Tuesday, May 7, 2013

PREPUNA Svedočanstva broj X


Dragi prijatelji u Hristu Isusu, našem Divnom Gospodu,

Sve vas srdačno pozdravljam i obaveštavam da je - uprkos izvanrednom neverstvu - Božja milost ponovo pobednik, a ni vesnik, svakako, nije i izgrednik!

Jer od morala - kao što svi (manje ili više), znamo - ne biva budala,
ni Primeri savršenstva, nisu dezerterstva!
Jer ni svetlost nova, u skladu sa starom,
nije što i Bosanova, kada si sa Arom.

A Ara je, glas Velikog Cara,
ko je sluša, biće dobra duša.
Ko ne sluša, ubiće ga suša,
graja papagaja, vodi sve do Raja.

A u junu, primaš zlatnu krunu,
i Jestira, srce će da dira.
Od Asvira, zvuči zlatna lira,
Mardoheja, živa je aleja!

............

Zato će Jestira, sva srca da dira.
posrednici, jesu pobednici.
Ravnodnevica, postade selica,
dugodnevica, sada je Senica.

A Senica, jeste rajska ptica,
kad' je rajska, tada nije majska.
Jer u junu, nisi u tajfunu,
od rakuna, ne biva majmuna.

Sve u svemu, neka nemaš tremu,
jer ko Aru sluša, biće dobra duša.
Takva duša, ne zna šta je suša,
sad' u prozi, O, Bože, pomozi!




Za razliku od prethodnih prilika, dragi prijatelji, sada vas neću opteretiti pravednim osudama nečijeg neverstva, jer je, zaista, dosta dezerterstva! Krajnje je vreme da skinemo ovo teško breme, da nakon četrnaest godina, Crkvi dođe srećno vreme.

Od samog početka, biće ti imetka, od mog rođendana, pruža se i grana. A ta grana, vodi do Hanana, kako god okrenem, od rime se stegnem. Nju nikako, ne mogu d' izbegnem, a čak ni bez takta, ne bivam ad akta; jer i s' malom greškom, jesam i sa smeškom.

Sada se sa Bogom borim da normalno zborim, ali mislim kao Jeremija - to je utopija (Jeremija 20,7-9).

Za početak, u Sveto Božje ime, u Daždu poznom, da udimo groznom, sagledavamo činjenicu, kao rajsku pticu, da što je u dvanaest, nije "u šesnaest" - po broju meseci, a ne po izreci.

I prvi podatak, na đavola atak, jeste množenje 24. dana decembra sa ostatkom dana nakon moga rođendana. Tako i 24 x 7 daju broj godina Adventnog doba, kao još jednu potvrdu proročanstva o ispunjenju praznika Senica, o čemu je bilo reči u Svedočanstvu broj X.

To je, evidentno, činjenica, koja potvrđuje kredibilitet vesnika Hanana. Kada se, dakle, 24 dana decembra pomnože sa preostalih 7 dana istog meseca (a do kraja godine), dobija se broj godina Adventnog doba, koji je, kao što smo zapažali, deljiv sa dvanaest a što je u dvanaest, jeste - u Biblijskim okvirima - svakako od Boga.

O tome je, više, bilo reči u temi pod naslovom: "Božji pečat":


Osim broja 12, u Biblijskoj brojevnoj simbolici najviše mesto zauzimaju i brojevi 7 i 24, što je, u pomenutoj temi, Biblijski dokazano a vezano je i sa PREPUNOM (lično, planirao sam da naslov, kao što je bio slučaj sa Svedočanstvom broj IX, bude DOPUNA ali me je Gospod ispravio i zapovedio da umesto dopune, radi pravde i sile Svedočanstva broj X, Koje stoji bez mane, naslov Njegove dopune bude pomenuti - PREPUNA Svedočanstva broj X).

