Nebiblijske činjenice o Trojstvu

Nebiblijske činjenice o Trojstvu

“Nebesa kazuju slavu Božju i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski” (Psalam 19,1), “jer što se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i Božanstvo da nemaju izgovora.” (Rimljanima 1,20)

Pošto smo u temi »I stvori Bog čoveka po obličju Svojemu« videli šta Biblija govori o Trojnoj Zajednici Božanskih Ličnosti, sagledaćemo, radi još jasnije i upečatljivije predstave ovog veoma važnog predmeta, i nebiblijske činjenice o Trojstvu kao Jedinom Božanstvu.

Budući da smo, u pomenutoj temi, sliku Zajednice Božanskih Ličnosti posmatrali kroz prizmu Ljudske (zajednice), koja je stvorena po uzoru na Nju, sagledaćemo, najpre, mehanizam samospoznaje, koji se ogleda u činjenici da svaka ličnost, i pored toga što je jedinka, može, na određen način, da razmišlja o sebi, što znači da u trenutku kada to činimo, postoji, jednostavno rečeno, Ja kao subjekat posmatranja (posmatrač), i Ja kao objekat posmatranja, što je veoma zanimljiva pojava koju, nažalost, mnogi ne uviđaju.

Da bi došlo do ovog pravog malog čuda neophodan je spoljašnji faktor, koji će, na specifičan način, udvojiti naše ja. Ta (spoljašnja) intervencija, može se predstaviti slikom u ogledalu, pri čemu, dok u njemu posmatramo sopstveni lik, postoje, istovremeno, tri slike naše realnosti {jedna smo, dakle, mi sami; druga je naš odraz na ogledalu a treća – njegov odraz u našem umu, gde se odraz sa ogledala zaista i registruje}.

U tom mehanizmu, ulogu spoljašnjeg (trećeg) faktora (dva jesu: Ja kao posmatrač i Ja kao objekat samoispitivanja), čini izvor odgovarajućih informacija, koji, da bi samospoznaja bila objektivna (koliko je i odraz u ogledalu veran našoj figuri), mora biti na nivou ideala Božje volje za čoveka, što delimično nalazimo u (zdravoj) savesti, rukovođenoj zdravim razumom ili, pak, u Božanskim otkrivenjima posredstvom Biblije, nadahnuća, živog glasa i drugih sredstava.

Najupečatljivija nebiblijska svedočanstva o Trojnosti Božanske Zajednice nalazimo u samim stvorenim delima, među kojima su, opet, najupečatljivija sledeća:

• Tri dimenzije prostora (širina, visina i dužina);
• Tri dimenzije vremena (prošlost, sadašnjost i budućnost);
• Tri agregatna stanja svega stvorenog (čvrsto, tečno i gasovito);
• Tri nebeska tela od bitnog značaja za život na Zemlji (sama Zemlja, Mesec i Sunce);
• Tri osnovna elementa našeg sveta (zemlja, vazduh i voda);
• Tri osnovna oblika života na Zemlji (Ljudski, životinjski i biljni svet);
• Tri komponente ljudskog bića (telo, um i savest/slobodna volja);
• Tri grupacije životinjskih bića (po staništima: kopneni, ptičji i riblji svet);
• Tri elementa neophodnih za život: vazduh, voda i hrana.

Implikacije ovih paralela sa Trojnim Entitetom Božanstva jesu, očigledno, brojne i, kao što ćemo videti, veoma indikativne i nedvosmislene - bez mogućnosti da se, kao što se to radi zloupotrebom citata, smisao otkrivenja ikako preinači.

U prvom primeru, uviđamo da sva stvorena dela postoje kroz tri dimenzije prostora, gde nalazimo sledeće paralele:

• ni za jednu dimenziju se ne može reći da je ikada postojala sama, jer su nerazdvojive;
• samim tim, niti jedna od njih nije uzrok drugoj;
• konačan zaključak je da kao što je prostor (jedan i jedini) sazdan u trima dimenzijama, tako je i Božanstvo (Jedno i jedino) Zajednica Triju Božanskih Ličnosti.

Drugi primer daje istu paralelu jer vreme (jedno i jedino) takođe čine tri dimenzije, funkcionalno podeljene na upravo tri nivoa:

• prošlost (uvek u sećanju);
• uvek prisutnu sadašnjost;
• i uvek fiktivnu budućnost (samo zamišljena, u mašti)

Treći primer daje istu pouku: materija je takođe jedna i jedina, ali kroz tri agregatna stanja;

poslednji primer ukazuje na životodavnu ulogu triju elemenata neophodnih za život (vazduh, voda i hrana), kao slika životodavnog uticaja svih Ličnosti Božanstva, itd.

To su, dakle, očigledne činjenice, koje, u savršenom skladu sa Biblijskim otkrivenjem, nedvosmisleno svedoče o Trojnosti Božanstva.