Broj IX - GOSPOD DOLAZI

GOSPOD DOLAZI

Svedočanstvo broj 9

Decembar 2010.

“...IZIĐE VREME, i približi se Carstvo Božje...”

(03.12.2010)

“Suština Hristovog propovedanja bila je 'Iziđe vreme i približi se Carstvo Božje, pokajte se i verujte Evanđelje.' Tako je vest Evanđelja, koju je iznosio Sam Spasitelj bila zasnovana na proročanstvima. 'Vreme za koje je On objavio da je izašlo bilo je razdoblje obznanjeno Danilu preko anđela Gavrila. 'Sedamdeset je nedelja', rekao je anđeo, 'određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže Sveti nad svetima.' ”

“Kao što je vest o Prvom Hristovom dolasku objavljivala carstvo Njegove milosti, tako će i vest o Njegovom Drugom dolasku objavljivati carstvo Njegove slave. A druga vest, kao i prva, počiva na proročanstvima.” (DA 232-234 – Čežnja vekova, 232-234. str. orig)

“Šest hiljada godina Sotona se borio da sačuva Zemlju u svom posedu. Sada je Božji prvobitni cilj stvaranja ispunjen. 'Ali će sveci Višnjega preuzeti carstvo, i držaće carstvo navek i do veka.' (Danilo 7,18)” (AH 539 – Temelji srećnog doma, 539. str. orig)

“Sotonino razorno delo zauvek je završeno. Šest hiljada godina je sprovodio svoju volju ispunjavajući Zemlju mukom i nanoseći bol celom Svemiru. Sva stvorenja su stenjala i uzdisala u muci. Sada su Božja stvorenja zauvek oslobođena njegovog prisustva i kušanja.” (GC 673 – Velika borba, 673. str. orig)

“Šest stotina prve godine veka Nojeva prvi dan prvoga meseca usahnu voda na zemlji; i Noje otkri krov na kovčegu, i ugleda zemlju suhu.” (1. Mojsijeva 8,13)

Poštovana braćo i sestre,

Zbog izuzetne bliskosti kraja vremena, i nikada težeg stanja Crkve, iznosim, po posebnom nadahnuću, nova otkrivenja o njenom položaju u odnosu na konačno vreme ovozemaljske istorije, određeno savršenstvom Božanskog proviđenja.

U prethodnim svedočanstvima, bilo je, posebno, reči o 120 godina datih vođstvu Crkve, da se - nakon što je na G. konferenciji iz 1888. godine odbacilo vest o opravdanju verom - Crkva probudi i reformiše, što, nažalost, nije učinjeno tako da je, po isteku ovog vremena, u jesen 2008. godine, do samog kraja ovozemaljske istorije ostalo tada još nepoznato vreme, koje je, međutim, sada već određenije jer vremena za dalje poigravanje sa Božjom milošću nema.

Pre osnovnog izlaganja, naglašavam da se otkrivenja i iskustva, o kojima će biti reči, ne mogu potpuno razumeti bez ranijih tako da ću iznositi i neka od njih, dok ih u celini možete naći u svedočanstvu broj 8.

Oni koji su upoznati sa njima znaju da sam, između ostalog, izjavio da će ova godina biti obeležena posebnim događajima, da bi nedavno, po principu da je svetlost istine rastuća, kroz više evidentno natprirodno vođenih događaja, na simboličan i Biblijski potvrđen način, bila pokazana kao poslednja u ovozemaljskoj istoriji. To se naizgled suprotstavlja Hristovoj izjavi iz Dela 1,7., međutim, mnogi koji je uzimaju kao sveobuhvatnu, previđaju da ju je Gospod uputio Svojim prvim učenicima, kao pripadnicima naraštaja za čijeg vremena nije mogao da dođe, zbog čega im je ova vremenska odrednica i bila nedostupna, što je slučaj i sa kasnijim naraštajima, izuzev poslednjeg (koji više nije u opasnosti da se opusti zbog mogućeg saznanja da Gospod neće doći za njegovog vremena), kojem je spoznaja određenije blizine kraja i potrebna - da ovaj Sudbonosni događaj ne dočeka nespreman. Upravo će, dakle, svest o neočekivanoj blizini kraja biti jedan od faktora velikog probuđenja, jer vremena za kalkulisanje više nema!

Na tom temelju iznosim naredna iskustva, čiji početak je u jednom noćnom viđenju, iz 2002. godine, u kojem je, između ostalog, figurirao broj 88, čije značenje mi je bilo nepoznato do upravo ove godine, za koju sam još prethodne osvedočavan da će biti poslednja, budući da je iza nas ostala i 120. godišnjica (1888-2008) od izuzetno važnog događaja iz istorije Adventnog naroda – mineapoliske konferencije, održane 1888. godine, nakon koje je, po svedočanstvu Elen Vajt, Božje Delo moglo da bude završeno za samo dve godine da su tadašnje vođe prihvatile vest o opravdanju verom, koja je, posredstvom starešina Džonsa i Vagonera, na odgovarajući način saopštena tadašnjem vođstvu, sa ciljem da se Crkva probudi, reformiše, obuče u silu sa visine i objavi poslednju opomenu svetu: “Takođe sam videla da bismo, da ste prihvatili njihovu poruku, nakon dve godine od tog datuma bili u Carstvu ali se, sada, moramo vratiti u pustinju i ostati tamo četrdeset godina.” (GCB, 1892, May 7th)

Kao što je pomenuto, u noćnom viđenju je, između nekoliko događaja, iz vremena kada će Bog i javno potvrditi poslednji poziv Crkvi, bio istaknut broj 88, koji je ovih dana predstavljen kao simbol godine u kojoj je održana mineapoliska konferencija (1888. - po principu dvostrukih brojeva) a ono najvažnije jeste da su upravo ove godine, i u ovim danima, stvoreni uslovi da se pomenuti događaji ispune do tančina.