Ono što je značajno za PREPUNU Desetog svedočanstva, jeste da je konačan broj navršenih godina Adventnog doba deljiv sa svim izrazito Božanskim brojevima (ne nalazim bolji izraz, uz svest da ovaj nije sjajan). Bez komentara, računica izgleda ovako:

1844 + 168 = 2012 ili 2012 - 168 = 1844.
168 : 12 = 14 (14 jeste i broj mojih godina u zajednici sa Bogom a jeste deljiv sa 7; 1999 + 14 = 2013)
168 : 24 = 7
168 : 7 = 24

Da je ovakav numerički kod - Biblijski, nije teško dokazati jer je i broj godina Prepotopnog doba deljiv sa 12 i 24, o čemu svedoče sledeći Zapisi Božje Reči:

5:3 I požive Adam sto trideset godina, i rodi sina po obličju svom, kao što je on, i nadede mu ime Sit.
5:6 A Sit požive sto pet godina, i rodi Enosa;
5:9 A Enos požive devedeset godina, i rodi Kajinana;
5:12 A Kajinan požive sedamdeset godina, i rodi Maleleila;
5:15 A Maleleilo požive šezdeset pet godina, i rodi Jareda;
5:18 A Jared požive sto i šezdeset i dve godine, i rodi Enoha;
5:21 A Enoh požive šezdeset pet godina, i rodi Matusala;
5.25 A Matusal požive sto osamdeset sedam godina, i rodi Lameha;
5:28 A Lameh požive sto osamdeset i dve godine, i rodi sina,
5.29 I nadede mu ime Noje govoreći: Ovaj će nas odmoriti od poslova naših i od truda ruku naših na zemlji, koju prokle Gospod.
7:6 A beše Noju šest stotina godina kad dođe potop na zemlju.

(1. Mojsijeva 5, 7,6)

Računica je, dakle, sledeća:

 130
 105
 090
 070
 065
 162
 065
 187
 182
 600
1656

1656 : 12 = 138
1656 : 24 = 69

Činjenica je i da je period od 6000 godina, o kojem je, naročito u Velikoj borbi, govorila E. G. White, takođe deljiv sa ovim brojevima:

6000 : 12 = 500
6000 : 24 = 250

Konačan zaključak, u skladu sa nedvosmislenim Svedočanstvima Biblije, jeste da što je u 12 ili 24, ili, pak, u 7, mora - kada je povezano sa Istinama Svetog pisma - biti od Boga! Tu, evidentno - mesta za dilemu - nema. Imajmo, pritom, u vidu da je konačan broj godina Adventnog doba deljiv ne samo sa 12 i 24 već i sa trećim izrazito Božanskim brojem - 7-com.

Da bi PREPUNA Svedočanstva broj X opravdala svoj naziv, ekskluzivno (a, ujedno, i kao najavu Svedočanstva broj XII, koje će biti objavljeno pod naslovom Pregled i Hronologija Ovozemaljskog doba) sagledavamo činjenicu da i broj godina nakon Božjeg Utelovljenja otkriva i konačan broj godina Adventnog doba (a i mnogo više). No - ovom prilikom - uviđamo i činjenicu da i rođendan vesnika Božjeg Dolaska za našeg vremena otkriva godinu ovog - svakako najznačajnijeg - Događaja u istoriji Univerzuma, kroz sva vremena Večnosti.

Naime, kao što vam je, dragi prijatelji, poznato, taj rođendan jeste 24.12.1972. godine a broj godina nakon Božjeg Utelovljenja (a do kraja Ovozemaljskog doba) dobija se množenjem upravo triju karakteristično Božanskih brojeva, to jest - 24-tog dana decembra, nakon kojeg, do kraja godine, preostaju 7 dana, što, dakle, jeste i konačan broj (navršenih) godina Adventnog doba:

24 x 7 = 168

Cela računica, pri množenju sa mesecom rođenja vesnika kraja Ovozemaljskog doba, jeste sledeća:

24 x 7 = 168 x 12 (mesec rođenja) = 2016.

Dakle, Božje Utelovljenje, najavljeno proročanstvima Starozavetnih proroka, Ostvareno je 4. g. PNE (Pre Nove Ere) a broj tih godina deljiv je sa sledećim brojevima:

2016 : 7 = 288
2016 : 12 = 168 (broj godina Adventnog doba)
2016 : 24 = 84 (polovina Adventnog doba)
2016 : 144 = 14 itd. (više o ovoj Svetoj godini biće reči u Svedočanstvu broj XII dok će Svedočanstvo broj XI biti objavljeno pod naslovom Pregled i hronologija mog javnog rada).

