mnogi adventisti ponavljaju grešku koju je činio i jevrejski narod, koji je imao pogrešnu predstavu o Crkvi i njenom delovanju.

Crkva

“Ili ne znate da su telesa vaša Crkva Svetoga Duha Koji živi u vama...” (1. Korinćanima 6,19)

I pored jasnog učenja Svetog pisma o ovom predmetu, mnogi adventisti ga ne razumeju jer su pod uticajem propovednika prihvatili stav da Crkvu sačinjavaju zgrada na kojoj stoji natpis “Hrišćanska adventistička crkva” i svi vernici koji se okupljaju u njoj, bez obzira na to da li su zaista posvećeni jer, kako se, po omiljenom tumačenju priče o kukolju, kaže: ne treba ništa menjati sve dok Isus ne dođe, jer je, navodno, On to i kazao.

Isto nerazumevanje i zablude, vladale su i u Hristovom vremenu. Kada su Ga, prilikom prvog “čišćenja” hrama, na početku Njegove javne službe, Jevreji upitali: “Kakav nam znak pokazuješ da to možeš činiti?”, On je odgovorio: “Razvalite ovu Crkvu, i za tri dana ću je podignuti. A Jevreji rekoše: Četrdeset i šest godina građena je ova crkva, i ti za tri dana da je podigneš? A On govoraše za Crkvu tela Svojega.” (Jovan 2,18-21) Ono što Sveto pismo govori o Crkvi je tako jasno da bi svaki komentar trebao da bude suvišan. Slede još nekoliko tekstova:

“...A Crkva moljaše se za njega Bogu bez prestanka.” (Dela 12,5)

“A kad dođoše u Jerusalim, primi ih Crkva...” (Dela 15,4)

“Ne znate li da ste vi Crkva Božja, i Duh Božji živi u vama? Ako pokvari ko Crkvu Božju, pokvariće njega Bog: jer je Crkva Božja sveta, a to ste vi.” (1. Korinćanima 3,16-17)

“Jer ste vi Crkve Boga živoga, kao što reče Bog: useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti Moj narod.” (2. Korinćanima 6,16)

“Jer gde su dva ili tri sabrani u ime Moje onde Sam Ja među njima.” (Matej 18,20)

Mada je istina da se crkvom naziva i zgrada u kojoj vernici održavaju Bogosluženja (1. Timotiju 3,15), suštinski gledano, onako kako to i Bog čini, Crkva je svaki vernik u koga se, kroz pravu zajednicu sa Spasiteljem, uselio Sveti Duh (2. Korinćanima 6,16), jer je jasno da nijedna zgrada, ili čak institucija, po sebi nema nikakvu vrednost. Istorija Apostolske crkve, koja treba da bude uzor današnjoj, je najbolje pokazala kako treba da izgleda Crkva koju Bog može da prizna kao takvu. U tom vremenu, vernici su često morali da se okupljaju van crkvenih zgrada, u kućama ili na poljima, a samu Crkvu su sačinjavali oni koji su prihvatili Isusa kao ličnog Spasitelja dok su se ostali, koji su Ga odbacili, u svom slepilu i dalje držali tada već prazne forme i obreda i čak verovali da je Bog sa njima! Međutim, u Božjim očima, oni, više, nisu bili Njegov narod.

U ovom - poslednjem vremenu, istorija će se, nažalost, ponoviti na gotovo isti način; dok će ogromna većina adventista sedmog dana odbiti poslednji poziv Vernog Svedoka, ostajući u svezama praznog formalizma, dotle će verni Ostatak, koji će držati Božje Zapovesti i imati svedočanstvo Isusa Hrista, biti isključen i prognan upravo od onih koji će se, kao nekada Jevreji, i dalje držati institucije, govoreći: “Crkva Gospodnja, crkva Gospodnja, crkva Gospodnja ovo je.” (Jeremija 7,4-14) Braćo i sestre, proučite ovaj tekst iz Knjige proroka Jeremije i primite ove opomene dok je moguće jer će vreme milosti najpre isteći za adventiste sedmog dana koji već dugo poznaju istinu, kao što je nekada isteklo za Jevreje a trajalo još samo za one koji nisu imali pravu priliku da upoznaju istinu. Isto će biti i danas. “Jer će se sud krenuti od kuće Božje!” (1. Petrova 4,17) “A drugima reče i čuh: Prođite za njim po gradu, i pobijte, neka ne žali oko vaše niti se smilujte; starce i mladiće, i devojke i decu i žene pobijte da se istrebe; ali na kome god bude znak, k njemu ne pristupajte; i počnite od Moje Svetinje. I počeše od Moje Svetinje. I počeše od starešina što behu pred domom.” (Jezekilj 9,5-6)

Organizacija

Još jedna velika zabluda, koja je opšte prihvaćena i posebno omiljena onima koji po svaku cenu žele da steknu i zadrže lažni autoritet, jeste poistovećivanje Crkve sa organizacijom, jer je organizacija samo način na koji Crkva funkcioniše. Način organizovanja Crkve se može, i treba, promeniti, ali Crkva ostaje Crkva. Crkva je skup posvećenih ljudi, a organizacija način na koji deluju i sarađuju.

Ovu neistinu zastupaju upravo oni koji se boje reorganizacije, odnosno reforme, koja je nasušno potrebna u delu pripreme za Hristov Drugi dolazak.