Ono što je karakteristično za ovaj broj, ali i za sva otkrivenja koja ovu godinu (2010.) predstavljaju posebnom, jesu dvostruki brojevi (88), što je slučaj i sa 1844., gde je, dakle, karakteristično zaokruživanje na 11, koje i stvara dvostruke brojeve, što nije slučajnost jer i sama Biblija otkriva numeričko savršenstvo u Božjem delovanju, posebno kada je reč o vremenskim lancima, koji su, po pravilu, bili savršeni (zaokruženih vrednosti). Setimo se nekih primera: proročkih lanaca od 2300, 1260, i 1290 dana/godina {sa izuzetkom lanca od 1335 godina, mada se, kada je 5 u pitanju, može govoriti o zaokruženju na pola (polovina decenije), što je slučaj i sa poslednjom od ukupno 70 sedmica datih Izraelu, kada je Gospod, po proročanstvu iz 9. poglavlja Danilove Knjige, Razapet u polovini sedmice}; 120 godina milosti prepotopnom svetu; 400 (ili 430) godina ropstva u Egiptu; 40 godina u pustinji; 70 godina robovanja Vavilonu; 70 sedmica, odnosno 490 godina posebne milosti Izraelu; 120 godina za reformu vođstva Adventne crkve (1888-2008); 6000 godina ovozemaljske istorije i drugi tako da sam, razmišljajući o Božjem Dolasku, kao jednom od najvažnijih događaja u istoriji čovečanstva, zaključio da i vreme, odnosno godina, kada će nam Gospod doći, mora biti numerički savršeno, jer Njemu priliči samo savršenstvo – u svakom pogledu, kako i sama Biblija nedvosmisleno svedoči.

To je, dakle, Biblijska činjenica, koja se ponovila i u istoriji Adventnog naroda, čija je era započela Hristovim ulaskom u Nebesku Svetinju nad svetinjama, gde je, 1844. godine, zaseo Sud - da u prvoj istražnoj fazi (druga istražna faza, za nepokajane grešnike, odviće se tokom Sedmog milenijuma) sagleda izveštaj o životima svih čija su imena zapisana u Knjizi života, da bi do sledećeg događaja od posebnog značaja došlo 44 godine kasnije – 1888., gde, u kontekstu numeričkog savršenstva, zapažamo specifično zaokruživanje na 11, koje daje dvostruke brojeve (4 x 11 = 44; 8 x 11 = 88). Nakon toga je usledio lanac od 120 godina vođstvu Crkve, koje je tokom tog perioda imalo priliku da se probudi i reformiše Crkvu, tako da je, sada, ostalo određeno vreme do ispunjenja 6000 godina ovozemaljske istorije, zbog čega je i došlo do naizgledne pauze po isteku 120 godina od mineapoliske konferencije, jer je, po svetlosti koju je Bog davao ove godine, posebno u poslednjim mesecima, za završnu objavu Evanđelja svetu (uključujući probuđenje i reformu Crkve, zahvaljujući sili i znacima kojima će je uzdrmati i osvedočiti da se Njegov Dolazak konačno približio, kao i nizu velikih katastrofa, koje će nastupiti ubrzo po probuđenju) dovoljno nekoliko sedmica, što je u skladu sa više Hristovih izjava o okolnostima iz vremena Njegovog Dolaska i svedočanstvima sestre Vajt o izvanrednoj brzini kojom će Delo biti završeno!

Autentičnost ovog otkrivenja je takođe potvrđena simboličkim događajima koje ljudski um ne može ni da zamisli a kamoli sprovede. Naime, kao što sam rekao, upravo je ove godine, i u ovim danima, došlo do ispunjenja gotovo svih elemenata iz ovog noćnog viđenja, datog kao znak vremena kada će lanac završnih događaja ovozemaljske istorije konačno biti pokrenut, u čemu je, ovom prilikom, ne znajući, učestvovalo nekoliko osoba, po duhovnoj i porodičnoj liniji.

Prvi segment pravog mozaika u malom čine dve činjenice, vezane za sina jednog vernog brata (inače mog najbližeg saradnika i prijatelja), za kojeg sam, u okolnostima identičnim iz pomenutog noćnog viđenja, najpre saznao da je rođen 1988. godine, što je bilo indikativno, da bih potom, u septembru ove godine, doznao da je datum njegovog rođenja 04.10., iza kojeg, do kraja godine, ostaju 88 dana.

Sledeću kariku simboličnog lanca čini godina rođenja pomenutog brata (dakle i oca ovog mladića) – 1955., za koju su, kao i u slučaju njegovog sina, takođe karakteristični dvostruki brojevi no ova činjenica ne bi bila od posebnog značaja da za nju nije vezana još jedna: da, naime, ovaj brat upravo ove godine navršava 55 godina starosti (koje, dakle, odgovaraju godini njegovog rođenja – 1955.) a njegov sin (koji je, da se podsetimo, rođen 1988) - 22. Dakle, uz svu simboliku, uklopljena je i činjenica da obojica, po familijarnoj liniji, ove godine dostižu starost označenu dvostrukim brojevima - sa zaokruživanjem na 11.