Ovom prilikom ćemo zastati sa pisanjem ovog Svedočanstva a ostatak sledi u najkraćem mogućem roku, uz najavu da je u pripremi i peta Internet strana, na kojoj će biti prezentovane Svete pesme, sve u dvanaest, od kojih je, kao prvenac iz ovog pera Duha proroštva, izašla naredna Pesma, pod naslovom Adventna nada:


Adventna nada

Pred Dolaskom Cara, u Svetoj krasoti,
pevam ovu Pesmu, divim se Golgoti!
Vremena je malo, to je sada jasno,
"Gospod Slave ide" - povičimo glasno!

Svi narodi Sveta, nek' Mu se poklone,
svi svetovi brojni, širom Vasione!
Dostojno je Jagnje, što Zaklano Beše,
da Mu se sva srca, sad' toplo nasmeše.

Adventna je nada, došla svome kraju,
to, sada, i ptice, na drveću, znaju.
Stakla više nema, zagonetka pada,
stvarnost uze mesto - ispuni se nada!




II deo
(09.05.2013)

U drugom delu Dopune/Prepune Svedočanstva broj X sagledaćemo primenu određenih vremenskih perioda, koji svoj temelj - neposredno i posredno - nalaze u Svetim spisima Starog zaveta, naročito u Danilovoj knjizi no, radi reda, prvi period, koji određuje "neodložan kraj" Ovozemaljskog doba, jeste 1700-dnevni, koji, po poznatom principu "dan za godinu" (4. Mojsijeva 24,34; Jezekilj 4,5.6), odgovara periodu od 1700 godina zaštite Hrišćana Milanskim ediktom, koji datira od februara 313. godine.

Početak tog perioda jeste 22.10.2008 - to jest - u godišnjici početka Adventnog doba, ali, ujedno, i od gotovo samog kraja perioda od 120 godina milosti vođstvu Adventne crkve (1888 - 2008), o čemu je, u više navrata, bilo reči u prethodnim Svedočanstvima. Kraj ovog perioda jeste 19.06.2013 (22.10.2008 + 1700 dana = 19.06.2013), na dva dana do dugodnevice, a značenje tog dana definisano je proročanstvom iz Knjige proroka Danila - o određenom periodu prvostepene trajnosti od 1335 godina, čiji je početak u 508. a kraj u 1843. godini, kada je ispunjen i Peti od ukupno Sedam jevrejskih Praznika: Dan trubni, kada je rani Adventni pokret - iako utemeljen na nerazumevanju pojma Svetinje, objavio vest koja je, u Božjem proviđenju, poravnila put objavi početka Predadventnog istražnog suda, 1844. god, kada je ispunjen Šesti Starozavetni praznik: Dan očišćenja.

Drugi, ali, za razliku od prethodnog, i Biblijski period, čiji se kraj podudara sa pomenutim (krajem 1700-dnevnog perioda), jeste, dakle, period od 1335 dana, iz 12. poglavlja Knjige proroka Danila, čiji početak datira 22.10.2009. god. dok mu je kraj takođe 19.06.2013, gde, na osnovu Danilovog zapisa, nalazimo i značenje tog datuma - na dva dana do kraja Ovozemaljskog doba.

Istek perioda od 1335 dana Svedočanstvo Biblije određuje kao vreme blagoslova, pred Sam Božji Dolazak, kada će se odvijati završni događaji velike borbe dobra i zla, što je, izvesno, i početak konačnog izbavljenja Božjeg naroda!

Inače, produženo vreme milosti, zahvaljujući Božjoj neizmernoj ljubavi i posredovanju vesnika poslednjih sudova (o čemu je reč i u samom početku 12. poglavlja Knjige proroka Danila), u svom konačnom okviru, određeno je tipskim periodom od 180 dana, počevši od 24.12.2012. a zaključno sa 21.06.2013, uključujući oba pomenuta datuma (prvi i poslednji dan). Tip ovog perioda nalazimo u vremenu Medopersijske vladavine Svetom, kada je car Asvir tokom pomenutog perioda pokazivao svoju moć i bogatstvo, nakon čega je, zahvaljujući Mardohejevoj posredničkoj ulozi za dobro Izabranog naroda, do vlasti i prilike da utiče na presudno važne događaje u borbi sila tame protiv Boga i Njegovog naroda, došla Jestira, čija volja je, poduprta odgovarajućim (carskim) autoritetom, doprinela oslobođenju Božjeg naroda, što će biti slučaj i u našem vremenu, usled čega će slika završnih događaja biti znatno drugačija od očekivane; (jer će se, dakle, zahvaljujući Božjoj sili, premudrosti i - iznad svega - neizmernoj ljubavi i milosti, događaji okrenuti u našu korist, i to do mere da će tri milijarde pomenutih u Svedočanstvu broj jedan - zapravo prihvatiti poslednju poruku milosti (prvobitno sam napisao da će primiti; to jest - čuti vest)!