Reforma

Reforma, ili reorganizacija - kako se drugačije naziva, predstavlja veliku, neretko i potpunu promenu organizacije jedne društvene skupine. Ona zadire u sve bolesne pore starog sistema umesto kojeg se uvode novi principi i pravila - novi načini razmišljanja, postupanja i delovanja. Reči: “Staro prođe, gle, sve novo posta” (2. Korinćanima 5,17), mogu se izneti kao jedna od najboljih definicija reforme. Ono što mora da prethodi reformi Crkve je probuđenje prave pobožnosti, bez koje nijedna reforma nema vrednost. Duh proroštva kaže:

“U delu reforme koje treba izvesti danas, potrebni su ljudi koji slično Jezdri i Nemiji, neće pravdati i skrivati greh niti će se ustručavati da se bore za slavu Božju... Ukazujući im na zapovesti i kazne Božje koje su u prošlosti snašle Izrael zbog istog greha, probudio je njihovu savest; tako je počelo delo reformacije koje je otklonilo gnev Božji i donelo Njegov blagoslov.” (PK 673-674)

“U svim našim Crkvama je potrebna temeljna reformacija! Božja sila koja preobražava mora da dođe u sve naše crkve.” (SM B1 p. 121)

 “Ako u Božjem narodu ne dođe do odlučne reforme, Bog će okrenuti Svoje lice od njega.” (8T 146)

“Gospod želi da se Njegova Zajednica očisti pre nego što se Njegove kazne još znatnije sruče na svet.” (RH 08.09.1905)

“Mora se uputiti poziv: Ko hoće da bude na strani Gospodnjoj? Neka Mu priđe u odanosti i istini. Božji Zakon koji nas obavezuje na strogo i lično pokoravanje Stvoritelju, ne dozvoljava povezivanje sa bezbrižnima, nepostojanima i neobraćenima, koji pokazuju da istina nije imala dejstva na njihovo srce i karakter, čiji uticaj ne privodi druge Hristu, nego ih odvaja od Njega. Naše skupštine se moraju očistiti od nepobožnosti, bezboštva i mnogo čega što se nagomilalo i ometa njihovo napredovanje...” (RH 29.11.1898)

“Oni koji su dobili prednost i priliku da upoznaju istinu, a koji ipak i dalje ometaju delo koje po Božjoj volji treba da bude obavljeno, biće uklonjeni iz naše sredine. Bogu nije potrebna služba ljudi koji pokušavaju da služe dva gospodara.” (MS 64 - 1898)

Sveštenstvo

“Istinita je reč: ako ko vladičanstva želi dobru stvar želi. Ali vladika treba da je bez mane, jedne žene muž, trezan, pametan, pošten, gostoljubiv, vredan da uči; ne pijanica, ne bojac, ne lakom, nego krotak, miran, ne srebroljubac; koji svojim domom dobro upravlja, koji ima poslušnu decu sa svakim poštenjem; A ako ko ne ume svojim domom upravljati, kako će se moći starati za Crkvu Božju? Ne novokršten, da se ne bi naduo, i upao u sud đavolji. A valja da ima i dobro svedočanstvo od onih koji su napolju, da ne bi upao u sramotu i u zamku đavolju.” (1. Timotiju 3,1-7)

“Jer vladika treba da je bez mane, kao Božji pristav; ne koji sebi ugađa, ne gnevljiv... Nego gostoljubiv, blag, pošten, čist; koji se drži verne reči po nauci, da bude kadar i savetovati sa zdravom naukom, i pokarati one koji se protive.” “Jer usne sveštenikove treba da čuvaju znanje i Zakon da se traži iz njegovih usta, jer je anđeo Gospoda nad vojskama.” (Titu 1,7-9; Malahija 2,7)

Jasnom naukom Svetog Pisma, Bog nedvosmisleno govori o tome ko je zaista podoban za svešteničku službu i ta pravila bi i danas morala da se poštuju, međutim, svedoci smo sveopšteg kršenja Božjih odredaba koje se odnose na ovaj predmet, što je ključni uzrok velikog duhovnog otpada u Zajednici, jer kada samo vođstvo ne pruža primer prave pobožnosti i krši Božje Zapovesti, kako će ih tek ostali poštovati? Iz tog razloga je reforma uvek počinjala obraćenjem sveštenstva, ili njegovom smenom, da Crkva ne bi pala vođena lažnim autoritetima koji predstavljaju najefikasnije oruđe u Sotoninoj ruci. Razumevanje i primena pravila o pravom sveštenstvu, koje Bog može da prizna kao takvo, spada u najvažnije principe reforme koja će se, u ovom - poslednjem vremenu, sprovesti u redovima Adventnog naroda.

Vrlo je važna sledeća objava Duha proroštva, koja potpuno rasvetljava uslove koje svaka osoba mora da ispuni da bi mogla da obavlja svešteničku službu, kao i odnos kojeg vernici Crkve moraju da zauzmu prema neposvećenim sveštenicima ukoliko žele da Božji blagoslovi počivaju na Zajednici i njima samima:

“Pokazano mi je da je od velikog značaja da propovednici koji se posvećuju svečanom i odgovornom delu objavljivanja vesti trećeg anđela budu čisti i ispravni. Bogu nije teško da nađe oruđe kroz koje će izvršiti Svoje delo. On može govoriti u svako doba kroz koga hoće, i Njegova će reč biti silna i ostvariće se ma kome bila upućena. Ali ako istina nije posvetila i očistila ruke i srce onoga koji vrši ovu svetu dužnost, može mu se dogoditi da govori po svom nesavršenom iskustvu. A ako on govori samo prema savetima svog neposvećenog razuma, njegov savet neće dolaziti od Boga nego od njega samog. Kao što onoga koga je Bog pozvao nazivamo svetim, tako i onaj koga je Bog prihvatio i izdvojio od drugih ljudi mora dati dokaza o svom svetom pozivu i pokazati svojim čistim putem u životu i svojim ponašanjem da je odan Onome Koji ga je pozvao. Strašno će zažaliti oni koji propovedaju istinu a nisu se posvetili njom, i oni koji primaju i zadržavaju te neposvećene i dozvoljavaju da im oni propovedaju i uče ih!” (1T 261)