Sa ovim iskustvima je u vezi i činjenica da je Gospod, na sličan način, pokazao da je 38. godina mog životnog doba, kao vesnika kraja, poslednja u ovozemaljskom poretku a ona se, takođe, navršava ove godine no ni taj podatak nije jedini vredan pažnje jer je kao poslednja karika u lancu, zahvaljujući upravo navedenim iskustvima, došla i činjenica da jedan od moje starije braće, takođe ove godine, navršava 50 godina starosti, dok nakon njegovog rođendana, 11.11.1960, kao i u slučaju pomenutog mladića (broj dana posle rođendana je i godina rođenja), do kraja godine, preostaju 50 dana, što može (ali ne mora) da se dogodi samo jednom u životu - pod uslovom da je datum rođenja dovoljno blizu kraju godine, budući da je prosečna starost savremenog čoveka 60-70 godina dok potencijalnih rođendana ima više stotina (koliko, dakle, i dana u godini).

Konačno, kada se, s obzirom na savršena dopunjavanja ovih iskustava po porodičnoj liniji, na odgovarajući način saberu godine brata S. i njegovog sina, rezultat je višestruko indikativan – 77 (22 + 55), dok je zbir mojih i godina mog brata takođe simboličan i u skladu sa pomenutim otkrivenjem u noćnom viđenju – 88 (38 + 50).

Pečat na ova iskustva stavlja podatak da je 2010. godina 166. od početka Adventne ere (1844-2010), gde je, dakle, takođe prisutno zaokruženje na 11 (100 + 66), karakteristično upravo za Adventno doba (najvažniji događaji, koji su ga obeležili, zbili su se, podsetimo se, 1844 i 1888).

Ovome dodajemo i činjenicu da je 2010. godina 11. nakon 1999., kada sam, kao vesnik Božjeg Dolaska, doživeo sopstveno opravdanje verom (vest o opravdanju verom, bila je odbačena 1888.) - što je jedna od simboličnih potvrda lanca od 120 godina vođstvu Crkve, da se probudi i sprovede reformu, nakon čega mu je Delo i formalno oduzeto i predato posvećenim ljudima i ženama, koji će, nakon konačnog rešetanja, u sili Poznog dažda završiti Delo.

Pre spoznaje ovih frapantnih činjenica, na 2010. sam, dakle, bio upućen iz navedenih razloga dok su u istom kontekstu i naredne činjenice:

- Upravo ove godine sam, kao vesnik kraja, ušao u 12. godinu lične zajednice sa Bogom, zapečaćene zavetom na najvišoj Biblijskoj svetlosti u ovozemaljskom poretku, koju objavljuju Adventisti Sedmog dana, u skladu sa naukom koju je Sam Bog potvrdio i prisustvom dara proroštva, datog Eleni Vajt, kao jednim od dva osnovna obeležja Božje Crkve (drugi je Božji Zakon - 10 zapovesti).

Značenje broja 12, na koje ukazuje i datum mog rođenja (24.12.'72. – sva tri broja su deljiva sa 12), poznato kao numerička punina sveštenstva (24 sveštenika u Starozavetnoj službi – 1. dnevnika 24; 12 patrijaraha i apostola) i nekih vremenskih perioda (24 časa u danu; 12 meseci u godini), o čemu je bilo reči u prethodnim svedočanstvima, u ovom slučaju počiva u činjenici da bi eventualnim produženjem ovozemaljske istorije do 13. godine moje ovozemaljske zajednice sa Bogom, numerička savršenost tog perioda (od 12 godina) bila narušena.

 - 2010. godina je 9. nakon početka mog javnog rada i kao što su poslednjih 9 godina lanca od 120 godina (1888-2008), datih sada već i formalno palom vođstvu Crkve (1999-2008, uz podsećanje da je 1999. i godina mog obraćenja i zaveta sa Bogom), predstavljali savršenstvo numeričkih vrednosti (1999 + 9 = 2008, uz važnu napomenu da i datum mog rođenja daje 2008: 24 + 12 + 1972 = 2008), tako i 9 godina mog javnog rada kao vesnika Božjeg Dolaska, odnosno kraja sveta, predstavljaju numeričku puninu ukupnog trajanja moje službe i, dakle, poslednjih 9 godina lanca od 6000 godina, odnosno - ovozemaljskog poretka.

Značajna napomena je u činjenici da bi, po principu prethodnog slučaja, eventualno produženje moje službe na više od 9 godina narušilo numeričko savršenstvo broja 9 (jer su svi sledeći brojevi, počevši, dakle, od desetke, sastavljeni od jednocifrenih 9 i nule.

Jednako značajna je još jedna numerička potvrda ovih 9 godina, koja se ogleda u samoj strukturi prve i poslednje (2001-2010), gde je evidentno da su sastavljene od istih brojeva, uz neophodnu zamenu mesta nule i jedinice, što, dakle, takođe znači da bi eventualan doček 2011. godine u ovozemaljskom poretku narušio i ovu numeričku savršenost.