Tako će se, dakle, tama (i fama) poslednjih dana preinačiti u svetlost, dok će svetlost o tim događajima tek zablistati u narednim Svedočanstvima.

Za ovu priliku, pomenimo i činjenicu da ukupan produžetak vremena milosti, od prolećne ravnodnevice 21.03.2013 do dugodnevice 21.06.2013, iznosi sada već simboličnih 92 dana (sećamo se, iz Svedočanstva broj X, višestrukog značenja 1892. godine).

Taj period je, osim toga, deljiv i sa brojem 23 (92 : 23 = 4 ali i sa periodima od 2 x 46 dana, što je, po principu dan za godinu, aluzija na izgradnju Drugog hrama tokom 46 godina: Jovan 2,20), na čijoj osnovi nalazimo četiri odgovarajuća (dvadesettrodnevna) perioda, od kojih prvi doseže do 13.04.2013, što odgovara vremenu Pashe; drugi period doseže 06.05 - to jest - Đurđevdan, koji nosi određenu simboliku ("Sveti Đurđe/Georgije" poznat je kao ubica "Aždahe"), što je, ujedno, 1291. dan perioda od 1335 dana dok je dan ranije Izrael napao Siriju, čime je počelo i ispunjenje perioda od 1290 dana, kojeg takođe nalazimo u 12. poglavlju Danilove knjige: 12,40-45), s tim što se poslednji događaji neće odvijati na štetu Izraela, kako bi, prema završnici proročanstva iz 11. poglavlja Danilove knjige, trebalo da bude da nije bilo posredničke uloge vesnika poslednjih sudova, čija je uloga i uloga "Ilije" (trećeg), za koga je pisano da će obratiti srca otaca k' sinovima i srca sinova k' očevima (Malahija 4,5.6) njihovim.

Tip ove posredničke službe sagledali smo u posredničkoj ulozi Mardoheja a odgovarajuću predsliku čini i Mojsijevo posredovanje za Izrailj, kada je odbio Božju ponudu da Izrailj bude uklonjen sa lica Zemlje, po cenu njegovog (i to večnog) života (2. Mojsijeva 32,31-34).

Treći dvadesettrodnevni period datira od prethodnog do 29.05.2013, kada se navršavaju 21 godina od pobedničkog pohoda beogradske Crvene zvezde na evropski i svetski vrh, koja je, kao što je poznato svima vama koji ste čitali prethodna Svedočanstva, predslika završnog i pobedničkog Dela za probuđenje, reformu i konačno izbavljenje Crkve iz ovozemaljskog okruženja.

Konačno, poslednji od ovih četiriju perioda doseže sam kraj Ovozemaljske istorije, to jest - dugodnevicu, u petak 21.06.2013. Kada je reč o tom danu, indikativno je da su i Dela Stvaranja i Otkupljenja završena šestog dana te je prirodno da tako bude i sa krajem Ovozemaljskog doba a sve je, apsolutno, Biblijski podržano  {Delo Stvaranja je, kao što znamo, završeno Šestog dana (to jest, u petak) a i Gospod je, kao Božje Jagnje, radi Otkupljenja, istog dana položio Svoj večni život}.

To bi, draga braćo i sestre, kada je reč o Prepuni desetog svedočanstva, bilo sve što se tiče potvrde osnovnog (svakako - Desetog) Svedočanstva o kraju Ovozemaljskog doba, kada će, tokom sedmodnevnog putovanja do Trećeg neba, biti ispunjen praznik Senica, na Vidovdan, 28.06.2013, koji i svojim nazivom ukazuje na predivnu činjenicu da ćemo tog dana, na Kristalnom moru, videti Sveto lice Nebeskog Oca (naravno, ne i bukvalno jer se Njegovo biće ne može videti)!