Dužnost mi je da još jednom naglasim: da je primena ovih načela od najvećeg značaja za spasenje mnogih koji se skoro slepo uzdaju u sadašnje vođstvo, koje velikim koracima ide ka potpunom otpadu od vere, koji će nastati u velikom broju naših mesnih Crkava. Velika je istina da mnogi članovi Zajednice neće poslušati Božji poziv na probuđenje, usled čega će preći u redove protivnika i prihvatiti zakone Novog Svetskog Poretka, koji će, u potpunosti, pogaziti Božji Zakon i autoritet. Svi koji samo formalno ispovedaju istinu, koji nisu posvećeni njenom silom, nemaju ni ljubavi prema Spasitelju i odreći će Ga se upravo kao što su Ga se i Jevreji odrekli. Odbacivanje Hrista od strane jevrejskog naroda i njihovo ostajanje pod rimskim jarmom tadašnjeg vremena je slika odbacivanja Hrista od velike većine adventista Sedmog dana, koji će, u vremenu donošenja nedeljnih zakona, odbaciti Spasitelja i pokloniti se novoj rimskoj vlasti, na čelu sa papom - vrhovnim poglavarom Novog Svetskog Poretka, “kojega će Gospod Isus ubiti duhom usta Svojih, i iskoreniti svetlošću Dolaska Svojega. Kojega je dolazak po činjenju Sotoninu sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima, i sa svakom prevarom nepravde među onima koji ginu: jer ljubavi istine ne primiše, da bi se spasli. I zato će im Bog poslati silu prevare, da veruju laži; da prime sud svi koji ne verovaše istini, nego voleše nepravdu.” (2. Solunjanima 2,8-12)

Članovi Zajednice

U ovim, poslednjim danima - kada je sadašnje rukovodstvo Crkve ASD, zbog odbijanja svih poziva na predanje Bogu i svesnog prestupanja Božjih Zapovesti, zamenjeno oruđima kroz koja će Sam Gospod objavljivati Svoju volju - više neće biti poštovanja lažnih autoriteta, niti će iko ko ne poštuje Božji Zakon moći da bude član Zajednice. Od trenutka kada će ova - poslednja vest Vernog Svedoka biti potvrđena posebnom manifestacijom Božje sile, i kada nedugo nakon toga bude doprla do svih Crkava, Zajednicu adventista Sedmog dana će, u Božjim očima, predstavljati samo oni koji zaista žive u skladu sa Njegovom voljom: “Tako dakle i u sadašnje vreme Ostatak bi po izboru blagodati.” (Rimljanima 11,5) Božji Ostatak će sačinjavati samo oni koji drže Njegove Zapovesti (Otkrivenje 12,17), dok će svi koji će ostati uporni u nepokajanju biti izbljuvani, kao što je i najavljeno porukom Laodikejskoj Crkvi (Otkrivenje 3,16).

U najužoj vezi sa ovim predmetima, o kojima je reč u ovom poglavlju, je i tumačenje teksta iz dvanaestog poglavlja Knjige Otkrivenja, koji glasi: “I razgnevi se zmija na ženu i otide da se pobije sa ostalim semenom njezinim koje drži zapovesti Božje i ima svedočanstvo Isusa Hrista.” (Otkrivenje 12,17) Iz sadržaja ovog poglavlja se vidi da žena, koja, u simbolu, predstavlja Crkvu (Isaija 54,5-6; Jeremija 3,12-14; 31,32; 2. Korinćanima 11,2) (U ovom slučaju Božju) - doživljava veliki raskol, što se vidi iz činjenice da će nakon velikog rešetanja, koje će je zadesiti, postojati još samo malobrojni Ostatak koji drži Božje Zapovesti i ima svedočanstvo Isusa Hrista, o čemu sam, delimično, pisao i u uvodnom delu pod nazivom “Duhovni darovi u Zajednici Ostatka.” Po starom adventističkom tumačenju, tekst iz Otkrivenja 12,17 predstavlja opis Adventističke Crkve, koja ima ispravnu doktrinu o Božjim Zapovestima i ima svedočanstvo Isusa Hrista u daru proroštva ispoljenom u službi Ellen G. White. Međutim, to je smišljena prevara - ne samo greška, koju otkriva sam tekst, u kojem je pisano da će Ostatak držati Zapovesti što, očigledno je, nije ispunjeno ni u vremenu E. G. White, koja se, svim datim joj snagama, borila protiv bezboštva u Zajednici: pozivima, opomenama, savetima i ukorima. Dakle, kao što sveta Božja Reč nedvosmisleno govori, a događaji potvrđuju, Ostatak poslednjeg vremena ne može biti sadašnja Adventistička crkva, u kojoj još nije došlo do rešetanja iza kojeg će ostati samo oni koji zaista drže Božje Zapovesti. “Jer ako bude naroda tvojega, Izrailju, kao peska morskog, Ostatak će se njegov obratiti.” “Ovako govori Gospod nad vojskama: Ostatak će se Izrailjev pabirčiti kao vinova loza.” (Isaija 10,22; Jeremija 6,9) Da se ova proročanstva odnose i na poslednje vreme, pokazuje i proročanstvo iz 2. poglavlja Knjige proroka Joila, koje se odnosi na poslednje vreme: “Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji. I svaki koji prizove ime Gospodnje spašće se; jer će na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao što je rekao Gospod, i u Ostatku koji pozove Gospod.” (Joilo 2,31-32)

Još jedan dokaz je činjenica da se u dosadašnjoj istoriji Adventističke crkve još nije dogodilo ništa što bi se pokazalo kao poseban Sotonin gnev prema njoj, jer - na veliku žalost i sramotu - Adventni narod još spava samrtnim duhovnim snom tako da lukavi neprijatelj Boga i ljudi nema razloga za veliki gnev. Proročanstvo o velikom ratu kojeg će Sotona povesti protiv Božjeg Ostatka, biće ispunjeno tek u vremenu nakon probuđenja i rešetanja, kada se verni vrate veri i sili Apostolske crkve.

Duh proroštva takođe svedoči o tome: “Doći će do rešetanja. Pleva mora na vreme da se odvoji od pšenice. Pošto se bezakonje umnožava, ljubav mnogih postaje sve hladnija. To je upravo vreme kada će pravi Hrišćani biti najjači.” (Letter 46 – 1887)

“One verske zajednice koje odbiju da poslušaju Božansku vest opomene pašće kao žrtve teških obmana i zajedno s državnim vlastima progoniće svete. Protestanske crkve će zajedno sa papskom silom progoniti Božji narod koji drži Zapovesti... Ova sila, slična jagnjetu, sjediniće se sa aždahom i objaviti rat onima koji drže Božje Zapovesti i imaju svedočanstvo Isusa Hrista.” (14 MR 162 – 1889)

Ova otkrivenja Duha proroštva nedvosmisleno stavljaju ovaj događaj (pojavu Ostatka) u budućnost - nikako u prošlost, kako se do danas tvrdilo - otvoreno, ili prećutnim odobravanjem.

Još jedan - dobro poznat tekst, iz Knjige proroka Danila, koji se odnosi na poslednje vreme, takođe pokazuje ko će sačinjavati Božju Zajednicu posletka: “A u to će se vreme podignuti Mihailo Veliki Knez, Koji brani tvoj narod; i biće žalosno vreme, kakoga nije bilo otkako je naroda do tada; i u to će se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nađe zapisan u knjizi.” (Danilo 12,1) Božju Zajednicu ne sačinjavaju oni čija su imena zapisana u crkvenim knjigama,   koje vode neposvećeni ljudi, ne pitajući Boga za savet, već oni čija su imena “napisana na nebesima” - u “životnoj knjizi Jagnjeta.” (Luka 10,20; Otkrivenje 21,27) Krajnje je vreme da Božji narod to razume

Svi koji se, i pored ovih jasnih saveta Božje Reči i opomena koje stižu sa Njegovog prestola, budu držali sadašnje organizacije, koju vode neobraćeni ljudi, kroz koje Bog ni u kom slučaju ne može da govori niti da vodi Svoj narod, na kraju će izgubiti svaku veru i propašće zajedno sa njima. Gospod kaže: “Ostavite ih: Oni su slepi vođi slepcima; a slepac slepca ako vodi, oba će u jamu pasti.” (Matej 15,14)

Da ništa ne bi bilo pogrešno shvaćeno, na kraju ovog poglavlja, ponavljam najvažnije; a to je da Crkva neće pasti, jer sve dok postoji bar jedan adventista Sedmog dana koji zaista živi po svoj svetlosti prvobitne adventne nauke, zasnovane na ispravnom tumačenju Svetog pisma, ona ne može pasti, niti će se to ikada dogoditi, ali će konačno i potpuno pasti sadašnja organizacija Crkve, njeno neposvećeno rukovodstvo i svi koji će odbiti ovaj - poslednji Božji poziv na probuđenje. Božja Zajednica Ostatka će biti organizovana onako kako je Crkva ASD, i uopšte Božja Crkva svih vremena i trebala da bude organizovana: na temelju Božjeg vođstva posredstvom duhovnih darova, za koje je jasno napisano da su dati za rast Crkve do Hristovog Drugog dolaska: “I On je dao jedne apostole, a jedne proroke, a jedne evanđeliste, a jedne pastire i učitelje, da se sveti priprave za delo službe, na sazidanje tela Hristova; dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Božjega, u čoveka savršena, u meru rasta visine Hristove.” (Efescima 4,11-13) Dakle, po Svetom Pismu, Crkva koja nema prisutnost duhovnih darova i nije Crkva, tako da ne može ni biti organizovana po Božjoj volji; zato nam i jeste potrebna reorganizacija, odnosno reforma, kako se, ona, najčešće naziva.

“EVO, JA ĆU POSLATI ANĐELA SVOJEGA...”

Malahija 3,1.

“Glas je nekoga koji viče: pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našemu. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu i što je krivo neka bude pravo, i neravna mesta neka budu ravna. I javiće se slava Gospodnja, i svako će telo videti, jer usta Gospodnja rekoše.” (Isaija 40,3)

“Davno je bilo kada je Izrailj imao proroka, davno se nije videla reforma kakva je sada bila u toku. Zahtev za ispovedanje greha izgledao je nov i podsticajan. Mnoge vođe nisu želele da idu i slušaju Jovanove pozive i javne optužbe, jer bi ih to dovelo do otkrivanja tajni iz ličnog života. Ipak, njegovo propovedanje je bilo neposredno objavljivanje Mesije...

Okupljeno mnoštvo, slušalo je njegove reči, kada su se poslanici približili. Sa izveštačenim autoritetom sračunatim da ostavi utisak na narod i izazove prorokovo popuštanje, došli su gordi rabini. Mnoštvo im je napravilo prolaz pokretom poštovanja, skoro straha. Ugledni ljudi, u svojim skupocenim haljinama, gordi na svoj položaj i moć, stali su pred prorokom iz pustinje. ‘Ko si ti’, upitali su... ‘da možemo kazati onima što su nas poslali - šta kažeš za sebe?’ ‘Ja sam glas onoga što viče u pustinji: poravnite put Gospodnji, kao što kaza Isaija prorok.’

Reči na koje se Jovan pozvao odnosile su se na ono divno Isaijino proročanstvo: ‘Tešite, tešite narod Moj, govori Bog vaš. Govorite Jerusalimu ljubazno, i javljajte mu da se navršio rok njegov, da mu se bezakonje oprostilo... Glas je nekoga koji viče: pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našemu. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu i što je krivo neka bude pravo, i neravna mesta neka budu ravna. I javiće se slava Gospodnja, i svako će telo videti.’

U stara vremena kada je neki car putovao kroz zabačenije delove svog carstva, grupa ljudi poslata je ispred carskih kočija da poravna strma mesta i popuni udubljenja, da bi car mogao bezbedno putovati i bez ikakvih prepreka. Ovaj običaj iskoristio je prorok da slikovito prikaže delo Evanđelja. ‘Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu.’ Božji Duh obara ljudsku gordost, kada svojom čudesnom silom probuđenja dodirne dušu. Svetovna zadovoljstva, položaj i vlast tada postaju bezvredni. ‘Pomisli i svaku visinu koja se podiže na poznanje Božje’, odbacuje se; a svaka pomisao zarobljava ‘za pokornost Hristu’. (2. Korinćanima 10,5) Tada se poniznost i samopožrtvovna ljubav, tako malo cenjene među ljudima, uzdižu kao jedina vrednost. To je delo Evanđelja čiji je jedan deo bila Jovanova vest.” (DA 134-135)

“Jovan je objavljivao dolazak Mesije i pozivao narod na pokajanje. Kao znak očišćenja od greha, krštavao ih je u vodama Jordana. Tako je značajnom, očiglednom poukom objavio da su oni koji su sebe proglašavali Božjim izabranim narodom, bili uprljani grehom i da bez očišćenja srca i života ne mogu imati udela u Mesijinom Carstvu.”

On “je objavio učiteljima u Izrailju da njihova oholost, sebičnost i surovost pokazuju da su oni porodi aspidini, smrtno prokletstvo za narod, a ne deca pravednog i poslušnog Avrama. S obzirom na svetlost koju su primili od Boga, bili su čak gori od neznabožaca od kojih su se osećali višim. Zaboravili su stenu od koje su bili isklesani i jamu iz koje su iskopani. Bog nije zavisio od njih u postizanju Svog cilja. Kao što je Avrama pozvao iz neznabožačkog naroda, tako je mogao i druge da pozove u Svoju službu. Njihova srca mogu izgledati beživotno kao stenje u pustinji, ali i Njegov Duh može da ih pokrene da izvrše Njegovu volju i prime ispunjenje Njegovog obećanja.

‘Već’, kaže prorok, ‘i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne rađa dobra roda, seče se i u oganj se baca.’ Vrednost drveta ne određuje se njegovim imenom, već njegovim rodom. Ako je drvo beskorisno, ime ga ne može spasiti od uništenja. Jovan je objavio Jevrejima da o njihovom položaju pred Bogom odlučuje njihov karakter i život. Samo ispovedanje vere nema nikakve vrednosti. Ako njihov život i karakter nije u skladu sa Božjim Zakonom, oni nisu Njegov narod.

Rečima koje ispituju srce, uverio je svoje slušaoce. Oni su dolazili k njemu sa pitanjem: ‘Šta ćemo dakle činiti?’ Odgovorio je: ‘Koji ima dve haljine neka da jednu onome koji nema; i ko ima hrane neka čini tako.’

Svi koji budu postali podanici Hristovog Carstva, rekao je, pružiće dokaze o svojoj veri i pokajanju. Ljubaznost, poštenje i vernost pokazaće se u njihovom životu. Služiće nevoljnima i donosiće svoje prinose Bogu. Oni će štititi nemoćne i pružiće primer vrline i samilosti. Tako će sledbenici Hristovi pružiti dokaz o preobražavajućoj sili Svetog Duha. U svakodnevnom životu videće se pravda, milosrđe i Božja ljubav. Ako ne bude tako oni će biti kao pleva koja se baca u vatru.” (DA 104.106-107)

 Poslednje proročanstvo Starog Zaveta, o vesniku koji će, pred sam Božji Dolazak, biti poslan u Duhu i sili proroka Ilije (Malahija 4,5-6), konačno ispunjenje doživljava upravo u ovim - poslednjim danima ovozemaljske istorije, jer kako je Ilija, kao predslika poslednjeg adventnog vesnika - vaznet na Nebo a da nije okusio smrt, tako će biti i u konačnom ispunjenju ovog proročanstva, koje je dato da bi se Božji narod pripremio i otvorio za vest koju Gospod danas upućuje posredstvom odabranog oruđa.

Međutim, i pored tako jasnog proročanstva, koje je više od dve hiljade godina najavljivalo poslednje Delo za probuđenje i reformu, mnogi adventisti Sedmog dana, do kojih je vest doprla, odbili su da to učine jer su već dugo učeni da nakon službe Ellen G. White Bog neće govoriti na taj način, čime je otvoreno prezrena nauka Svetog pisma o duhovnim darovima, bez kojih nema napretka. Ova jeres je posebno omiljena neposvećenim vođama Zajednice, jer ne žele da se povinuju Božjem autoritetu, koji bi morao da se poštuje ako bi potreba za darom proroštva bila priznata. Na taj način, oni stoje nasuprot Samom Bogu i zatvaraju vrata spasenja mnogima koji bi se drugačije postavili da nije bilo kobnih jeresi kojima je Crkva napunjena. Sami neće da uđu, a drugima ne daju. Zato na njima stoji velika Božja osuda, kao što je rekao Gospod: “Teško vama... licemeri, što zatvarate Carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli.” (Matej 23,13) Zato je vrlo važno da sva unapred formirana mišljenja budu odbačena, kako bi istina mogla da “zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božje u licu Isusa Hrista.” (2. Korinćanima 4,6) Duh proroštva, o tome, kaže:

“Mi ne trebamo poveravati drugima da istražuju Pisma za nas. Neki od naše vodeće braće često su zauzimali položaje na pogrešnoj strani; i ako bi Gospod poslao poruku i čekao da ova starija braća otvore put za njeno napredovanje, to nikad ne bi stiglo do naroda!” (GW 303)

“Čuvajmo se od odbacivanja onoga što je istina... Oni, koji nisu navikli da istražuju Bibliju sami za sebe, ili da vagaju dokaze, imaju poverenje u vodeće ljude i prihvataju njihova mišljenja; tako će mnogi odbaciti prave vesti koje Bog šalje Svom narodu, ako ih ova vodeća braća ne prihvate.” (TM 107)

“Gospod mi je pokazao da ljudi na odgovornim položajima stoje direktno na putu Njegovom delu, zato što oni misle da se delo mora izvršiti i blagoslov mora doći na određen način, i oni ga neće prepoznati kada ono dođe na neki drugi način...” (5.T 726)

“Neki su me pitali da li ja mislim da nikad neće doći više svetla narodu Božjem? Naši umovi su postali tako ograničeni, da nam se čini da ne možemo razumeti da Bog ima moćno delo koje trebamo učiniti. Pojačano svetlo nas treba obasjati; jer staza pravednička je tako obasjana svetlošću, da sija više i više do savršenog dana.” (CW 34-35) “A put je pravednički kao svetlo videlo, koje sve većma svetli dok ne bude pravi dan.” (Priče 4,18)

Poslednje Božje reči iz Malahijinog proročanstva: “...da ne dođem i zatrem Zemlju”, takođe svedoče da se ono, u najpunijem smislu, odnosi na vreme Drugog Hristovog dolaska jer će tek tada biti “dan od osvete” - “dan, kada će biti trubljenje i poklič na tvrde gradove i na visoke uglove.” Sam Gospod Isus je rekao: “I evo ću doći skoro, i plata Moja sa Mnom da dam svakome po delima njegovim.” (Isaija 63,4; Sofonije 1,16; Otkrivenje 22,12)

Vrata! uzvisite vrhove svoje,

uzvisite se vrata večna

ide Car slave.

Ko je taj Car slave?

Gospod Krepak i Silan

Gospod Silan u boju.

Vrata! uzvisite vrhove svoje

uzvisite se vrata večna!

Ide Car slave.

Ko je taj Car slave?

Gospod nad vojskama;

On je Car slave.

Psalam 24, 7-10

Reč je Gospoda nad vojskama: “Pripravi se Izrailju da sretneš Boga svojega... Jer ide dan Gospodnji jer je blizu... Jer će Sam Gospod sa zapovešću, s glasom aranđelovim i s trubom Božjom sići s neba i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre. A potom mi živi koji smo ostali zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti. Tako utešavajte jedan drugoga ovim rečima.” (Amos 4,12; Joilo 2,1; 1. Solunjanima 4,16-18)

“A U TO ĆE SE VREME PODIGNUTI MIHAILO VELIKI KNEZ...”

Danilo 12,1.

Po Božjoj volji i nalogu, u ovom poglavlju iznosim sadržaje nekoliko noćnih viđenja koja razotkrivaju planove neprijatelja Božjeg Dela, čije će se sprovođenje pokušati u vremenu iznošenja Trostruke anđeoske vesti. Pored toga, objavljujem i tri svedočanstva o reformi, koja će se, i pored mnogih protivljenja, pod neposrednim Božjim vođstvom i blagoslovom, završiti u vremenu i na način koji je On odredio.

7. juna 2003. godine, u noćnom viđenju, video sam kako jedan Hrišćanin, sa izgledom posvećenog čoveka, izlazi iz zgrade u kojoj je privremeno boravio i upućuje se ka određenom cilju. Međutim, i pored nesumnjivo visokog stepena posvećenja koje je dosegao, gornji deo tela mu je bio nag. On je, naravno, bio svestan da, kao Hrišćanin, ne bi smeo da se tako oskudno obučen pojavi na javnom mestu, ali mu je savest nalagala da tu neprijatnu, ali određenu dužnost, ispuni do kraja. Ulica kojom se kretao bila je samo jedna od mnogih prometnih ulica velikog grada, ispunjena mnoštvom ljudi, koji su se, na velikoj pripeci koja je vladala u tom vremenu, kretali još oskudnije obučeni nego što je to bio slučaj sa njim, koga je, nakon samo nekoliko koraka, policajac, koji se nalazio nedaleko od zgrade iz koje je izašao, uhapsio zbog nepristojnog izgleda, čime se viđenje završilo.

Kada je policajac zapazio njegov izgled, na licu mu se, istog trenutka, pojavio izraz neskrivene pakosti i trijumfa, koji su, po jasnim osvedočenjima Svetog Duha, koja sam primao u tim trenucima, jasno govorili da je bio postavljen kako bi motrio na Hrišćanina, sa ciljem da ga liši slobode ako učini ikakvu grešku.

Ovo otkrivenje, u kojem je delimična nagost Hrišćanina samo simbol veličine greške koju je “učinio” (stvarnog ispunjenja neće biti), pokazalo je kakav će biti odnos kojeg će privremene vlasti ovog sveta imati prema onima koji će ostati verni Bogu i poštovati Njegov Zakon i pored svega što će se u tom teškom vremenu dešavati.

U jednom od dva noćna viđenja, koja sam primio u noći 02. i 03. januara 2003. godine, posmatrao sam oružanu akciju ljudi obučenih u policijske uniforme sa, naizgled, regularnim oznakama ovog organa državne bezbednosti. U nadahnuću Svetog Duha, koje sam primao tokom posmatranja ovog prizora, bilo mi je pokazano da ljudi koji su sprovodili ovu akciju, sa ciljem da uhapse i nakon toga likvidiraju pripadnike Božjeg naroda, nisu policajci već plaćenici jedne neprijateljske organizacije, koji će se služiti i policijskim uniformama da bi nas na prevaru hapsili i lišavali života, znajući da Božja reč zahteva poštovanje vlasti, što će ti neprijatelji Boga i ljudi pokušati da zloupotrebe u vremenu kada ljudski zakoni još neće zahtevati smrt onih koji im se ne pokoravaju u svemu što je suprotno neuporedivo uzvišenijem - Božjem Zakonu.

Ova otkrivenja su pomoć braniocima Božje istine u teškom vremenu koje je pred nama - da bismo izmakli zamkama brojnih neprijatelja, od kojih će nas čuvati Božja moćna i milostiva ruka, a ako ko bude pozvan da ipak položi život, neka to bude na slavu Spasitelju.

Iste noći, u simboličnoj slici mi je pokazana anketa koju je, u jednom američkom udruženju alkoholičara, sprovodila grupa novinara i radnika televizijskih stanica. Sve što sam čuo, bila je izjava čoveka neurednog izgleda, koji je spadao u grupu najvećih zavisnika od alkohola, čija je svest o stvarnosti sveta u kojem žive pomračena u takvoj meri da ne postoji skoro ništa što bi ih moglo pokrenuti iz obamrlosti. Međutim, i pored toga, u trenucima kada je odgovarao na pitanja novinara, na licu mu je bio izraz kakvog obično imaju oni koji su suočeni sa neposrednom smrtnom opasnošću, svesni kraja koji im se približio. Vrlo potresnim glasom, svečano je izgovorio sledeće reči: “Čak smo i mi, alkoholičari, uzbuđeni zbog onoga što će se uskoro dešavati.”

Ne znam da li u Americi zaista postoje udruženja alkoholičara, ili je i to samo simbol, ali pouzdano znam da nam je Bog, na slikovit način, pokazao ozbiljnost velikih događaja kojima idemo u susret, ukazujući, pritom, da se američkom narodu, čija će vlast prednjačiti u ozakonjenju nedelje kao žiga papstva, poslednja opomena mora izneti što pre.

Početkom decembra 2002. godine, u noćnom viđenju, koje se nadovezuje na otkrivenje iz svedočanstva broj tri, pod naslovom “Jerusalime, Jerusalime...”, pokazano mi je kako sam, takođe metlom, dovršio čišćenje jasno omeđenog prostora, koji je predstavljao teritoriju Božjeg naroda, odnosno Zajednicu. Čišćenje smeća metlom je poznat simbol za reformu, kojim se Bog, u nedavnoj prošlosti, poslužio kada je Vilijamu Mileru, takođe u noćnom viđenju, pokazano gotovo istovetno delo. Sadržaj otkrivenja, datog ovom poznatom reformatoru, opisan je u “Ranim spisima” (EW 81-83). Oba otkrivenja nose istu, jasnu poruku.

Iste noći, primio sam još jedno viđenje, takođe simboličnog sadržaja, u kojem sam se nalazio u savršeno uređenom vrtu sa velikim brojem sadnica, od kojih je svaka imala određeno mesto, i divnom, bistrom vodom iz pune baštenske kante, redom, pažljivo zalivao tek iznikle biljke. Nedvosmislenim svedočanstvom Svetog Duha mi je bilo ukazano na simboliku kojom se apostol Pavle poslužio u obraćanju Korinćanima: “Ko je dakle Pavle a ko li Apolo do samo sluge kroz koje verovaste, kao što i svakome Gospod dade? Ja posadih, Apolo zali, a Bog dade te uzraste. Tako niti je onaj što koji sadi, ni onaj koji zaliva, nego Bog koji daje te raste.” (1. Korinćanima 3,5-7) I ovo otkrivenje koje je pokazalo uspešan napredak Božjeg Dela, dato je kao znak i ohrabrenje Njegovom narodu.

Ono što mi je dužnost da naglasim pre opisa narednog otkrivenja, jeste da i pored neobične slike, kojom se poslužio iz više razloga, Bog ne podržava takmičarske sportove, u kojima nema mesta za prave Hrišćane, što je pojačano i činjenicom da su mnogi učesnici u savremenim sportovima vrlo nemoralno obučeni.

Krajem 2002. godine, Gospod mi je, u noćnom viđenju, predstojeće događaje, kojima će ovo - poslednje Delo za probuđenje Adventnog naroda biti potvrđeno, prikazao simboličnom slikom savremenog sadržaja - lepom kombinacijom igrača jednog fudbalskog tima, koji je, svojevremeno, osvojio Evropu i Svet.

U viđenju sam se našao unutar prostorije u kojoj su se, osim mene, nalazili i neki od mojih najbližih rođaka. Sećam se da sam bio udobno smešten na svom krevetu, ispred kojeg se nalazio veliki televizor, koji je odmah postao glavni predmet moje pažnje. Slika je bila u tako divnom koloru da sa punim mirom mogu da kažem da nešto takvo nikada nisam video. Kontrasti su bili vrlo upadljivi i lepi. Predivna nijansa zelene boje, koju je odavao travnati tepih, bila je pravi melem za oko dok su posebno lepi bili dresovi igrača, koje je krasila savršena belina, protkana motivima najlepše crvene boje koja se može zamisliti. Ima velike simbolike u ovim dvema bojama.

Čim sam usredsredio pažnju na ekran, stekao sam jasan utisak da sam, tog trenutka, pored toga što sam već bio posmatrač, postao i jedan od igrača koji su upravo započinjali jedinu i pobedonosnu akciju na utakmici. Bio mi je prikazan samo veći deo protivničkog dela terena, na kojem je, jedan od igrača, sa bližeg, desnog ugla “šesnaesterca”, uputio dijagonalan pravolinijski “pass” ka protivničkoj “korner” liniji. Izgledalo je da je nemoguće da se ova lopta dostigne, jer je bila upućena velikom brzinom a na levoj strani nije bilo nijednog igrača u crveno-belim dresovima. Međutim, dok sam posmatrao tog igrača, imao sam jasno osvedočenje da vrlo dobro zna šta radi i da je ovaj - naizgled nedostižan “pass”, u stvari, plod izuzetno tačnog proračuna. U trenutku kada je izgledalo da će lopta izaći van terena, na levoj strani, sa dela terena koji se nije video, iznenada se pojavio jedan “Igrač”, Koji je nadljudskom brzinom pretrčao rastojanje do lopte i već prvim dodirom je savršeno precizno uputio ka sredini ivice “šesnaesterca”, gde se, u međuvremenu, našao igrač od koga je akcija i potekla. Snažnim “volej” udarcem, on ju je, vrlo proračunato, kroz mnoštvo protivničkih igrača, uputio prema golu. Strelovitom brzinom, u divnom pravolinijskom letu, lopta je jedinom mogućom putanjom prošla između svih prepreka i pogodila donji deo prečke, od koje se odbila u mrežu. Za svo vreme ove kratkotrajne akcije, bilo je očigledno da igrači u tamnim dresovima, i pored najvećeg truda, nisu imali ni najmanju mogućnost da makar dotaknu loptu. Nadmoć pobedničke ekipe je bila tako velika da je sudija odmah označio kraj utakmice.

Kasnije, kada sam se molio za razumevanje ovog otkrivenja, bilo mi je pokazano da nosi istu poruku kao i ono koje sam izneo na kraju treće sveske, u poglavlju pod naslovom: “A u vreme tih careva Bog će nebeski podignuti Carstvo”, koje je prikaz dosadašnjeg toka Dela, do trenutka kada će se Sam Gospod Isus po drugi put pojaviti da konačno učini kraj dugoj istoriji greha. I u tom otkrivenju je prikazana iznenadna i nadljudska intervencija Onoga Koji je, u simboličnoj slici, upravljao “automobilom”, odnosno Ostatkom Božjeg naroda posletka. U oba slučaja je Božje otkrivenje pokazalo da će do te intervencije doći u trenucima kada, naizgled, neće biti nikakvih mogućnosti za pobednički pohod poslednjeg Dela za probuđenje i reformu Adventnog naroda.

“I REČ POTVRĐIVA ZNACIMA KOJI SU SE POTOM POKAZIVALI.”

Marko 16,20.

“I zapovedi im (Isus) govoreći: Na put neznabožaca ne idite... Nego idite ka izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. A hodeći propovedajte i kazujte da se približilo Carstvo Nebesko. Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve dižite, đavole izgonite; zabadava ste dobili, zabadava i dajite.” (Matej 10,5-8)

Jednom od mojih bivših saradnika - koji su, svojevremeno, dok su bili u zajednici sa Bogom, takođe primali određena otkrivenja – je, u noćnom viđenju, pokazan ključni događaj u nizu onih kojima će Bog potvrditi Svoje Delo. U jednom od pisama, koja smo razmenjivali tokom saradnje, nalazi se i njegov zapis o tome, kojeg, ovom prilikom, po Božjoj volji, iznosim kao najprikladnije svedočanstvo o ovom predmetu:

“Što se tiče sna o potvrdi dela, ja sam već pisao o onim delovima kojih se sećam, i koji su bili posebno upečatljivi i imali ličnu poruku za mene, a i za sve nas - da je duhovni rast preduslov koji valja biti ispunjen za to.

U prvom snu smo bili zajedno okupljeni a opet odvojeni na takav način kojeg bih najbolje mogao nazvati redovnim aktivnostima u kojima svako zauzima svoje mesto kao deo jedne celine. Našu pažnju je privukao jedan događaj za koji smo svi tu okupljeni brzo shvatili da se radi o onom što očekujemo i predstavlja i konačnu potvrdu ovog Dela. Video sam da se sve desilo tako spontano i neočekivano, kao da nas je zadesilo u velikom poslu u kome nismo ni stigli da se pripremimo. Svako je zatečen u svom stanju posla koji je obavljao i duhovnoj visini koju je postigao, tako da su i reakcije bile u skladu sa time. Od svih prisutnih posebno sam zapazio ... i njegovu reakciju. On je rekao: “Znao sam da će Bog upotrebiti Milana”. Nakon toga sam video i sebe. Reagovao sam na način zbog kojeg sam nakon buđenja a i sada pod utiskom da je bilo u jednoj meri neprimereno, slično načinu na koji ljudi ovog sveta proslavljaju sportski uspeh. U vidu koncentričnih krugova vest će se ispočetka polako i u iznenađujuće malom obimu  širiti ali svi smo jasno ubeđeni da se desila eksplozija posle koje više ništa ne može da zaustavi prodor vesti koju nosimo i za koju smo položili sve što je u nama.

Ono što bih sada još dodao ovom prvom utisku jeste da sam jasno video tebe kako se vraćaš sa mesta na kome se to desilo, zakopčavaš sat na ruci. Tvoje bi lice opisao utiskom vojnika koji se vraća iz boja i kreće bez pauze u druge bitke. Stekao sam neizbrisiv dojam da je to veoma, veoma blizu i molim se redovno da se to desi po volji Božjoj, kao i da se obavi sve što je neophodno do tog trenutka.”

U pripremnoj verziji jednog od svojih spisa, ovaj brat je sadržaj istog otkrivenja izrazio sledećim rečima:

“Početkom maja 2003. godine primio sam dva sna u nizu koji su pokazali dva događaja budućnosti. Prvi događaj će imati veliki odjek u redovima Ostatka, i među ljudima ovog sveta. Video sam trenutak kada je Delo reforme i probuđenja adventista Sedmog dana potvrđeno jasnim i očiglednim znakom sa Neba, kako je uvek u istoriji to bilo kada je Bog označavao pravo propovedanje Evanđelja jednim čudom. Za ovo delo je upotrebljen jedan od braće sa kojima je ovo Delo otpočelo javnim radom. Preko njegove ruke Gospod će pokazati na svima očigledan način da je On Taj Koji stoji iza ovog Dela. Ozbiljno i posvećeno lice ovog brata odavalo je nebeski sjaj i odlučnost, a njegova vera je gledala unapred, spremna da se prihvati odmah novog zadatka od Gospoda.

Video sam malobrojni Ostatak. Na nekim licima se ogledao umor od revnosti za stvar Božju. Oni su mogli da se veoma raduju ovom događaju. Na moju veliku žalost, to je bila tek mala grupa ljudi u odnosu na celi Izrailj. Ostali adventisti se nisu mogli radovati. Njima ovaj događaj nije bio ni od kakve koristi jer su odbili da poslušaju reč Božju koja im je dugo upućivana. Oni se nisu posvećivali istinom i zato je ovo delo svetla bilo samo povod da odu u još gušću tamu, sve do najkrajnje, “gde je plač i škrgut zuba”. Ovde sam najjasnije u svom životu shvatio šta znači ne poslušati Božji poziv na vreme.

Vest o ovom događaju se nezaustavljivo proširila celim svetom u vidu koncentričnih krugova. Pokazano mi je da će se određeni broj duša u vrlo kratkom vremenu odlučiti da se pridruže ovom pokretu. Biće veliki broj krštenja.”

“U noćnim viđenjima prikazan mi je veliki reformatorski pokret u narodu Božjem. Mnogi su hvalili Boga. Bolesni su bili izlečeni, a bilo je i drugih čuda. Svi su se zalagali kao što su to učenici činili uoči velikog dana Pedesetnice. Stotine i hiljade su posećivali porodice i upoznavali ih sa Rečju Božjom. Sila Svetog Duha je uveravala srca i svuda se osećao duh istinskog obraćenja. Na sve strane su se otvarala vrata za reč istine. Izgledalo je da je celi svet obasjan nebeskom svetlošću. Veliki blagoslovi su se izlivali na veran i ponizan narod Božji. Čula sam reči zahvalnosti i hvale, kao da se ponovila velika reforma koju smo doživeli 1844. godine.” (9T 126)