Tuesday, December 17, 2013

"...I tada će doći posledak."

"I propovediće se ovo Jevanđelje o Carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak." (Matej 24,14)

"Blistava svetlost koja se brzinom munje kreće među živim bićima (Jezekilj 1,13) prikazuje brzinu kojom će se Delo na kraju završiti." (5T 574)


Draga braćo i sestre,

U skladu sa trenutnim potrebama Dela za probuđenje i reformu, kao i za konačnu objavu poslednje opomene svetu, te po najavi da će ova tema biti naredna u nizu neophodnih da bi ciljevi Dela, po Božjem naumu, bili ostvareni, biće, ovom prilikom, predstavljen način na koji - ukoliko će to biti neophodno, Bog, kada je u pitanju samo iznošenje poslednje opomene - može da ih ostvari i posredstvom jedne osobe (u krajnjoj liniji i Lično), te budući da su uslovi u kojima se Delo u ovim danima sprovodi vrlo nepovoljni, i ovo Svedočanstvo će, poput nekoliko prethodnih, biti maksimalno sažeto, što je neophodan minimum ispod kojeg se Božje Delo nikada ne svodi.

Naime, u skladu i sa ranije pomenutim noćnim viđenjem, iz 2002. godine, u kojem je kao znak prispeća poslednjeg vremena, te i velikih potvrda Dela, bila naročito istaknuta vrednost broja 88 (koja se, evidentno, vremenom pokazala kao takva), u proleće ove - 2013. godine, kada sam zbog izuzetno nepovoljnih okolnosti u kojima sam živeo u tim danima ostao i bez komunikacije sa verujućima, doživeo sam da se - jedne večeri, u kratkom periodu po prirodnom završetku (21.03, na prolećnu ravnodnevnicu 2013) planirano poslednje godine Ovozemaljskog doba (koja je - prema Svedočanstvima Biblije, predstavljenim u Svedočanstvu broj XI - 6144. godina nakon Stvaranja) - na Mesecu (kojeg sam nakon određenog pomeranja pojedinih zvezda te večeri posmatrao), delimično ga poklapajući - formirala slika kružnog oblika, veličine približne mesečevoj, koja je za nekoliko trenutaka dosegla odgovarajuću jasnoću a bila je, zapravo, projekcija televizijskog prenosa emisije u kojoj su, kako je pokazano, učestvovali voditelj i gost koji je - prema Svedočanstvu Svetog Duha, koje sam primio tokom posmatranja tog prizora - iznosio poslednju opomenu svetu te sam - budući da je vreme za završetak Božjeg Dela na Zemlji tada već isteklo, kao i stoga što sam bio bez sredstava za komunikaciju - pomislio da je, usled neverstva Crkve, završnicu Dela Sam Bog Uzeo u Svoje ruke i upravo je tada, nakon kraćeg vremena, slika iščezla da bi se, malo potom, na istoku pojavila neobična svetlost, koju sam posmatrao kroz prozor. Kada sam je ugledao, bio sam prožet neopisivom radošću, silom i saznanjem da je ta svetlost - Božja Slava, Koja se, pred mojim pogledom, približavala Zemlji da bi se, nedugo zatim, uvećavši se do obima ne mnogo manjeg od obima punog Meseca, Zaustavila na određenom odstojanju dok me je sila, kojom sam se ispunjavao srazmerno rastu ushićenosti koja je prožimala svaki delić mog bića, podigla na noge (upravo kao što se i Jezekilju dogodilo: 3,24), te sam prišao prozoru, otvorio ga, i potom, ne mogavši da se oduprem (kao ni Jeremija kada ga je Gospod "...Nagovarao" da izvrši NJegov naum: 20,7-9) izuzetnom nadahnuću, nadljudskim glasom, koji je odjekivao nadaleko, nekoliko puta (svaki put duže i snažnije) - sa neizmernom radošću izgovarao sledeće reči: GOSPODE, GOSPODE NAŠ, GOSPODE NAŠ, BOŽE NAŠ, BOŽE NAŠ - SLAVO NAŠA! Izgovorio sam ih, približno, 5-7 puta a sila je, nasuprot i mom teškom fizičkom stanju, bila tako velika da me je prožimao jasan osećaj da bi ti glasovi, ako bi Bog to Želeo, mogli da okruže Zemlju. Naravno, nisu izostale ni reakcije ljudi iz bliskog i daljeg okruženja te su gotovo sve terase dveju dugih zgrada, od kojih me je delilo samo dvorište manje stambene zgrtade u kojoj sam privremeno stanovao, ubrzo bile ispunjene ljudima koji su, u određenom broju, i fotografisali kuću sa, kako sam shvatao, osvedočenjem da je glas došao od osobe koja se, zaista, našla pred Bogom. Tada se, iz pravca sinagoge na obližnjem groblju (u novosadskom naselju Grbavici), začula neobična pesma, koju su prisutni, ukoliko su je čuli, verovatno pripisali Jevrejima no jezik je bio drugačiji a akordi dugi i složeni te sam ubrzo shvatio da su je pevali Anđeli, koji su - na šeretski ali i nebeski dostojanstven način (kao 24. Psalmom) - davali slavu Bogu.

U tim danima, doživeo sam, po prvi put, i manifestaciju dara jezika, kada sam u budnom stanju bio u prilici da u kratkom vremenskom intervalu čujem sve (ili bar osnovne) jezike sveta, među kojima se, tokom par trenutaka, začuo i naš maternji jezik dok sam drugom prilikom doživeo da su moje poduže obraćanje (koje sam i dužio videvši, po njihovim reakcijama, da zaista sve razumeju, što sam i oprobavao izgovarajući, naizmenično, pozitivne i negativne misli, pritom ih usložnjavajući, na šta su, pokretima tela, odgovarali adekvatno), očigledno, razumevala dva psa, kojima sam se obraćao, što verovatno baca novu svetlost na savršenstvo sveta koji nas, nažalost, još uvek čeka!

Na temelju ovih iskustava, koja jesu i otkrivenja, nije teško zaključiti da takav prizor - koji će, prema Svedočanstvu Samog Gospoda, biti praćen i posredstvom identične slike na Suncu - može da vidi sav svet, kao i da, zahvaljujući daru jezika, sam govor razume svako no, razmišljajući o tome, neminovno sam se, nedavno, zapitao kako bi se, u takvom slučaju, na Nebu osećali mnogi među milionima onih kojima je Adventna istina poznata ali nisu, nažalost, učinili ništa za večnu dobrobit svojih bližnjih te sam se u skladu sa tom mišlju i molio, znajući, međutim, da ljudska pravda svakako nije veća od Božje te da ne postoji ništa što bi ograničen um (um stvorenog bića) mogao da smisli a da On nije, od večnosti, Mislio o tome te sam se, ujedno, obzirom i na istek vremena koje je sama Biblija odredila kao konačan okvir Ovozemaljskog doba, pitao, pred NJim, šta je NJegova volja, te da li bi se, shodno pomenutoj misli, vreme - uz dalji pritisak različitim natprirodnim intervencijama, koje bi eventualan produžetak učinile svrsishodnim - moglo produžiti no koliko god da sam sezao za takvom mogućnošću, moleći se da me i samo Nadahnuće ispuni tim saznanjem, ono nije dolazilo niti sam, što je vreme više odmicalo, približavajući nas zimi, bio siguran ni da li bih, obzirom na Svedočanstvo BIBLIJSKE istorije o konačnim granicama Ovozemaljskog doba, smeo da prihvatim drugačije Svedočanstvo (takav moj odnos je uslovljen činjenicom da bi produžetak izražen godinama definitivno narušio savršenstvo numeričke forme Biblijom određenog vremena za završetak Božjeg Dela spasenja, o čemu je, naročito, bilo reči u REZIMEU 11. Svedočanstva), niti sam to i učinio kada ga je Sam Gospod, samo oko sat vremena nakon što sam vas obavestio o objavi dopune Svedočanstva "Sud na Filipinima", "tankim i tihim" glasom (1. Carevima 19,12), kako ga opisuje sama Sveta Reč (glasom u sili beskonačnog i nenarušivog mira, koji se tek ovim rečima može približno opisati), sa poetskim taktom - u stilu kako se ovom Svom oruđu Obraća od isteka planirano poslednje godine Ovozemaljskog doba, na prolećnu ravnodnevicu 2013. godine - Rekao: "Nek' do leta Adventizam cveta", no vremenom sam, moleći se i vrlo često razmišljajući o tome, došao i do misli da je - ukoliko se produžetak Biblijski određenog vremena za završetak Božjeg Dela BIBLIJSKIM identitetom vesnika (Danilo 12,1) poslednjih sudova i realnog kraja sveta na evidentan način vezuje za njegov život i rad - tada je, može biti, prihvatljiv i produžetak vremena izražen godinama (zasad je izražen mesecima, te je, ipak, prisutna i savršena numerička konstrukcija Biblijom određenog Ovozemaljskog doba).

Iz istih razloga, međutim, ni danas to Svedočanstvo ne prihvatam bezrezervno (Petar, sa pravom, nije pristao na BOŽJU zapovest da jede nečistu hranu: Dela 11,4-8; Rihavovi potomci nisu pristali da piju vino: Jeremija 35, a, otvoreno rečeno, ni Avram nije morao da pristane na žrtvu ljudskog bića no njegova vera jeste, svakako, primerna), a razloga za to ima još no sada nisam u prilici da govorim o svim, budući da mi je vreme na internetu, kojim se usled vrlo ograničenih uslova rada (nastalih usled teških ekonomskih prilika u našoj zemlji, kao i zbog slabosti gotovo svih koji o Delu imaju pozitivan stav, od kojih sam često prinuđen da se odvojim), služim tek radnim danima (u nekim ovdašnjim gradskim institucijama, koje pružaju besplatan pristup internetu), što je jedna od brojnih poteškoća sa kojima se suočavam već gotovo dve godine, ne želeći da apelima za materijalnu podršku stavim i najmanju mrlju na Delo no sada već cenim da je njegov kredibilitet na visini koja prirodno ruši i skepticizam najvećih skeptika te koristim priliku da vam, draga braćo i sestre, mimo osnovne teme ovog Svedočanstva, stavim do znanja prisutnost brojnih potreba za slučaj da će Ovozemaljsko doba biti produženo i preko zime, te i da apelujem da se, tražeći silu od Boga, konačno odvažimo da uzmemo učešće u objavi Adventne vesti, za probuđenje, reformu i završetak Dela u prihvatljivijim okolnostima (prihvatljivijim od opisanih na osnovu pomenutih otkrivenja - o načinima da se samo objavljivanje vesti, po potrebi, završi i u jednom danu) odnosno - zajednički - složno i smelo, znajući da će nam i kraj, ukoliko tako postupimo, već u Ovozemaljskom poretku biti i daleko bolji od očekivanog, što je i Sam Gospod više puta Rekao te će, tako, mesto progonjenog i izmučenog Ostatka, zahvaljujući i prisustvu upravo proročanstava koja najavljuju takvu mogućnost (mučenički kraj mnogih), u neuporedivo svetlijoj, te i prilično neočekivanoj, završnici - zauzeti čak milijarde spasenih, kojima će Gospod, po potrebi, periodičnim pomeranjem granica vremena probe (ali, ako bude neophodno, i povremenim sudovima, kao nad Japanom i Filipinima, koji su, kao što znate, vezani za ovo Delo), omogućiti odgovarajuću pripremu za susret sa NJim i život na Nebu.

U međuvremenu je, sticajem okolnosti (koje su, kada smo predani Bogu, u svom krajnjem opsegu uvek pod NJegovom upravom), pisanje ovog Svedočanstva značajno usporeno te tako, trećeg dana po njegovom začetku, daleko sam - prateći ustrojstvo sopstvenog bića prisutnošću Božjeg Duha unutar svake duše koja Mu se bezrezervno predaje, nego prethodnih dana - bliži zaključku da je Gospod zaista Odlučio da se Delo nadalje odvija na drugačiji i više očekivan način, što, opet, ne znači da će on biti drastično drugačiji.

Nakon još jedne neplanirane pauze, od nekoliko dana, Gospod je, danas - 15.12, Potvrdio pomenuto Svedočanstvo (o produžetku vremena milosti do, izvesno, leta), o čemu je, delom i po NJegovom diktatu, i takođe danas, napisana i pesma, u neobičnoj formi, koja postaje karakteristična brojnim (i zasad neobjavljenim) poetskim Svedočanstvima i pesmama različite tematike (za odgovarajuće društvene slojeve, koje će služiti u sistematskom radu za ljude iz sveta, koji se, izvesno, neće naročito odlagati već će biti kontrolisan kako bi rad na probuđenju i reformi i nadalje bio prioritetan) nastalim tokom poslednjih nekoliko dana no u skladu sa temom ovog Svedočanstva, biće, po Božjem nalogu, dopisano i odgovarajuće poglavlje, koje sledi:



"I biće znaci u Suncu i u Mesecu i u zvezdama..."

  (Luka 21,25)

Tema ovog poglavlja jeste neobična ali poznavaoci Svetih spisa, te naročito mi - koji smo se i posredstvom brojnih dela koja Gospod danas Čini među nama mnogostruko osvedočili u potpunost NJegove ljubavi i spremnosti da i u vremenu kada Sveta istina blista puninom svog veličanstvenog sjaja, te naročito u njemu, Deluje kao u slavnim vremenima - trebamo, svakako, da i nadalje gajimo čežnju da se među nama - koji smo, deklarativno, NJegovi ambasadori, kao i čekaoci NJegovog Skorog dolaska - ova sila i nadalje ispoljava, do Slavnog dana, te se, draga braćo i sestre, ovom potkom - znajući, izvesno, u Čijim rukama kormilo Adventnog dela, na putu za Svet najviših nebesa, apsolutno stoji - možemo, jednostavnim uvidom u savršenstvo tih NJegovih dela, takođe NJegovom pomoći, uveriti u autentičnost narednih iskustava, odnosno - Svedočanstava.