Sve što će, po Božjoj volji, još biti pomenuto u dodatku Svedočanstvu broj X jeste posrednička uloga kneza Mihaila, čiji identitet, do danas, nije prepoznat, dok je poznato tumačenje, utemeljeno na značenju tog imena - da je reč o Samom Hristu. No, lično sam - već nekoliko godina unazad, sagledavajući službu koja mi je poverena - primao određeno nadahnuće (koje je svakom narednom prilikom bilo snažnije) da je, zapravo, knez Mihailo (koji "brani" Izabrani narod u vremenu velike nevolje, kakve nikada nije bilo), zapravo, autor ovog Svedočanstva. O tome je Gospod rekao: "Kada čuju, neće da veruju; kad' napišeš, nećeš da uzdišeš", pri čemu je Aludirao na odgovarajuću dokaznu liniju, koja sledi.

Naime, evidentno je da je reč o knezu koji brani Božji narod a indikativan je i podatak da se on "PODIŽE" TEK u poslednjem vremenu, koje Proroštvo naziva žalosnim, te je jasno da i pored činjenice da je ovo tumačenje zastupala i E. G. White, Mihailo ne može biti Hristos {jer je Gospod Večni Car (a i inače se ne može reći, čak i kada bismo smatrali da On jeste Mihailo, da Se PODIGAO tek u završnici Ovozemaljskog doba, jer znamo kada je Gospod Podignut/Pomazan a već smo ranije pokazali da nijedan prorok nije bio apsolutno nepogrešiv u razumevanju Svetih spisa a punina istine, prirodno, nastaje na kraju)}.

Mihailo je, dakle, Mijailo; odnosno - Mijailović a uloga branitelja Božjeg naroda posletka jeste simbol pomenute posredničke službe, koja svoj tip nalazi u vremenu Mojsija i Mardoheja.

S tim u vezi, poznato je da je 20. oktobar - Dan oslobođenja Beograda a nakon njega, do kraja godine, preostaju 72 dana, što je - po principu "dan za godinu" - pokazatelj godine Mihailovog rođenja. Naravno, pri tome, značajnu ulogu ima i činjenica da je, kao što je poznato, najpopularnija beogradska ulica upravo Knez Mihailova...

Osim toga, u ovom periodu, pred sam kraj Ovozemaljskog doba, kada je Mihailo podignut u sili Poznog dažda, sa svim neophodnim darovima za izvršenje poverenog zadatka, indikativna je i činjenica da istu i simboličnu vrednost predstavlja i cena vožnje u beogradskom Javnom prevozu (72 din, bilo za jednu ili ceo niz stanica u jednom smeru/vožnji).

Celinu ove proročanske slike zaokružuje Sveštenički red Mihaila, koji je Melhisedekov. Naime, poznato je da Pavle, kao Božji prorok i apostol, svedoči upravo o REDU (NIZU) Melhisedeka (Jevrejima 7), što nedvosmisleno znači da osim Gospoda (Koji je, zapravo, Jedini/Pravi Car i Sveštenik), da bi moglo biti reči o REDU (NIZU), sličnu službu moraju da izvrše još najmanje dvojica pripadnika ljudske zajednice a prema nedvosmislenom Svedočanstvu Biblije, osim Samog Gospoda, takvu službu izvršio je još samo car Salima, dok će treći i poslednji sveštenik po tom redu biti, dakle, Mihailo, koji će, Božjom voljom, biti i "car Beograda", ma kako to čudno zvučalo u savremenim okolnostima, kada carstvo ne mora biti i doslovno (jer su, suštinski, dovoljni Božja sila i Autoritet, koji stoje iza Njegovih vesnika), o čemu je Gospod rekao: "Sva Srbija, biće Parohija, ni Evropa, neće biti tropa. A Beograd, biće Bogograd {simbolično}, a Bogograd biće Milanovgrad (kao "grad Davidov" i sl: Nemija 12,37 itd)".

To je, draga braćo i sestre, i poslednji prilog Svedočanstvu broj X a više o svemu pomenutom biće reči u Svedočanstvima XI i XII, koja slede pod pomenutim naslovima (Pregled i hronologija mog javnog rada i: Pregled i hronologija Ovozemaljskog doba).

U međuvremenu je, Božjim vođstvom i blagoslovom, kreirana i peta Internet strana - "Glas Hanana", za koju je već spremljen određen broj Svetih pesama (zasad oko 430 od polovine februara do polovine aprila i sve su, kao što je pomenuto, dvanaesterci), kojima će biti izneta i brojna proročanstva o mnogim narodima, institucijama, svetskim i lokalnim liderima, članovima Crkava i značajnim događajima a radi odgovarajućeg napretka Dela, Gospod je dao i dar jezika tako da će nedovoljno dobri prevodi tekstova na druge jezike biti uklonjeni a zahvaljujući savremenoj tehnologiji, najverovatnije je da će najzastupljeniji vid rada biti obavljan posredstvom video i audio priloga.

