PUNINA Božanskih atributa

PUNINA Božanskih atributa

(13.01.2012)

“Kada sam branio Trojstvo, ja sam stihove poput (Jn 5.26) tumačio u smislu ovaploćenja. Tada je On bio rođen od Oca, tada je On primio taj život od Oca itd.”

....,

To je svakako bilo u redu jer već naredni stih govori da je Gospod sve “primio” “jer je Sin čovečiji”:

“Jer kao što Otac ima život u Sebi, tako dade i Sinu da ima život u Sebi; i dade Mu vlast da i sud čini, jer je Sin čovečiji.” (Jovan 5,26.27)

Naime, u cilju isticanja JEDNOMISLENOSTI, koja ZAJEDNICU Božanskih Ličnosti i čini BOŽANSTVOM (JEDNINOM množine), Hristos izjavljuje da Mu je Otac "dao" “da ima život U SEBI” KAO što ga Sam ima u Sebi, što znači da je i na Zemlji bio Izvor života. Kažem: “i na Zemlji” jer je jasno da je, kao Božanska Ličnost, oduvek imao život u Sebi (Jovan 1,1.4) ali budući da se Utelovljenjem, u izvesnom smislu, ponizio (Filib. 2), morao je, nas radi, budući da je Njegova životodavna sila jemstvo večnog života vernima, naglasiti da je zadržao Božanske atribute.

Inače je ova izjava dokaz da je Izvor života zaista u Njemu jer je jasno da se izvornost (izvor, kao uzrok, je samo Jedan, dok je sve drugo posledica) ne može bukvalno dati (samim tim ni primiti - bilo nasleđem ili drugačije) već je, dakle, Izvor života u jedinstvu Božanskih Ličnosti, kao što bračni par, koji je stvoren po Božjem Obličju, upravo jedinstvom, i samo tako, daje život potomcima, o čemu je bilo reči u svedočanstvu pod naslovom “I stvori Bog čoveka po obličju Svojemu”.

“Ukoliko se, pak, ove reči odnose na Hristovog predvečnog rođenja od Oca, onda sve što sam ja sposoban razumeti, jest to da je Sin rodbinski povezan sa Ocem, na nama nepoznati način, jer je to tajna. Božanska priroda, je po sebi tajna. Tako i ishođenje Duha Svetog od Oca (Jn.15,26) podrazumeva vezu između Boga i Sv.Duha, koja je božanske prirode, i nama tajna.”

Upravo smo, zahvaljujući paralelizmu Božanske i ljudske prirode (utemeljenom na Božjem svedočanstvu da je čovek, kao zajednica dvaju međusobno zavisnih bića, stvoren po Njegovom obličju) dokazali da je JEDINSTVO Božanskih Ličnosti VEČNO, budući da, po ovoj Hristovoj izjavi (Jovan 5,26.27), kako smo je objasnili, Otac i Sin, poput ljudskog para, DELE UZROČNOST života.

To, naizgled, protivureči izjavama da su svi atributi Božanstva (kao Množine, Zajednice) svojstveni Svim Božanskim ličnostima no, kada se dublje razmisli, jasno je da se te izjave ne mogu uzeti doslovno već kao najprikladniji prikaz Božanskog IDENTITETA Određene Božanske Ličnosti (najčešće Hristovog).

Dokaz nalazimo u činjenici da bi Božanske Ličnosti, u hipotetičkom slučaju da Svaka od Njih i doslovno poseduje sve Božanske atribute, zapravo bile Bogovi! To, može biti, zvuči radikalno, ali je istinito i, evidentno, od suštinskog značaja u poimanju i odbrani Monoteističke (Jednobožačke) prirode Svetog Trojstva (za, dakle, razliku od triteizma/troboštva).

Dokaz, svakako, čini i sam pojam ličnosti (koji podrazumeva različitost od svih drugih, neponovljivost - nešto što pripada samo jednome), koji se, prirodno, odnosi i na Božanske ličnosti.

Dokaz je i u činjenici da je suština Božanskog karaktera ljubav a ona se, prirodno, izražava u različitosti (i u magnetizmu se, kao što je poznato, suprotni polovi privlače a isti odbijaju);

Dokaz je, još jednom, i u različitosti supružnika, koji su jednake prirode ali ne i istih mogućnosti, koje se međusobno dopunjuju.

Dakle, Božanstvo je - poput ljudske zajednice, stvorene po Njegovom obličju - Zajednica međusobno zavisnih Ličnosti Božanske prirode, Koje jedinstvom, i samo tako, ostvaruju PUNINU (JEDNU I JEDINU, budući da je postojanje više svemoćnih bića nepotrebno i samim tim apsurdno) Božanskih atributa (nezavisnosti i svemoći).

Da bi sve bilo još jasnije, setimo se i drugih paralela iz druge knjige Božjih otkrivenja - prirode (o čemu je bilo reči u svedočanstvu pod naslovom “Nebiblijske činjenice o Trojstvu”):

• trodimenzionalnost svega stvorenog (visina, širina i dužina), gde svaku dimenziju možemo da zapazimo kao posebnu ali ne i nezavisnu od ostalih, sa kojima je, pri tome, u neraskidivoj vezi. One su, osim toga, iste prirode ali, dakle, različite usmerenosti;
• tri dimenzije vremena (prošlost, sadašnjost i budućnost), koje su, takođe, iste prirode, a ipak različite (prošlost je u sećanju, sadašnjost u prisutnosti, budućnost u mašti) i neraskidivo vezane;
• tri agregatna stanja (čvrsto, tečno i gasovito) materije takođe su identične prirode u jedinstvu funkcionalnih različitosti.

Istu pouku, daju i ostali srodni primeri, koje smo nedavno sagledavali u pomenutoj temi.

Konačan zaključak, kao odgovor na tvoju dilemu, jeste da je međusobna zavisnost Božanskih ličnosti, koju smo, upravo, višestruko dokazali, i svojevrstan (i nebiblijski) dokaz Hristovog večnog postojanja - kroz SVE dimenzije VEČNOSTI: prošlost, sadašnjost, i budućnost:

“Ja Sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, govori Gospod, Koji jest, Koji beše, i Koji će doći, Svedržitelj.” (Otkrivenje 1,4.8)

“Potom videh, i gle, vrata otvorena na nebu… i gle, presto stajaše na Nebu, i na prestolu seđaše Neko... i pred prestolom beše stakleno more, kao kristal, i na sred prestola i oko prestola četiri živa bića, puna očiju spred i sastrag… i mira nemaju dan i noć govoreći: Svet, Svet, Svet Gospod Bog Svedržitelj, Koji beše, i Koji jeste, i Koji će doći.” (Otkrivenje 4,1.2.6.8)

“…Bejah u Duhu u dan Gospodnji, i čuh za sobom glas veliki kao trube koji govoraše: Ja Sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji; i šta vidiš napiši u knjigu… i obazreh se da vidim glas koji govoraše sa mnom; i obazrevši se videh sedam svećnjaka zlatnih, i usred sedam svećnjaka kao Sina čovečijeg… i kad Ga videh, padoh k nogama Njegovim kao mrtav, i metnu desnicu Svoju na me govoreći mi: Ne boj se, Ja Sam Prvi i Poslednji, i Živi; i bejah mrtav i evo sam živ vavek veka, amin.” (Otkrivenje 1,9-18)

“I reći će se u ono vreme: Gle, OVO JE BOG naš, NJEGA čekasmo, i spašće nas; OVO JE GOSPOD, NJEGA čekasmo; radovaćemo se i veseliti za spasenje Njegovo.” (Isaija 25,9)

“Govori Onaj Koji svedoči ovo: Da, doći ću skoro! Amin. Da, dođi, Gospode Isuse.” (Otkrivenje 22,20)

Dajte, Gospodu, plemena narodna

dajte Gospodu slavu i čast.

Dajte Gospodu slavu prema imenu Njegovu.

Nosite dare i idite u dvore Njegove.

Poklonite se Gospodu u svetoj krasoti.

Strepi pred Njim, sva zemljo!

Recite narodima: Gospod caruje;

Zato je vasiljena tvrda i neće se pomestiti;

On će suditi narodima pravo.

Nek se vesele nebesa, i zemlja nek se raduje;

Nek pljeska more i sve što je u njemu;

Neka skače polje i sve što je na njemu;

Tada neka se raduju sva drveta šumska

pred licem Gospodnjim;

jer ide da sudi Zemlji.

Sudiće vasiljenoj po pravdi,

i narodima po istini Svojoj.

Psalam 96,7-13.