Ovome dodajemo i činjenicu da je 2010. godina 11. (zaokruživanje na 11, karakteristično za Adventnu eru) nakon 1999., kada sam, kao vesnik Božjeg Dolaska, doživeo sopstveno opravdanje verom (vest o opravdanju verom, bila je odbačena 1888.) - što je jedna od simboličnih potvrda lanca od 120 godina vođstvu Crkve, da se probudi i sprovede reformu, nakon čega mu je Delo i formalno oduzeto i predato posvećenim ljudima i ženama, koji će, nakon konačnog rešetanja, u sili Poznog dažda završiti Delo.

Jedna od poslednjih u nizu svetlosti o ovoj temi jeste činjenica da Biblija i Svedočanstvo Duha proroštva posredstvom sestre Vajt otkrivaju konačan okvir od 6000 godina greha pa sam, razmišljajući o dobu godine u kojem bi Gospod došao, odnosno - kada bi ovozemaljska istorija mogla da se završi, kao i mnogi pomišljao da bi to trebala da bude jesen no - nakon nove serije otkrivenja kroz posebne događaje i simbole, služeći se upravo činjenicom da je sve što Bog čini savršeno (da mu samo savršenstvo i priliči), kao i zahvaljujući tekstu u 1. Mojsijevoj 8,13. (gde vidimo da je Noje, kada je ugledao poslepotopnu Zemlju, imao ravno 600 godina - u dan!), došao sam do činjenice da je Bog davno odredio prirodnu granicu vremenskih okvira (godina, mesec i dan - 1. Mojsijeva 1,14) i zaključio da se, po istom principu, i sama istorija greha mora završiti puninom (savršenstvom) Zemljine rotacije oko Sunca, odnosno poslednjeg dana šestog milenijuma.

Nakon toga, razmišljao sam o danu sedmice kojim se završava ova numerički savršena i višestruko obeležena godina, sagledavajući i tu činjenicu kroz pretpostavku da bi i dan trebao da odgovara ispunjenju tog veličanstvenog događaja, i pomišljao da bi to mogao da bude Sedmi dan pa sam odmah pogledao kalendar, ne sumnjajući da će se i taj simbol ispuniti tako da sam za trenutak bio iznenađen kada sam video da se završava petkom (dakle: 6. danom sedmice) ali sam se već sledećih trenutaka setio da je Stvaranje završeno 6. dana, kada je Gospod stvorio naše praroditelje, kojima je, dakle, prvi celi dan bila Subota.

Delo otkupljenja, kao najvažnije nakon Stvaranja, Gospod je takođe završio 6. dana, pa je i Njemu prvi celi dan bila Subota.

Dakle, dva ključna događaja u istoriji Čovečanstva - Stvaranje i Spasenje - završeni su 6. dana sedmice i njime se, evidentno, završava i ovozemaljska istorija! I prvi dan na Nebu biće isti koji je i našim praroditeljima bio prvi - Subotni dan; dan čija svrha i jeste zajedništvo sa Bogom!

Ovo, međutim, nije sve, jer je Gospod rekao da će se “izabranih radi” skratiti dani nevolje (Matej 24,22.23) a svedočanstvo Duha proroštva kaže da ćemo do Neba putovati 7 dana (tokom kojih će nam, najverovatnije, Gospod pokazivati lepote Svemira i pripremiti nas, u svakom pogledu, za Nebo), koji će, prirodno, biti odsečeni od ovozemaljskog vremena, tako da, lično, mislim da će Gospod doći 24.12. (ili ćemo, u najmanju ruku, tog dana krenuti sa Njim na Nebo), koji je, prirodno (budući da je reč o ravno jednoj sedmici manje), takođe 6. dan sedmice. Tako bi nam, ukoliko tako bude, prvi dan zajednice sa Gospodom, pošto bude došao, takođe bila Subota, što će izvesno biti slučaj 7 dana kasnije, u susretu sa Nebeskim Ocem, pred Prestolom Svemira, čime će svrha Subote biti ispunjena kao na početku ovozemaljske istorije, pre 6000 godina! 

Određivanje vremena

Da ne bi bilo nesporazuma, naglašavam da dan i čas Božjeg Dolaska nisu određeni, dok godina i mesec, iz navedenog razloga, jesu i to je, i pored svedočanstava sestre Vajt da vreme više neće biti proba, potvrđena činjenica jer je, pre svega, samim približavanjem kraju prirodno da se šire odrednice (godina i mesec) vremenom i same pokažu, što će posebno biti slučaj nakon izlivanja prvih zala, kada će, po dinamici njihovog javljanja, biti jasno da nas od kraja dele samo dani a ne, dakle, meseci i godine. Vreme, samim tim, nema ulogu probe već, kao što je rečeno, pravovremene opomene. Osim toga, za razliku od pogrešaka iz 1843/1844., nije određen ni datum Božjeg Dolaska, zbog čega se ova svedočanstva ne mogu primeniti na sadašnja upozorenja o blizini kraja, o čemu se, sa punom Biblijskom potporom, moraju istaći i sledeće činjenice:

- prva i već pomenuta: da je pred sam kraj vremena određeno upozorenje neophodno radi pravovremene pripreme;

- zloupotreba više nije moguća, jer nema vremena za kalkulisanje; dokaz predstavlja činjenica da će pred sam kraj Bog objaviti čak i dan i čas kako bi nam olakšao položaj u najtežim trenucima, kada će dani kraja, radi opstanka izabranih, biti skraćeni (Matej 24,22.23): “Do nas zatim dopire Božji glas koji zvuči kao hujanje mnogih voda i objavljuje dan i čas Isusovog dolaska. Živi sveti, njih 144000 na broju, poznaju i razumeju glas, dok nepokajani misle da je to grmljavina ili zemljotres.” (EW 15 – Rani spisi, 14.15. str. orig)

- tekst iz 1. Mojsijeve 8,13: “Šest stotina prve godine veka Nojeva prvi dan prvoga meseca usahnu voda na zemlji; i Noje i otkri krov na kovčegu, i ugleda zemlju suhu.” (1. Mojsijeva 8,13), dokazuje da je otkrivenje vremena kraja životnom dobi vesnika kome je vest o kraju sveta i poverena – moguće, posebno jer je Noje, kao vesnik kraja prepotopnog sveta, predslika vesnika apsolutnog kraja sveta, koji će, u svojevrsnom antitipu Nojevih godina (Noje je, na kraju prepotopnog sveta, bio star ravnih 600 godina - u dan, baš kao što će i apsolutni kraj sveta nastupiti nakon punih 6000 godina), ugledati Nebeski Hanan prvog dana prvog meseca 6001. godine od Stvaranja, odnosno - pada u greh;

- konačno, ovim otkrivenjem se ispunjava i princip da “Gospod Gospod ne čini NIŠTA ne otkrivši tajne Svoje slugama Svojim prorocima.” (Amos 3,7)

Ono što se takođe mora znati da bi ovo sporno pitanje (o određivanju vremena) bilo jasno i sveobuhvatno predstavljeno, sa svim neophodnim argumentima, jeste da su čak i neka naizgled nepromenljiva proročanstva zapravo uslovna, što ih, ukoliko bismo ih posmatrali strogo doslovno, bez pogleda iz Božanske perspektive, čini netačnim. Takva otkrivenja, kao što ćemo videti, sadrže i Biblija i Svedočanstva sestre Vajt a i Sam Gospod Isus je davao izjave koje, gledano formalno i doslovno, zaista nisu tačne.

Kao najpoznatiji primer možemo uzeti obećanje o Njegovom skorom povratku, koje, kako god ga sagledavali, nije ispunjeno. Petar je, sa najboljom namerom, neispunjenje ovog obećanja pravdao Starozavetnim citatom da je pred Bogom jedan dan kao hiljadu godina (2. Petrova 3,8.9) no jasno je da je ovo obećanje dato nama, koji, za razliku od Božanstva, jesmo u vremenu i prostoru, tako da je, nakon sveobuhvatne analize, zasnovane na nepokolebljivom poverenju u Božju istinoljubivost, jasno da je cilj ove Hristove izjave održanje pune pripravnosti i revnosti, kojih ne bi bilo ukoliko bi prethodne generacije, koje Ga nisu dočekale, znale da neće doći za njihovog vremena. Istorija je pokazala da je i pored ovog premudrog podsticaja na neprestano straženje i punu revnost i veru, duhovnost Crkve opala prilično brzo, nakon čega je, sve do protestantske reformacije u srednjem veku, a zaključno sa izdvajanjem Adventnog pokreta, vođena viševekovna borba da se vrati prvobitnoj nauci i pobožnosti.

Neispunjenje ovog obećanja, Bog je, naravno, kao Onaj Koji je uvek na delu, kompenzovao uticajima u Ličnoj zajednici sa svakom vernom dušom, kao i povremenim davanjem nove svetlosti Crkvi, koje je ostvarivao postupnim ispunjavanjem niza proročanstava, posebno iz Danilove Knjige i Otkrivenja, gde je unapred opisan put i duhovno stanje Novozavetne Crkve, čime su vera i revnost vernih održavani do danas, kada svetlost istine dostiže ovozemaljske granice.

U Svedočanstvima za Crkvu takođe nalazimo neispunjena proročanstva istog tipa, od kojih su najpoznatija naredna:

“Bila mi je prikazana grupa prisutna na konferenciji. Anđeo mi je rekao: ''Neki će biti hrana crvima, neki će proći kroz sedam poslednjih zala, neki će biti živi i ostati na Zemlji da budu uzeti prilikom Isusovog dolaska''.”

(1T str. 131.132 – 1856; Događaji poslednjih dana, poglavlje Kada će to biti, podnaslov Elen Vajt je očekivala da će Hristos doći u njeno vreme)

“Doći će čas i nije daleko kada će neki među nama, koji sada veruju, još živeti na Zemlji, videti da se proročanstvo ispunjava i čuti glas arhanđela i trube Božje koja odjekuje planinama i ravnicama i morima i čuje se sve do krajeva Zemlje.” (RH 31. jula 1888.; Događaji poslednjih dana, poglavlje Kada će to biti, podnaslov Elen Vajt je očekivala da će Hristos doći u njeno vreme)

Ova neispunjena proročanstva, sestra Vajt je, najpotpunije, objasnila narednim svedočanstvima:

“Punih četrdeset godina su neverstvo, gunđanje i duh pobune odvajali stari Izrailj od hananske zemlje. Isti gresi su odložili ulazak savremenog Izrailja u Nebeski Hanan. Ni u jednom od ta dva slučaja ne možemo okriviti Božja obećanja.” (Evangelizam, str 523.524 – 1883.; Događaji poslednjih dana, poglavlje Odlaganje objašnjeno)

Zakon i Svedočanstvo, dakle, nedvosmisleno govore da je Bog, u poremećenim uslovima ovozemaljskog poretka, nastalim apsurdnom pojavom greha, radi ostvarenja viših ciljeva (spasenja što većeg broja duša), ponekada prinuđen da daje formalno netačna obećanja, u koja spadaju i naizgled neopozivi nalozi - da više neće biti poruke vezane za vreme, koji, kao što smo videli, ipak nisu sveobuhvatni niti, samim tim, neopozivi.

Naime, Gospod je znao da neće doći za vremena sestre Vajt, kada su, posebno u ranoj fazi Adventnog pokreta, čak i nakon razočaranja iz 1843/1844., mnogi bili skloni postavljanju novih i novih datuma, pritom, verovatno, određujući i sam dan Hristovog Dolaska (što danas, i pored relativne određenosti, nije slučaj, zbog čega ćemo i formalno biti u skladu sa Biblijom), te je na ovaj, kao što smo videli, Biblijski potvrđen, način sprečio širenje kobnih dezinformacija, koje bi Hristov Dolazak vezivale za prerano vreme dok sada, kada je izvesno da drugih naraštaja neće biti, nestajanjem razloga zbog kojih je Gospod dao ovo svedočanstvo, prestaje i njegova važnost. Štaviše, sada se, sasvim prirodno, javlja i potreba za poznavanjem bar približnih odrednica kraja: da ne bi došlo do druge krajnosti – da se kraj vremena milosti i Božji Dolazak, iz bilo kojeg razloga, pomere suviše unapred (danas, kao što je poznato, iz više religijskih i spiritualnih krugova dolaze brojne i na određene načine argumentovane tvrdnje da će poslednja godina biti 2012.), što bi tek bilo kobno. Stoga nas Gospod, kao i uvek, upozorava na vreme!

 Brzina kojom će Delo biti završeno

Prirodna implikacija ovih iznenađujućih činjenica, obzirom na ljudsku ograničenost u odnosu na Božju svemoć, kao i nepoznavanje Pisma i Svedočanstava, jeste brzina kojom će Delo biti završeno, budući da Crkvi, pre konačne objave Trostruke poruke, u sili Poznog dažda, predstoje probuđenje i reforma, što, naizgled, zahteva znatno duži period od najavljenog no, kao što ćemo videti, stanje je, Bogu hvala, sasvim drugačije i dan kada će Čežnja vekova biti ispunjena je neposredno pred nama.

Naime, jedna od najrasprostranjenijih predrasuda, kada je reč o poslednjim događajima, jeste da nakon probuđenja mora biti dovoljno vremena da se karakteri svih probuđenih dovedu do savršenstva, koje je uslov da poslednji Ostatak bude zapečaćen Božjim pečatom (Otkrivenje 7,1-3; 14,5) no istina je, zapravo, da će od svih spasenih iz poslednjeg (dakle - našeg) naraštaja, kao što Biblija jasno govori, biti zapečaćeni samo 144000 (Otkrivenje 7,4), koje će, dakle, obzirom na kratkoću preostalog vremena, najverovatnije sačinjavati oni koji već danas imaju iskustvo sa Bogom - koji su svoje karaktere gradili na vreme, i koji će, zahvaljujući tome, tokom preostalih dana, posebno zbog niza neopisivih događaja velike učestalosti i sile kojom će samo Božje Delo biti darovano i praćeno, na vreme biti usavršeni kako bi mogli da opstanu u kratkom vremenu bez Posrednika (tokom izlivanja 7 zala iz Otkrivenja 16), kada bi i jedan greh stajao večnog života.

Ovu činjenicu nedvosmisleno potvrđuje i već citirano svedočanstvo Elene Vajt:

“Do nas zatim dopire Božji glas koji zvuči kao hujanje mnogih voda i objavljuje dan i čas Isusovog dolaska. Živi sveti, njih 144000 na broju, poznaju i razumeju glas, dok nepokajani misle da je to grmljavina ili zemljotres.” (EW 15 – Rani spisi, 14.15. str. orig).

To, dakle, jasno znači da će ostalim vernima (osim 144000), uključujući kako one koji će biti probuđeni, tako i one koji će prići iz drugih verskih zajednica i sveta, biti dovoljna sama odluka i istrajnost za ili protiv Hrista, odnosno za ili protiv Nedeljnog zakona i žiga zveri i oni će, budući da će nakon isteka vremena milosti ostati samo 144000, ili biti milostivo povučeni (prirodnom ili smrću usled bolesti), ili će, u progonstvu koje će nastupiti, položiti život za istinu:

“Progonstva Rima nad protestantima, kojima je skoro uspeo da uništi religiju Isusa Hrista, biće i više nego nadmašena kada se protestantizam bude ujedinio sa papstvom.” (3SM str. 387 - 1889; Događaji poslednjih dana, poglavlje Malo vreme nevolje, podnaslov Svakovrsna progonstva.)

Predslika ove grupe spasenih (koju će, dakle, činiti svi obraćenici mimo 144000) jeste razbojnik koji se obratio u poslednjim trenucima Starozavetnog doba, dok je drugi razbojnik sa Golgote predstavnik ostatka sveta, koji će, u poslednjim trenucima ovozemaljske istorije, svesno prezreti Božju milost i pravednost.

Što se pak samog probuđenja i reforme tiče, ni za njih, zahvaljujući velikim znacima i sili kojom će biti uzrokovani, kao i mas-medijima - čijim posredstvom će vest o početku poslednjih događaja ubrzo obići Adventne crkve širom sveta (što neće izmaći ni pažnji svetovne javnosti, zahvaljujući čemu će i Delo za svet u izvesnoj meri teći paralelno), neće biti potrebno puno vremena. Crkvu će, od tih dana, činiti samo oni koji žive u skladu sa svetlošću za ovo vreme dok će ostali biti prorešetani iskušenjima u vremenu kada će, kako je govorila Elen Vajt, svako stajati za sebe.

Dokaze o velikom izlivanju Božje sile za probuđenje i reformu Crkve daju sledeća svedočanstva Biblije i Duha proroštva posredstvom sestre Vajt:

“Evo, Ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji; i on će obratiti srce otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovim, da ne dođem i zatrem Zemlju.” (Malahija 4,5.6.)

“Proroštvo se mora ispuniti. Gospod kaže: 'Evo, Ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji.' (Malahija 4,5) Neko treba da dođe u sili i Duhu Ilije, a kad se on pojavi, ljudi će reći: 'Suviše si revan, ne tumačiš Pismo na ispravan način. Dopusti da ti kažem kako da učiš ljude tvojoj vesti.

Ima mnogo, mnogo onih koji nisu u stanju da razlikuju Božje delovanje od ljudskog. Govoriću istinu onako kako mi je Bog dao...” (RH 18.02.1890)

“U noćnim viđenjima prikazan mi je veliki REFORMATORSKI pokret U narodu Božjem. Mnogi su hvalili Boga. Bolesni su bili izlečeni, a bilo je i drugih čuda. Svi su se zalagali kao što su to učenici činili uoči velikog dana Pedesetnice. Stotine i hiljade su posećivali porodice i upoznavali ih sa Rečju Božjom. Sila Svetog Duha je uveravala srca i svuda se osećao duh istinskog obraćenja. Na sve strane su se otvarala vrata za reč istine. Izgledalo je da je celi svet obasjan nebeskom svetlošću. Veliki blagoslovi su se izlivali na veran i ponizan narod Božji. Čula sam reči zahvalnosti i hvale, kao da se ponovila velika reforma koju smo doživeli 1844. godine.” (9T 126)

“U NAŠIM MESNIM CRKVAMA treba da dođe do veličanstvenog ispoljavanja Božje sile, ali to neće uticati na one koji se nisu ponizili pred Gospodom i otvorili Mu vrata svojih srca priznanjem greha i pokajanjem. U ispoljavanju TE sile, KOJA ĆE CEO SVET OBASJATI BOŽJOM SLAVOM, oni će videti nešto što će u svojoj zaslepljenosti smatrati opasnim, nešto što će izazvati njihov strah, i oni će ustati da mu se usprotive. Pošto Gospod neće delovati u skladu sa njihovim idejama i očekivanjima, oni neće priznati to delo. Oni će kazati: 'Zašto i mi ne bismo mogli da prepoznamo Božjeg Duha kada već toliko godina radimo u delu?' Zato što oni nisu reagovali na opomene i preklinjanja u porukama Božjim, nego uporno govore: 'Bogat sam i obogatio sam se i ništa ne potrebujem.' ” “Jer misli Moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi Moji putevi, veli Gospod; nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su Moji putevi viši od vaših puteva, i misli Moje od vaših misli.” (RH extra 23. dec.1890; Isaija 55,8.9)

Tako će prihvatanje ove vesti, o skorom Božjem Dolasku, koja se danas upućuje posredstvom novih Svedočanstava Duha proroštva, kao poruka Vernog svedoka, biti vest probuđenja i vest reforme - rešeto i vođstvo Božje Crkve, koje će sve koji je prihvate odvesti u Nebeski Hanan dok će, nažalost, velika većina neobraćenog vođstva i Crkve primiti žig zveri i biti meta punini Božjih sudova.

Sledeće što je važno znati o brzini kojom će Delo biti završeno jeste da će ubrzo po probuđenju svet početi da pogađaju veliki Božji sudovi, takve siline i karaktera da će svi uvideti da je iznad i iza svega - Bog, što će autoritet religije staviti u sam fokus svetske medijske pažnje tako da će i odgovarajuće odluke svetovnih vlasti biti donošene ekspresno.

Neki od Božjih sudova će, moguće je, biti najavljeni - kako je bivalo u Biblijskim vremenima, što bi mogao da bude jedan od uzroka ispunjenja narednog svedočanstva, iz 2001. godine, kojim je Bog pokazao da će tokom završne objave poslednje opomene svetu, zahvaljujući mas-medijima, učiniti da u samo jednom danu vest opomene dopre do gotovo tri milijarde ljudi. Ovo svedočanstvo, opisano je u već pomenutoj svesci “Pripravi se, Izrailju, da sretneš Boga svojega”:

“Krajem aprila ove godine (2001.), u noćnom viđenju mi je pokazan jedan od poslednjih događaja u Delu objavljivanja Trostruke anđeoske vesti, koje je pred nama. U viđenju sam se našao u velikoj prostoriji, koja je bila ispunjena mnoštvom televizijskih kamera, dok su svi prisutni pomno pratili ono što sam u tom trenutku govorio. Sveti Duh je počivao na meni u sili poznog dažda, dajući snagu Vesti trojice anđela koju sam iznosio velikom broju ljudi, koji su posredstvom satelita pratili prenos ovog događaja. U nadahnuću mi je bilo pokazano da će samo tom prilikom vest opomene čuti skoro tri milijarde ljudi. Velika brzina kojom će već započeto delo uskoro biti privedeno kraju iznenadiće mnoge. Vreme pripreme za Dolazak Spasitelja ističe. Oni koji nastave da odbijaju pozive Milosti, ostaće bez spasenja. 'Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama.' ”

Ovi događaji će, po svedočanstvu Biblije i Duha proroštva, biti praćeni i velikim uticajem demonskih sila, koje će delovati pod plaštom lažnog Hrišćanstva, što će takođe uticati na progresivno ubrzavanje završnih događaja:

“Čudesni prizori, sa kojima će Sotona biti usko povezan, uskoro će se pojaviti. Božja Reč objavljuje da će Sotona činiti čuda. On će učiniti da se ljudi razbole, a onda će ih iznenada oslobađati svoje sotonske sile. Ljudi će misliti da su se izlečili. Ta dela prividnog izlečenja staviće na probu Adventiste Sedmog dana.” (2SM str. 53 – 1904; Događaji poslednjih dana, poglavlje Sotonine prevare u poslednje dane)

“Sotona... će se pojaviti u liku Isusa Hrista, čineći velika čuda. Ljudi će padati ničice i klanjati se tom biću kao Isusu Hristu. I mi ćemo dobiti zapovest da se poklonimo tom biću koje će ceo svet slaviti kao Hrista. Šta ćemo učiniti? Kazaćemo svima da nas je Hristos upozorio na neprijatelja koji će se predstavljati kao Bog, da će Pravi Hristos, kada se bude pojavio, doći u sili i velikoj slavi, praćen desetinama hiljada i hiljadama hiljada Svojih anđela, i da ćemo, kada bude došao, prepoznati Njegov glas.” (6BC str. 1106 – 1888; Događaji poslednjih dana, poglavlje Sotonine prevare u poslednje dane)

Konačno, vredna pažnje, kada je reč o brzini završnih događaja, jeste činjenica da će u samoj objavi poslednje opomene svetu, upravo radi pravovremenog završetka Dela, učestvovati i Božji anđeli, tako da je, ukupno uzevši, na čelu sa Svemogućim, preostalo vreme svakako dovoljno da se Plan spasenja u ovozemaljskom poretku konačno ispuni:

“Dozvolite mi da vam kažem da će se način Gospodnjeg rada pri završetku Dela potpuno razlikovati od uobičajenog, na neki način biće suprotan svakom ljudskom planiranju. Među nama će uvek biti onih koji če želeti da Božje delo stave pod svoju kontrolu, da diktiraju šta treba da se čini čak i onda kada delo bude išlo napred pod upravom anđela, koji će se pridružiti trećem anđelu u objavljivanju poruke koja treba da se uputi svetu. Bog će se poslužiti putevima i načinima koji će pokazati da je On uzeo uzde u Svoje ruke. Evanđeoski radnici će biti iznenađeni jednostavnošću sredstava kojima će se On poslužiti da obavi i dovrši Svoje delo pravednosti.” (TM str. 300 – 1885; Događaji poslednjih dana, poglavlje Glasna vika)

“Kada se Božanska snaga bude sjedinila sa ljudskim naporima, delo će se proširiti kao požar po strnjištu. Bog će se poslužiti oruđima čije poreklo čovek neće biti u stanju da prepozna. Anđeli će raditi posao koji su ljudi mogli uspešno obaviti da nisu zanemarili da udovolje Božjim zahtevima.” (1SM str. 118 – 1885; Događaji poslednjih dana, poglavlje Glasna vika)

O velikoj brzini završnog Dela, naročito svedoče naredna otkrivenja Duha proroštva:

“Uskoro će svi stanovnici Zemlje biti stavljeni na poslednju probu. U to vreme će se donositi brze odluke.” (9T str. 149 – 1909 Događaji poslednjih dana, poglavlje Glasna vika)

“Hiljade će u jedanaesti čas uvideti i priznati istinu... Ta obraćenja će se događati tako brzo da će Crkva biti iznenađena i samo će Božjem imenu davati slavu.” (2SM str. 16 – 1890 Događaji poslednjih dana, poglavlje Glasna vika)

“Dolazi vreme kada će u jednom danu biti isto toliko obraćenih kao na dan Pedesetnice, kada su učenici primili Svetoga Duha.” (Evangelizam, str. 521 – 1905 - Događaji poslednjih dana, poglavlje Glasna vika)

Prema tome, draga braćo i sestre, vest koju nam Nebo sada poverava, jeste, kao nikada pre, ista kojom je, na početku mog javnog rada kao vesnika kraja, 2001. godine, naslovljeno prvo svedočanstvo: “Pripravi se, Izrailju, da sretneš Boga svojega”! Gospod Dolazi - Slava Mu!



DOPUNA OVOG SVEDOČANSTVA nalazi se ovde:

http://toadventpeople.blogspot.com/2012/08/dopuna-svedocanstva-broj-ix.html