Do narednog i skorog javljanja, sve vas srdačno pozdravljam uz veliku želju da ova Svedočanstva, koja nose Božji pečat, budu na blagoslov i ohrabrenje!

Slava Gospodu, dođosmo, konačno, do kraja ove velike muke! Slava Mu!

Božji pečat

U skladu sa karakteristikama poslednjih Svedočanstava, sagledaćemo, u svetlu Zakona i Svedočanstva, još jedan vid izraza Božje premudrosti, suverenosti i savršenstva, koji nije nepoznat ni površnim poznavaocima Biblije i Hrišćanstva budući da je i mimo verskih krugova poznato da su određeni brojevi (kao što su, na primer, 7 i 12) karakteristični Božjem delovanju, što, kao što ćemo videti, implicira i Njegovu suverenost u upotrebi tih brojeva unutar Njegovog (Izabranog) naroda, među koje, kao što je poznato, spadaju naredni: 7, 12, 24, 70, 77 i 144, koje, između ostalih, nalazimo i u sledećim primerima:

7: 7 dana Stvaranja; 7 dana tokom kojih su vrata Nojeve barke bila zatvorena; sedmodnevno trajanje nekih praznika; Subotna godina; 7 crkava; 7 pečata; 7 truba i 7 zala iz Otkrivenja, gde je evidentno da je u svakom od tih slučajeva reč o događajima koje je BOG inicirao i ISTO nalazimo i u vezi sa narednim brojevima:

12: 12 meseci godišnjeg ciklusa; 12 časova noćnog i 12 dnevnog dela dana; 12 plemena; 12 apostola; 12 x 12.000 zapečaćenih iz Otkrivenja;

24: službu u Svetilištu vršila su 24 sveštenika (1. Dnevnika 24); u Otkrivenju nalazimo da su na Nebu prisutne 24 starešine poreklom sa Zemlje (Otkrivenje 5,8-10);

70: u Mojsijevom vremenu, poseban položaj u tadašnjoj organizaciji Crkve imale su 70 starešina (4. Mojsijeva 11,6); 70 godišnjih sedmica određenih za probuđenje Izraela (Danilo 9); 70 učenika sa posebnim ovlašćenjima, izabrao je i Sam Gospod  (Luka 10,1);

77: pri jednom od najnovijih otkrivenja, o podeli dana godišnjeg ciklusa na 144 (144 + 144 + 77 = 365), nalazimo ostatak od 77 dana;

144: 144.000 zapečaćenih; podela dana godišnjeg ciklusa na 144.

Dakle, činjenica je, kada je reč o ovim brojevima, da na njima počiva isključivo Božji pečat, kao i Njegova suverenost nad njihovom upotrebom u okvirima Njegovog Izabranog naroda, budući da u Izveštajima Svete Reči ne nalazimo nijedan slučaj uzurpacije tih brojeva unutar Crkve, što, samim tim, predstavlja još jednu u nizu svestranih potvrda 24.12. (nakon kojeg, do kraja godišnjeg ciklusa, preostaju 7 dana) kao rođendana vesnika Božjeg Dolaska a, u skladu sa Novim svedočanstvima, i potvrdu 88-dnevnog perioda posletka {koliko, nakon 24.12. (uključujući 24.12), preostaje do prolećne ravnodnevice, 21.03}, na slavu Svetom Hristovom imenu!

U skladu sa karakteristikama poslednjih Svedočanstava, sagledaćemo, u svetlu Zakona i Svedočanstva, još jedan vid izraza Božje premudrosti, suverenosti i savršenstva, koji nije nepoznat ni površnim poznavaocima Biblije i Hrišćanstva budući da je i mimo verskih krugova poznato da su određeni brojevi (kao što su, na primer, 7 i 12) karakteristični Božjem delovanju, što, kao što ćemo videti, implicira i Njegovu suverenost u upotrebi tih brojeva unutar Njegovog (Izabranog) naroda, među koje, kao što je poznato, spadaju naredni: 7, 12, 24, 70, 77 i 144, koje, između ostalih, nalazimo i u sledećim primerima: