Uzroci Hristove podređenosti Ocu - iz ranijih diskusija
(05.01.2012)
“Da držiš zapovest čistu i nezazornu do dolaska Gospoda našega Isusa Hrista Koji će u Svoje vreme pokazati Blaženi i JEDINI Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima, Koji SAM ima besmrtnost, i živi u svetlosti kojoj se ne može pristupiti, Kojemu čast i država večna. Amin.” (1. Timotiju 6,14-16)
“Ovi će se pobiti s Jagnjetom i JAGNJE će ih pobediti, jer JE Gospodar nad Gospodarima i CAR NAD CAREVIMA…” (Otkrivenje 17,14)
“CAR PRAVDE... CAR MIRA. BEZ OCA, BEZ MATERE, bez roda, NE IMAJUĆI NI POČETKA danima, NI SVRŠETKA životu, a ISPOREĐEN SA SINOM BOŽJIM…” (Jevrejima 7,1-3)”
“Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu, Koji, ako je i bio u Obličju Božjem, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je PONIZIO Sam Sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao Čovek. Ponizio SAM Sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.” (Filibljanima 2,5-8)
Šire objašnjenje, u skladu sa zdravim razumom i Biblijskim otkrivenjem, jeste da se Hristos - samim stupanjem u vreme i prostor, prilikom stvaranja prvih stvorenja (pred kojima je, prirodno, uzeo vidljivo obličje) - već tada (i time) odrekao jednakosti sa Ocem ali Ga je On, da ne bi bilo zablude, iz tog, dobrovoljno podređenog položaja, »uzdigao« do pripadajućeg položaja.
Razlog zašto se Hristos, i pored Svoje Božanske prirode, podredio Ocu, jeste očuvanje jedinstva među stvorenim bićima, što se može postići samo tako – funkcionalnom hijerarhijom Božanskih Ličnosti. U suprotnom – da je isticao apsolutnu jednakost Ocu - među stvorenim bićima bi moglo doći do podele, odnosno mnogoboštva, što smo, suštinski, već obrazložili - ovako:
»Dakle, osnovni (u krajnjoj liniji i jedini) atribut Božanstva jeste svemoć, koji, kao takav, isključuje potrebu za drugim Božanstvima (jer kada već postoji Neko Svemoćan – šta bi bila njihova uloga?).
Prema tome, ideja da je Bog usamljena ličnost, Koja je, doslovnim rađanjem Sina, u jednom trenutku večnosti, doživela promenu (što je apsurd, jer je Bog Apsolut - Savršen, Nepromenljiv), da bi Ga potom (i tek nakon nekog vremena) uzdigla do jednakosti sa Njom Samom (već smo zaključili da je postojanje dva Božanstva nepotrebno i nemoguće), nije zasnovana na činjenicama niti, samim tim, na Božjoj Reči, koja, takođe, svedoči o uslovnosti Hristove podređenosti Ocu:
“Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu, Koji, ako je i bio u Obličju Božjem, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je PONIZIO Sam Sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao Čovek. Ponizio SAM Sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.” (Filibljanima 2,5-8)
Stoga, kao što smo zaključili, Njegova jednakost sa Ocem nije uslovna, već apsolutna: »Jer u Njemu živi svaka punina Božanstva telesno.« (Kološanima 2,9) «
Konačan zaključak je, dakle, da je Hristova podređenost Ocu samo funkcionalna, upravo kao što je i u zajednici supružnika, nakon pada u greh, volja jednog (1. Mojsijeva 3,16), u svemu što nije u domenu savesti, podređena volji drugog.
Kada ne bi bilo toga – kada bi i nakon pada u greh supružnici bili jednakog prava na odlučivanje u svemu - jedinstvo bi se, kao uslov opstanka bračne zajednice, znatno teže ostvarivalo. No, u Božanskoj Zajednici, po Čijem obličju je stvorena i Ljudska, nema, naravno, ničeg nesavršenog, te je i njihova jednakost, baš kao i jednakost supružnika pre pada u greh, apsolutna.
..............................
»Pazite da ona kaze da je to cinjenica a ne metafora kako neki teolozi danas kazu.«
Bog nije stvoreno biće da bi doslovno rađao, već je ovaj izraz upotrebljen da bi, i pored toga što se otkriva u vidljivom obličju (Jovan 1,18), Hristos bio Poštovan kao Božanska Ličnost: »Da svi poštuju Sina KAO što Oca poštuju« (Jovan 5,23), jer biti Sin Boga (uslovno rečeno) znači (po zakonu nasleđa) biti Božanska Ličnost:
“I zato još više gledahu Jevreji da Ga ubiju što ne samo kvaraše Subotu nego i Ocem Svojim nazivaše Boga i građaše se Jednak Bogu.” (Jovan 5,18)
Istu činjenicu, istakao je i Natanailo:
“...Ravi! Ti Si Sin Božji – Ti Si Car Izrailjev. Odgovori Isus i reče mu: Što ti kazah da te videh pod smokvom zato veruješ; videćeš više od ovoga.” (Jovan 1,49.50)
Naime, kao Stvoritelj (Subjekat Stvaranja), Bog se, u Svom izvornom stanju, nalazi van vremena i prostora (objekta Stvaranja), što znači da je, kao Takav, apsolutno van domašaja čulnog opažanja, o čemu, kao što smo videli, govori i Biblija:
“Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Bog* Koji je u naručju Očevom, On Ga javi.” (Jovan 1,18) (*U originalnom tekstu, umesto: Sin, stoji izraz Teos – Bog)
..............................
»Ne cini Sotona danas to isto, ne pokusava da sakrije istinu da je Isus Sin Bozji?«
Što se mene tiče, jer mi posredno pripisuješ isto, nisam, kao što se može videti, i kao što znaš od ranije, nikada odbacivao činjenicu da je Isusu i pre Utelovljenja u ljudsku prirodu pripadala titula Sina već je, ponavljam, sporno šta se pod njom podrazumeva, a kada već govorimo o njoj, sagledajmo još jedan njen aspekt: nasledstvo.
Naime, u ovozemaljskom poretku, do kojeg se Bog, da bi nam približio nebesku realnost, spušta, biti sin znači, između ostalog, biti naslednik svega očevog i, samim tim - kada otac premine ili se usled starosti ili/i bolesti povuče – upravitelj i punopravni vlasnik imanja i isto je, dakle, i u nebeskoj realnosti (Jevrejima 1,1-12), ali - ponovimo - prilagođenoj ograničenosti stvorenih bića, radi kojih je sve i stvoreno, te je i Nebeski Otac, u skladu sa ovom slikom, sve »predao« Sinu, a budući da je veliki uzurpator, koji uporno, još od pobune na Nebu, unižava i odbacuje Hristov Božanski identitet (kao što to neki, nažalost, i ovde - među nama, čine), prevarom uzurpirao Očevo imanje, postavši, tako, »bog ovoga sveta« (2. Korinćanima 4,4), i Sin će - nakon što je savršenom pravednošću i smrću pobedio toga, koji je uzurpacijom stekao »državu smrti« (Jevrejima 2,14) - »sve pokoriti« Ocu, »da bude Bog sve u svemu« (1. Korinćanima 15,24-28), i da ne bi, kao što smo ranije zaključili, među stvorenim bićima, zbog isticanja Hristove apsolutne jednakosti Ocu, došlo do podele, odnosno – mnogoboštva.
..............................
»Neki prihvacaju Hrista kao velikog proroka (muslimani)
Neki Ga prihvacaju kao prvog bica stvorenog od Boga (Jehovini Svedoci)
Neki Ga prihvacaju kao drugo lice Bozanstva koji je zbog plana spasenja odlucio da igra ulogu Sina Bozjeg kao u teatru (Advenstisti Sedmog Dana)«
Vrlo je neprilično (a u zavisnosti od motiva i hulno), da se o Bogu tako govori, makar to bilo puko ponavljanje tuđih reči, a o neobjektivnosti i nedoslednosti da i ne govorimo, budući da svi dobro znamo da je Bog, još u Starozavetnom dobu (dakle pre Utelovljenja), uzimao vidljiva obličja (anđeoska i ljudska), pa da li bi, radi doslednosti, ovu logiku primenio i na te slučajeve?
Neka te, dakle, bude sram za ove reči – zaslužio si da ti se to kaže, a o pozivu kojeg nam, nakon svih dokaza koji su ti ovde pružani (i ranije i sada), upućuješ, šta reći do da je izraz nerazumnosti i drskosti prema Samom Bogu, jer ko odbacuje istinu, odbacio je i njen Izvor.
Stoga, na te reči i poziv, radi Boga i istine, ponovimo, još jednom, koje verske zajednice, sledeći nauku onoga koji je još na Nebu ustao protiv Hristovog Božanskog identiteta i autoriteta, unižavaju Njegovo Božansko Veličanstvo:
- satanisti;
- masoni;
- muslimani;
- Jehovini svedoci
- mormoni.
..............................
Za vas je, naime, Gospod, Isus, Božanska Ličnost, ali sa početkom, što je prvi i osnovni apsurd (jer je beskonačnost, kao što je poznato, osnova Božanskog identiteta).
On, po vama, iako je Božanska Ličnost, nema ništa Svoje, već je i doslovno sve primio od Oca, Koji Ga je, po istoj logici, najpre učinio Manjim, a potom uzdigao do »jednakosti« (videli smo da to nije niti može biti jednakost) sa Njim!?
Sam Nebeski Otac je, po ovoj nečuvenoj projekciji, najpre, kroz beskrajna vremena večnosti, bio Sam, a potom je, iz neobjašnjivih razloga, usred te večne prošlosti, pre Stvaranja, iznedrio Sina, proveo sa Njim još neko vreme, da bi Mu nakon toga naložio da stvori sve što je stvorio!?
Eto, to je, nažalost, bog u koga vi, navodno, verujete: sebičan (jer je najpre bio sam, ne imajući nikoga da mu izrazi ljubav, kao suštinu Pravog Božjeg Bića); nesavršen (jer mu je nakon beskrajnih vremena večnosti zatrebala promena); vrlo nelogičan (jer je tek tada, nakon beskrajnih vremena večnosti, iznedrio još jednu ličnost; jer ju je učinio manjom od sebe, pa potom podigao do jednakosti sa njim, itd)...
“Pazite dakle na sebe i... Crkvu GOSPODA I BOGA koju steče krvlju SVOJOM.” (Dela 20,28) “Budući pak da deca imaju telo i krv, tako i ON uze udeo u tome, da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola.” (Jevrejima 2,14)
“JER nam se rodi Dete, Sin nam se dade, Kojemu je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: …Bog Silni, Otac Večni…” (Isaija 9,6) “Jer kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu.” (1. Timotiju 3,16) “Hristos… Koji je nad svima Bog Blagosloven.” (Rimljanima 9,5)