Naime, izuzev već pomenutog iskustva, opisanog u prethodnom delu ovog Svedočanstva, Gospod mi je, u istom periodu, tačnije - 119. dana nakon mog rođendana (uključujući i sam 24.12), Zapovedio da pristupim prozoru, te da ga otvorim i potom, u intervalu od 13:35 do 14:47h (o ovoj simbolici će svakako biti reči), upravim pogled na Sunce te da ga, u tom periodu, posmatram, menjajući, pritom, oko kojim ću to da činim, pri čemu je Rekao da će, dok ga budem posmatrao desnim, Sunce doživljavati određene i pozitivne promene, dok će promene nastale usmeravanjem pogleda mog levog (te i još uvek bolesnog - slabovidog i razrokog, koje je takvo i zbog određene i dvostruke simbolike) oka biti negativne, što sam, prirodno, bez obzira na potencijalno opasne posledice takvog pokušaja (za kojeg je, sa medicinskog stanovišta, pitanje da li je njegovo ostvarenje, tokom tako dugog perioda, uopšte moguće), prihvatio vedro i bezrezervno, te sam, tako, po NJegovoj reči, učinio te doživeo da je Sunce, kada sam ka njemu usmeravao pogled desnog oka, doslovno poskakivalo, značajno menjajući položaj (približno do četvrtine sopstvenog opsega po vertikali, te i horizontali - naizmenično), menjajući, takođe velikom i promenjivom brzinom, sve dugine boje, dok je taj prizor, na, koliko se sećam, uglavnom vedrom nebu, prilikom usmeravanja pogleda mog levog oka, Sunce, po pomenutoj Božjoj najavi, za samo nekoliko trenutaka prekrivala neobična tama, zahvaljujući, u svakoj od brojnih prilika, i izuzetno brzom navlačenju oblaka neznatne veličine, ukupno ne mnogo većih od sunčevog opsega.

Ono što bih, draga braćo i sestre, još istakao odnosno ovom događaju, jeste simbolika broja 119 (budući da se odvio 119. dana nakon mog rođendana, uključujući njega), koja je, takođe, u određenoj vezi sa Biblijskim spisima, budući da se odnosi na takozvanu Zlatnu azbuku (119. Psalam), koju, na hebrejskom jeziku, čine 8 x 22 stiha, jer svakim od ukupno 22 slova hebrejskog pisma počinju po osam stihova ovog Psalma, kojih je, samim tim, ukupno 176, deljivih sa 88, što je osnovna nota ove simbolike, u skladu i sa sadržajem noćnog viđenja iz 2002. godine, pomenutog i u uvodnom delu ovog Svedočanstva, a u skladu sa istom simbolikom jeste još jedno iskustvo, vezano za najznačajnije događaje iz života majke jednog našeg brata, koji je, u izvesnom smislu, blizak Delu za probuđenje i reformu Adventnog, kao i svih naroda sveta za našeg vremena, određenog, najtačnije, proročanstvom iz samog uvoda 12. poglavlja Knjige proroka Danila.

Opis ovog iskustva jeste prepis pisma koje sam nedavno poslao jednom našem bratu, koji je, nekada, i učestvovao u Delu, a glasi:



"Kao što sam te obavestio... 04.09, umrla je Draganova majka, za koju su vezani znaci koje sam ti kratko opisao no budući da su u međuvremenu dati novi želim da te i o tome obavestim.

Naime, kao što na osnovu ovog uvoda verovatno zaključuješ - sahrana još nije obavljena a najverovatnije je da će do nje doći u sredu, što sam, lično, pretpostavljao a današnji događaji - kada je Dragan otišao do Centra za sudsku medicinu (gde je telo bilo na obdukciji) - jesu to i potvrdili jer se ispostavilo da su mu nadležni rekli da će sahrana, najverovatnije, biti obavljena tog dana no to je tek jedan u nizu izuzetnih znakova vezanih za tu ženu, i to ne samo za dan njene smrti već i njen rođendan - 20.03.1948, za kojeg su, takođe, vezane vrlo indikativne činjenice:

- u prestupnim godinama, njen rođendan (20.03) jeste 88. dan nakon mog rođendana (uključujući i njega: 8 + 31 + 29 + 20 = 88) a pravo da se tako računa daje činjenica da su i moja i njena godina rođenja prestupne, baš kao što je prestupna i poslednja navršena godina Ovozemaljskog doba - 2012;

- 04.09, kao dan njene smrti, jeste 119. od kraja godine (27 dana septembra, uključujući 04.09, + 31 + 30 + 31 = 119), što ukazuje na 119. Psalam - Zlatnu azbuku, koju čine 2 x 88 stihova, dok sam, kao što sam ti opisao, 119. dana nakon mog poslednjeg rođendana doživeo da po Božjem nalogu utičem na vidljive promene na Suncu a bilo ih je, u tim danima, i u Mesecu i zvezdama;

- od njenog rođendana do dana njene smrti protežu se 168 dana, koji, po principu "dan za godinu", označavaju jednak broj navršenih godina Adventnog doba, koje otkriva i nedavno objavljena Hronologija Ovozemaljskog doba: 20.03 - 04.09 = 11 dana marta + 30 + 31 + 30 + 31 + 31 + 4 = 168;

- dan njene smrti jeste 12. nakon 12. godišnjice mog javnog rada za probuđenje i reformu: 23.08 - 04.09 = 12 (mislim da nije neophodno da govorimo o višestrukom značaju broja 12 u Božjem savršenom i simboličnom delovanju);

- dan njene smrti je, osim toga, na jednako simboličnih 48 dana do godišnjice početka Adventnog doba (26 dana septembra + 22 oktobra), jer je, dakle, njena godina rođenja 1948. a i taj broj je, evidentno, deljiv sa 12;

- osim toga, razlika između naših godina rođenja takođe je simbolična i deljiva sa 12 - jer čini dvadesetčetvorogodišnji period, budući da je i njena, poput moje godine rođenja, deljiva sa 12, što je slučaj i sa 2012. kao poslednjom navršenom godinom Ovozemaljskog doba: 1948 + 24 = 1972;

- konačno, dan njene smrti jeste na 111 dana do mog narednog rođendana (04.09 + 111 = 24.12) a 111 jeste broj koji je, uz 88, najčešće pokazivan kao izuzetno značajan za buduće događaje, pri čemu izvesno ispunjenje ima i u činjenici da je 1999, kao godina mog obraćenja, 111. nakon 1888. Inače, jedan od jakih znakova vezanih za ta dva broja jeste podatak da su ..... . .... ......... - koji žive kraj ......... imanja u ........(gde sam, kao što znaš, i sam živeo više godina) - negde oko 2008. godine, svoja dva automobila registrovali na upravo te brojeve (bez dodataka drugih brojeva u ukupan sadržaj registracije, izuzev slova) te sam, znajući da su vremenski periodi u Božjem savršenom planiranju značajnih događaja uvek savršeni, pretpostavljao da bi dan njenog povratka u život, ako Gospod to Planira (a praktično je izvesno da je tako) - mogla biti sreda 11.09, koji je 111. dan do kraja tekuće i ujedno poslednje (ali nenavršene) godine Ovozemaljskog poretka, što se, dakle, danas, kada je Dragan bio u Centru sudske medicine, pokazalo mogućim i planiranim i od strane ljudi iz pogrebnog zavoda a bez Draganovog znanja o toj mojoj pretpostavci izuzev što sam mu nagovestio i obrazložio mogućnost da Gospod, najverovatnije, Planira takav rasplet događaja, koji podrazumeva i moje isceljenje u istom periodu, koje bi, po određenoj logici stvari, trebalo da prethodi takvom događaju a - najverovatnije - na isti - savršeno označeni dan!

Dakle, izuzev poslednjeg, sve je u 12, 24 (jer su i pomenutih 168 dana deljivi sa tim brojevima) ili 88, što je broj - kao što znaš - koji je figurirao u onom noćnom viđenju iz 2002, koje se dotiče i mog beskućničkog položaja kao i značajne uloge jedne ženske osobe, što se doslovno ispunjava u ovom periodu te je pored ovakvih znakova gotovo nemoguće misliti da Gospod nema naročitih planova sa tom ženom {a koji bi mogli biti kada je ona mrtva i kada je, osim toga, praktično izvesno da se takav broj ovakvih znamenja ne bi dao radi pukog uverenja kako će ona biti spasena, što je jedini moguć razlog - osim Božje namere da je Vaskrsne u narednim danima - da se uopšte daju otkrivenja o njoj a logično bi, u tom slučaju, bilo da Gospod da viđenje kojim bi to Pokazao (jer bi ono, svakako, bilo dovoljno)...}"


Nakon zaključka ovog pisma, Gospod je Otkrio još nekoliko značajnih i simboličnih činjenica, vezanih za ovu ženu, od kojih je najznačajnija ta da je dan njene smrti i 119. nakon godišnjice mog krštenja, 08.05, koji je, pak, i 128. dan godine, upravo kao što je i dan mog obraćenja 128. nakon dana Beograda, te i 1972, kao godina mog rođenja, 128. od početka Adventnog doba (1844 + 128 = 1972), što, ukupno, znači da je dan njene smrti 119. po dvema i simetričnim osnovama, te i hronološki centralan.

Pretpostavke koje sam na osnovu svih navedenih činjenica izveo, te predstavio pomenutom bratu, do sada nisu ispunjene ali Bog izvesno ima naročit plan za nju, što je Biblijski podržano i činjenicom da je Lazara iz Vitanije Gospod Vratio u život tek nakon nekoliko dana dok je prilikom NJegovog vaskrsenja ustalo mnoštvo svetih iz pređašnjih vremena (Matej 27,52). Konačno, nije isključeno da se NJegova izjava o činjenju većih čuda nakon Njegove javne misije (Jovan 14,12) može primeniti i doslovno, budući da su, prirodno, i ta dela NJegova a izvesno se može reći i da ih je bilo (u vremenu Mojsija i Isusa Navina, kada su natprirodna zla pogodila veliku teritoriju, a i sama Zemlja je bila zaustavljena u rotaciji oko njene ose: I. Navin 10; slično je, kao što znamo, bilo i za Ahazove vladavine nad Judom: Isaija 38,8), no ukoliko će, za ovu priliku, sve ostati u značaju očigledne simbolike, to je, opet, po Božjem namerenju, dovoljno te i NJemu, samim tim, na slavu.

Odnosno ovom i drugim sličnim iskustvima, biće, na posebnoj stranici, predstavljeni dokumentovani dokazi, koji, međutim, kada je reč o smrti te žene, variraju u odnosu na Božje otkrivenje, budući da je nastupila oko ponoći 04/05.09.2013, kao i stoga što je njen sin (pomenuti brat) hitnu pomoć i policiju pozvao tek po određenoj reakciji, 3-4 sata nakon ponoći.

Ovo iskustvo je, kao što, verovatno, zaključujete, sa iskustvima opisanim u osnovnom delu ovog tematskog Svedočanstva povezano numeričkom simbolikom i činjenicom da prvi i poslednji od ukupno tri 119-dnevna perioda obeležavaju 2013. godinu kao naročito značajnu, i to činjenicom da je između poslednjeg rođendana i dana smrti majke tog našeg brata proteklo 168 dana, što po poznatom Biblijskom principu - dan za godinu (4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,5.6) - predstavlja 168. i planirano poslednju godinu Adventnog doba, koja je, prema Biblijskoj hronologiji Ovozemaljskog doba, te i drugim otkrivenjima (opisanim u 10. i 11. Svedočanstvu, sa "Prepunom" 10. i Rezimeom 11), istekla na prolećnu ravnodnevicu (21.03.2013) - u skladu sa 1. Mojsijevom 1,14, dok će prema zvaničnim podacima dan njene smrti biti 169, što je u skladu i sa novonastalom situacijom, obzirom na novi produžetak vremena (izvesno do leta), no, nakon isteka Biblijski definisanog vremena za završetak Božjeg Dela na Zemlji, ono će - do probuđenja, reforme i sada već veoma bliskog kraja sveta - dobijati na snazi daljim i po potrebi većim Božjim intervencijama, čija će priroda i učestalost u velikoj meri zavisiti od naše otvorenosti da Nova svedočanstva za Zajednicu i svet prihvatimo kao NJegov glas za dobro svih naroda današnjice, o čemu će, naročito, biti reči u narednom Svedočanstvu, koje sledi ubrzo.

Tuesday, November 19, 2013

Sud na Filipinima

Draga braćo i sestre,

Nepunih mesec dana po objavi Deklaracije o skorom kraju sveta, o čemu ste pravovremeno obavešteni, prisustvovali smo, nažalost, izvršenju drugog u nizu poslednjih i velikih sudova, kojima će svet biti pravedno pohođen za veliko bezakonje, koje upravo ovo vreme čini onakvim kakvim ga je Nadahnuta reč, opisujući kraj Ovozemaljskog doba, označila pre oko tri hiljade godina - žalosnim, do mere da takvog vremena nije bilo "...otkako je naroda..." (Danilo 12,1), a to je, u skladu i sa naslovom ovog Svedočanstva, udar jedne od najvećih orkanskih oluja na Filipine, odakle svakodnevno stižu nemile slike, koje bi, pak, morale da nas navedu na temeljno samoispitivanje i akciju kako bi i svet na vreme bio obavešten o neposrednoj blizini kraja vremena milosti, koji će ubrzo nstupiti!

Naime, mislim da nam je, svima koji smo pratili razvoj Božjeg otkrivenja u našim danima, jasno da ni u ovom slučaju - kao ni u periodu pred prvoplaniranim krajem Ovozemaljskog doba (o prolećnoj ravnodnevnici 2011. godine, kada je tu neostvarenu nameru, 11.03, Bog Potvrdio trostrukom katastrofom u Japanu) - nije reč o slučajnoj podudarnosti, jer su, pre svega, u obema prilikama ta vremena najavljena kao određena za kraj Ovozemaljskog doba. Osim toga, oba suda su bila velika, pri čemu je indikativna i činjenica da su izvršena u istim vremenskim intervalima, koji su, opet, povezani sa nekim od ključnih događaja iz života i rada vesnika poslednjih sudova i samog kraja sveta, o čemu je, kao što znate, napisano i sledeće Svedočanstvo:

"Do trostruke katastrofe (zemljotres, cunami i velika nuklearna havarija) u Japanu {koja je, po Božjem proviđenju, trebala da označi početak niza poslednjih sudova (koji bi, na kraju, kulminirali do sedam zala nakon isteka vremena milosti)}, došlo je, kao što je poznato, 11.03. (2011), koji je, evidentno, 70. dan u godini i - u skladu sa numeričkom linijom karakterističnom Adventnom dobu, kao i Biblijskim proročanstvom o vesniku koji će u Duhu i sili Ilije najaviti Božji sud i Dolazak (Malahija, 3. i 4. poglavlje) - 77. dan nakon 24.12 - rođendana osobe u čijem životu i radu se ovo poznato proročanstvo evidentno ispunjava (24.12 - 11.03 = 7 + 31 + 28 +11 = 77).

Sa ovim u vezi jeste i podatak da je dan njegovog rođenja 144. (144 jeste broj koji ukazuje na 144.000 pripadnika poslednjeg Ostatka Božjeg naroda, koji će, poput Ilije, biti živi, preobraženi i vazneseni prilikom Božjeg Dolaska a svakako je i simbol Biblijske numeričke punine, koja ukazuje i na broj 12 kao simbol punine sveštenstva, jer je 144 = 12 x 12) nakon praznika koji se u ovdašnjim tradicionalnim Hrišćanskim krugovima svakog 02.08. posvećuje Iliji (02.08 - 24.12 = 29 + 30 + 31 + 30 + 24 = 144)."

Po istom principu, u okolnostima opisanim u ovom (današnjem) Svedočanstvu, izvršen je, nažalost, i sud na Filipinima, koji je tu ostrvsku zemlju pogodio 08.11, odnosno 77. dana nakon 12. godišnjice mog javnog rada za probuđenje i reformu Crkve: 23.08 - 08.11 = 8 + 30 + 31 + 8 = 77, na simboličnih 46 (Jovan 2,20) dana do mog rođendana, što je, ukupno, period od 123 (23.08 - 24.12 = 123 = 77 + 46) dana, koji ukazuju na broj Aronovih godina (4. Mojsijeva 33,39), koje takođe predstavljaju puninu svešteničkog autoriteta dostupnog ljudima, budući da je Pravi i Jedini Prvosveštenik - Sam Gospod Isus, Čiji je položaj apsolutno neuporediv.

Ono o čemu bih vas, po dužnosti, još obavestio, jeste da ni Deklaracija upućena svetu nije, do danas, dospela do javnosti, što je tokom određenog perioda i prirodno jer čak i u toj liniji Božjeg delovanja prednost, prirodno, ima Crkva no sada je - obzirom na nedvosmisleno Svedočanstvo Biblije o konačnim granicama Ovozemaljskog doba, koje su bit Jedanaestog svedočanstva, kao i zbog novog izlivanja velikih sudova - izvesno da će Bog, na odgovarajući način, skrenuti pažnju sveta na poslednju opomenu o bliskom kraju vremena milosti i Ovozemaljskog doba, za šta, kao najobavešteniji o NJegovim namerama za ovo vreme, imamo najvišu odgovornost u slučaju naše dalje statičnosti u odnosu na sva znamenja o čijoj verodostojnosti su godinama prilagani brojni i sveobuhvatni dokazi, te neka nam, Božjom pomoći, ovi nemili izveštaji o tragičnoj sudbini Filipina budu podsticaj, te ohrabrene, da u Božjoj bezgraničnoj sili ovo značajno delo i izvršimo:




http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/359302/Pet-najvecih-kataklizmi-u-21-veku



Više značajnih obeležja suda na Filipinima

(29.11.2013)

Nekoliko dana po objavi osnovnog dela ovog Svedočanstva, Gospod je, draga braćo i sestre, Otkrio još nekoliko značajnih obeležja nemilog događaja na Filipinima, o čemu je, sa aspekta bezuslovne i bezgranične ljubavi, mučno i razmišljati ali je, nažalost, izvesno da je usled sadašnjeg stanja sveta pojava ovakvih katastrofa neizbežna te će istoj, svakako višoj, svrsi, poslužiti i naredne činjenice, koje ovaj veliki sud označavaju kao Božji, pri čemu ga na iznenađujuće sveobuhvatan način vezuju za život i rad vesnika poslednjih sudova i samog kraja sveta, koji će, ubrzo, nastupiti Hristovim Drugim dolaskom - u Slavi NJegovog Božanskog Veličanstva.

- Tako se na osnovu činjenice da su oba pomenuta suda izvršena u jednakom vremenskom intervalu u odnosu na moj rođendan i godišnjicu početka mog javnog rada automatski dolazi i do činjenice da je i raspon između godišnjice suda u Japanu i istog na Filipinima, od 242 dana, jednak broju dana proteklih od mog rođendana do godišnjice početka mog javnog rada:

11.03 - 08.11 = 242
24.12 - 23.08 = 242

- sud nad Japanom nastupio je 70. dana godine, što je period koji je deljiv na sedmične cikluse (ujedno je ekvivalentan, po pravilu simetrije, periodu od 70 dana koji nakon godišnjice početka Predadventnog istražnog suda preostaju do kraja kalendarske godine: 22.10 - 31.12 = 70), dok je sud na Filipinima nastupio 312. dana godine, što je, pak, period koji je deljiv na 12-dnevne i 24-dnevne odseke (upravo kao što su i svi osnovni periodi Ovozemaljskog doba deljivi na 12-godišnje i 24-godišnje vremenske periode - kako je prikazano u Svedočanstvu broj XI - skladno i numeričkoj strukturi mog rođendana - 24.12):

31 + 28 + 11 = 70 : 7 = 10
31 + 28 + 31 + 30 + 31 + 30 + 31 + 31 + 30 + 31 + 8 = 312 : 12 = 26 odnosno 312 : 24 = 13

- sledeće značajno obeležje ovog suda jeste činjenica da pomenuti period, od 70 dana, sabran sa ostatkom dana do kraja kalendarske godine nakon suda na Filipinima, iznosi 123 dana, budući da odgovara periodu pomenutom u uvodnom delu ovog Svedočanstva, koji se pruža od godišnjice početka mog javnog rada do mog rođendana (23.08 + 123 = 24.12). Tako, dakle, 53 dana, koliko ih do kraja godine preostaje nakon 08.11, u zbiru sa prvih 70 daju 123 + 242 dana između godišnjice prvog i izvršenja drugog velikog suda - jesu 365 dana godišnjeg ciklusa;

- sledeći Božji pečat na ovim sudovima jeste deljivost ukupnog broja dana između njihovog javljanja na sedmične cikluse:

11.03.2011 - 08.11.2013 = 295 dana do kraja 2011 + 366 dana prestupne 2012 + 312 = 973 : 7 = 139;

- poslednji i najveći Božji pečat, na ove sudove stavlja činjenica da ukupan ostatak upravo broja dana nakon mog rođendana i godišnjice početka mog javnog rada (koji jesu i početne tačke dvaju 77-dnevnih perioda, koji su rezultirali ovim sudovima), daje, pri množenju, ukupan broj dana od mog obraćenja do početka mog javnog rada.

Tako nakon 24.12, te 23.08, do kraja godine preostaju 7, odnosno 130 dana, koji množenjem daju savršenih 910 dana, pritom takođe deljivih na sedmične cikluse (7 x 130 = 910),  dok nakon mog obraćenja 25.02.1999, kao 56. dana godine (deljivog na sedmične cikluse: 56 : 7 = 8), preostaju 309 + 366 dana prestupne 2000 + 235 dana 2001. godine (uključujući, svakako, sam 23.08, koji jeste 235. dan redovnih, tj. neprestupnih, godina) = 910

Dan mog obraćenja je, osim toga, potvrđen i činjenicom da je dan mog Zaveta sa Bogom nastupio 72 dana kasnije (deljivih sa 12, pri čemu je '72. i godina mog rođenja), kao i činjenicom da je on 128. dan godine dok je dan mog obraćenja 128. dan nakon dana Beograda (20.10), nakon kojeg do kraja kalendarske godine takođe preostaju 72 dana, što je, očigledno, kompleks (72 +56 te istih 56 + 72) koji usled specifičnosti svoje strukture ne zahteva druge dokaze tačnosti navoda da je upravo taj dan - dan mog obraćenja, dok je o njemu bilo reči i u ranijim Svedočanstvima, što je još jedan pokazatelj njegove verodostojnosti kao takvog, na slavu Svetom Božjem imenu, te sada, draga braćo i sestre u Hristu Isusu - našem Divnom Gospodu, samo od svakoga od nas - ponaosob, zavisi hoćemo li, konačno, dati slavu Bogu, starajući se, prirodno, i za dobro sopstvenih duša...


Filipini

Filipini nisu u milini,
jer zbog greha nemaju uspeha.
Orkanski je vetar bio im pametar,
nevolja najmanja radi blagostanja.

Kad rasulo vlada mora da se strada,
al' od te nevolje sve ide nabolje.
Strele pravde izlaz su odavde,
k'o slonova kost vredan je taj most!

S' tim izborom Jesam i sa morom,
ali zlo je manje put za blagostanje.
Filipini prići će istini,
od sve štete biće krem Planete!


Monday, September 30, 2013

Jer Ilija jeste i sudija (rekapitulacija jeste interakcija)

Tema srodna prethodnoj - o identitetu kneza Mihaila, dotiče još jedno poznato Biblijsko proročanstvo, koje takođe stoji kao znak početka poslednjeg vremena, koje glasi:

"Evo, Ja Ću vam Poslati Iliju proroka pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji; i on će obratiti srce otaca k' sinovima, i srce sinova k' ocima njihovim, da ne Dođem i Zatrem Zemlju." (Malahija 4,5.6)

O identitetu ovog vesnika bilo je reči i u prethodnim Svedočanstvima, počevši od prvog, koje datira od 23.08.2001. godine, ali je o njemu više rečeno u kasnijim Svedočanstvima, naročito u brojevima VII-XI, koja se - neposredno i posredno - dotiču tog pitanja te će, budući da je već uglavnom razmotreno, ovom temom sjediniti sve relevantne izveštaje kako bi pregled tih Svedočanstava, iz pomenutih razloga, bio celostan.

Tako sam, dakle, u uvodu prvog Svedočanstva, objavljenog pod indikativnim naslovom "Pripravi se Izrailju da sretneš Boga svojega", napisao:


"Uz držanje svih Božjih Zapovesti, prihvatanje dara Duha proroštva, kojeg Božja Reč naziva “svedočanstvom Isusa Hrista” (Otkrivenje 19,10), pokazuje se kao uslov spasenja, jer je pisano da “nema zore” onima koji ga odbacuju (Isaija 8,20).

“Poslednja velika Sotonina prevara biće pokušaj da poništi uticaj svedočanstva Božjeg Duha. 'Kada nema utvare, rasipa se narod.' (Priče 29,18) Sotona će raditi oštroumno, na različite načine i preko različitih oruđa, da poljulja poverenje koje Božji narod ostatka gaji u pravo svedočanstvo.” (1SM 48 - 1890)

Zapis celokupne crkvene istorije, koji je svoje mesto našao na stranicama Svetih Spisa Starog i Novog zaveta, nedvosmisleno pokazuje da je dar Duha proroštva skoro uvek bio nerazdvojni pratilac Božjeg naroda, kojim se Gospod koristio da bi ga čvrstom rukom vodio i poučavao, čuvajući ga od potpunog zastranjenja i brojnih neprijatelja kojima je bio okružen. “I prorokom izvede Gospod Izrailja iz Misira i prorokom čuva ga.” (Osija 12,14) Planom Božanskog Proviđenja, izlazak Izrailja iz Egipta je simbol izlaska Božjeg naroda iz sadašnjeg svetskog poretka i kao što je Starozavetni Izrailj vođen Duhom proroštva, tako će i duhovni Izrailj biti vođen na svom putu za nebeski Hanan. Božja Reč govori za poslednje dane: “I posle ću izliti Duh Svoj na svako telo, i proricaće sinovi i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare.” (Joilo 2,28)

Kao svedok ispunjenja ovog proročanstva, i kao onaj u kome je našlo primenu, voljom Gospodovom beležim ova iskustva, svestan težine svake napisane reči jer mi je jasno pokazano da će se ovaj spis prevesti i razaslati za svedočanstvo mnogima. Ova objava, kao jedna od poslednjih u nizu, došla je onog istog jutra kada me je Božansko nadahnuće povelo u pisanju."


Kasnije, da bi bilo jasnije, bilo je, u Drugom svedočanstvu, više reči o tom poslanstvu:



"Ono što ću u ovoj svesci naglasiti jeste da je Delo probuđenja i reforme koje je započelo radom Jovana Krstitelja a dovršeno svedočanstvom Apostolske Crkve, model reforme koja će se danas sprovesti u redovima Božjeg naroda. Bog poziva Adventni narod na probuđenje prave pobožnosti i ponovno krštenje vodom, ali i na krštenje Svetim Duhom u sili Poznog dažda, kako bi sveto Delo, koje nam je povereno, konačno bilo završeno.

Neka Bog Dragi i Sveti prosvetli um Svom narodu i otvori mu oči kako bi poznao vreme pohođenja i spremno dočekao svog Otkupitelja kada bude dolazio kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima. Božja zapovest za ovo vreme glasi: “Pripravi se Izrailju da sretneš Boga svojega... jer ide dan Gospodnji, jer je blizu.” (Amos 4,12; Joilo 2,1)"


Nekoliko godina kasnije, u Svedočanstvu broj VII, ovom predmetu je posvećeno i celo poglavlje, čiji odgovarajući deo ponavljamo:


"Poslednje proročanstvo Starog Zaveta, o vesniku koji će, pred sam Božji Dolazak, biti poslan u Duhu i sili proroka Ilije (Malahija 4,5-6), konačno ispunjenje doživljava upravo u ovim - poslednjim danima ovozemaljske istorije, jer kako je Ilija, kao predslika poslednjeg adventnog vesnika - vaznet na Nebo a da nije okusio smrt, tako će biti i u konačnom ispunjenju ovog proročanstva, koje je dato da bi se Božji narod pripremio i otvorio za vest koju Gospod danas upućuje posredstvom odabranog oruđa.


Međutim, i pored tako jasnog proročanstva, koje je više od dve hiljade godina najavljivalo poslednje Delo za probuđenje i reformu, mnogi Adventisti Sedmog dana, do kojih je vest doprla, odbili su da to učine jer su već dugo učeni da nakon službe Ellen G. White Bog neće govoriti na taj način, čime je otvoreno prezrena nauka Svetog pisma o duhovnim darovima, bez kojih nema napretka. Ova jeres je posebno omiljena neposvećenim vođama Zajednice, jer ne žele da se povinuju Božjem autoritetu, koji bi morao da se poštuje ako bi potreba za darom proroštva bila priznata. Na taj način, oni stoje nasuprot Samom Bogu i zatvaraju vrata spasenja mnogima koji bi se drugačije postavili da nije bilo kobnih jeresi kojima je Crkva napunjena. Sami neće da uđu, a drugima ne daju. Zato na njima stoji velika Božja osuda, kao što je rekao Gospod: “Teško vama... licemeri, što zatvarate Carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli.” (Matej 23,13) Zato je vrlo važno da sva unapred formirana mišljenja budu odbačena, kako bi istina mogla da “zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božje u licu Isusa Hrista.” (2. Korinćanima 4,6) Duh proroštva, o tome, kaže:

“Mi ne trebamo poveravati drugima da istražuju Pisma za nas. Neki od naše vodeće braće često su zauzimali položaje na pogrešnoj strani; i ako bi Gospod poslao poruku i čekao da ova starija braća otvore put za njeno napredovanje, to nikad ne bi stiglo do naroda!” (GW 303)

“Čuvajmo se od odbacivanja onoga što je istina... Oni, koji nisu navikli da istražuju Bibliju sami za sebe, ili da vagaju dokaze, imaju poverenje u vodeće ljude i prihvataju njihova mišljenja; tako će mnogi odbaciti prave vesti koje Bog šalje Svom narodu, ako ih ova vodeća braća ne prihvate.” 
(TM 107)

“Gospod mi je pokazao da ljudi na odgovornim položajima stoje direktno na putu Njegovom delu, zato što oni misle da se delo mora izvršiti i blagoslov mora doći na određen način, i oni ga neće prepoznati kada ono dođe na neki drugi način...” 
(5.T 726)

“Neki su me pitali da li ja mislim da nikad neće doći više svetla narodu Božjem? Naši umovi su postali tako ograničeni, da nam se čini da ne možemo razumeti da Bog ima moćno delo koje trebamo učiniti. Pojačano svetlo nas treba obasjati; jer staza pravednička je tako obasjana svetlošću, da sija više i više do savršenog dana.” 
(CW 34-35) “A put je pravednički kao svetlo videlo, koje sve većma svetli dok ne bude pravi dan.” (Priče 4,18)

Poslednje Božje reči iz Malahijinog proročanstva: “...da ne Dođem i Zatrem Zemlju”, takođe svedoče da se ono, u punom smislu, odnosi na vreme Drugog Hristovog dolaska jer će tek tada biti “dan od osvete” - “dan, kada će biti trubljenje i poklič na tvrde gradove i na visoke uglove.” Sam Gospod Isus je rekao: “I evo Ću Doći skoro, i plata Moja sa Mnom da Dam svakome po delima njegovim.” (Isaija 63,4; Sofonije 1,16; Otkrivenje 22,12)


To su, dakle, bila prva Svedočanstva o identitetu poslednjeg adventnog vesnika, kome je Gospod, kada je prvi put čitao ovo (Malahijino) proročanstvo, Rekao: "ti si taj", što je kasnije samo potvrđivano a jedan od razloga nastanka ove rekapitulacije jeste taj što i u okvirima Adventne crkve nalazimo više pretendenata na ovaj poziv, među kojima je, nažalost, i jedan od mojih bivših i najbližih saradnika, sa kojim sam, sticajem nesrećnih okolnosti, na prelazu 2003/2004, bio prinuđen da raskinem saradnju, što je, osim toga, bilo i prirodno i obostrano jer suprotstavljenost jeste i separacija a ovo Svedočanstvo nastaje i stoga što je tom bratu - koji se, Bogu hvala, poprilično izvukao iz velike duhovne tame koja ga je prekrivala nekoliko godina - ovaj predmet i osnovni kamen spoticanja, kojeg nikako ne uklanja sa puta potpunog predanja (o kojem i sam propoveda ali ga, dakle, ne praktikuje, jer se Bogu, nažalost, ne divi celim srcem) Bogu, što se najjasnije ogleda u propovedima i tekstualnim temama u kojima govori upravo o sebi kao o osobi koja ispunjava ovo proročanstvo ali ćemo, radi hronološkog reda i određenih razlika u učenjima, najpre obratiti pažnju na još dvojicu Adventista (da li bivših ili i sadašnjih - to već ne znam, niti je značajno za ovo razmatranje njihovog kredibiliteta) - Rona Beauliea i Dejana Andova, koji su, nažalost, diskreditovani već antitrinitarijanskom jeresi, koja - u konačnoj liniji - posve ruši Božanski identitet Jedinog Spasitelja i Posrednika Boga i ljudi te o njima, uz dužno i prijateljsko poštovanje, nećemo suviše govoriti osim što ćemo se, dakle, na temelju sadržaja njihovih zvaničnih prezentacija, uveriti da to jeste slučaj:

Prezentacija i biografija Ronalda W. Beaulieua:


http://omega77.tripod.com/biorwb2.htm

Antitrinitarijanska teza u njegovim učenjima:

http://jesus-messiah.com/apologetics/catholic/creeds.html

Prezentacija Dejana Andova:


http://www.swordofelijah.org/index.html

Antitrinitarijanska teza u njegovim učenjima:


http://www.swordofelijah.org/49.html


Biblijsko učenje o Pluralnoj prirodi Božanstva:


http://toadventpeople.blogspot.com/p/doktrina.html

Ono što je karakteristično za ovu dvojicu samoproklamovanih vesnika jeste da, deklarativno, priznaju Autoritet Duha proroštva koji je izražen u životu i radu Ellen G. White, zbog čega su njihove zablude i namerno zastupane jeresi suptilnije dok je učenje trećeg i takođe pomenutog brata i mog bivšeg saradnika, Bobana Nikoličića - koliko sam mogao da sagledam - znatno bolje (o njegovim sadašnjim učenjima nisam u prilici da više kažem jer nemam vreme za širu analizu svega što sada uči, izuzev što sam pogledao nekoliko njegovih tekstova i jedan video prilog, kao i manje delove još nekih njegovih video priloga, u kojima zastupa iste (ili gotovo iste) stavove pri kojima je stajao i u periodu u kojem smo sarađivali, kada su sve bitno važne tačke njegovih učenja bile uredne ili, pak, tolerantno povoljne, a sada ćemo se uveriti da i on pretenduje na ispunjenje pomenutog (Malahijinog) proročanstva:

http://glastrube.com/index.php/video

Osim ovog govora, ovaj naš brat je, na ovu temu, napisao sledeći tekst, kojeg ćemo, budući da je kratak, i analizirati a potom ćemo, kako bismo uvideli sve razloge nastanka ove njegove deklaracije, ukazati na njihov izvor:

"23. Ilija će doći


Prema toma mora da dođe živi Ilija, čovek među nama, čovek iz naše generacije koji će otvoriti vrata jednom narodu, ostatku, da postane Ilija ovom svetu. Da li je sada srce na mestu? Jer su mnogi ljubomorni na vest da je samo jedan ilija. Ovde se govori o čoveku koji će od Boga biti promenjen, i koji će od Boga upoznati narod kako do spasenja, kako da živimo bez greha, kako do novog srca i rastenja u besprekidnoj, svakotrenutačnoj zajednici sa Bogom!


Prema tome, ja glasno kažem da mi je Bog dao novo srce i smisao za rast u svakotrenutačnoj zajednici i naredio da tu nauku u sili Njegovog Svetog Duha i iznesem narodu. Moja vest dakle nije moja nego Gospodnja, ja sam samo sluga Gospodnji, Ilja koji je pozvan da posluži narodu i da narod postane Ilija.  Dakle, zaista postoji jedan Ilija, ali i jedan narod Ilija. Probuđenje mora da dođe, nanovo krštenje pokajanja mora da dođe, i ja sam na tu službu pozvan. Razumni će to razumeti, i umnožiće se prava nauka i  biće narod Ilija, jer tako veli Gospod, da . Da i Amin. Amin.     
Lično, smatram da nije neophodna visoka mudrost kako bismo zaključili da ova deklaracija ni sadržajno ni formalno nije na odgovarajućoj visini, u šta se možemo uveriti ukoliko je uporedimo sa Izvodom približnog opsega iz bilo kojeg Dela Ellen White, koja odišu čistotom, nepatvorenošću i visokom a ipak jednostavnom i vrlo lepom formom izražavanja a uzrok ovakvom Nikoličićevom stavu nalazimo, i pored toga, i u Najvišem izvoru, Čija svedočanstva, međutim, usled nepobeđenih slabosti, nisu ispravno shvaćena, zbog čega ovaj brat i zastupa takav stav.

Naime, njegove osnovne slabosti - koje su pred naš razlaz narasle do netolerantnih granica - jesu, nažalost, oholost, kao i želja za prvenstvom, kojima je - kada je prošao period najvećih iskušenja - i podlegao, usled čega sam ga, na našem poslednjem sastanku, nakon više prijateljski upućenih molbi, poziva i opomena, pred prisutnima - taktično i nepristrasno - ukorio za neprimereno ponašanje, koje je pretilo da uništi Delo, na šta je on reagovao priznanjem ali ne i napuštanjem tih slabosti, što je automatski dovelo do raskola, koji, nažalost, traje a njegov duhovni sunovrat je, u međuvremenu, bio takav da je javno zastupao slobodu psovanja i mnogoženstva (to, prirodno, znači i da bi trebao da se, radi Boga, istine i samopoštovanja - i javno izvini za te svoje pogreške ukoliko to, nekim slučajem, nije učinio), koji su osuđeni i opštim moralnim normama civilizovanog sveta, što je, samim tim, i prvi pokazatelj da osoba koja je, nažalost, sebi dopustila takav pad ne može da ispuni takvu misiju, kakva jeste misija adventnog vesnika, koji, osim toga, po odgovarajućim Svedočanstvima Biblije, mora biti i celoživotni apstinent od polnih odnosa, kakvi su, kao što znamo, bili sam Ilija; njegov naslednik - Jelisije, te i Jovan Krstitelj, što brat Nikoličić takođe ne ispunjava, naročito stoga što je, po sopstvenom iskazu, i pre suočavanja sa istinom (te i pre obraćenja i braka), propustio da bude jedan od onih koji ispunjavaju ovaj činilac kredibilnosti za takvu službu tako da je potraga za drugim pokazateljima netačnosti ovog njegovog svedočanstva o sopstvenom pozivu - suvišna no vredi zapaziti i činjenicu da mu to NIKO nije ni rekao (Gospod evidentno nije, a nije ni Sotona) već on takav zaključak izvodi iz određenih otkrivenja, koja, međutim, zbog predrasuda nastalih i iz pomenutih slabosti, tumači pristrasno (neka, iz kasnijeg perioda - nakon našeg razlaza, verovatno ni nisu od Boga) no istina o njegovom pozivu - zahvaljujući čudesnoj milosti (lično sam, u dužem periodu, bio skeptičan kada je reč i o samom spasenju onih koji toliko padnu pri tako svetom pozivu) - jeste da, uprkos dubokom padu, može, ponovo (poput samog Lucifera, koji je, prema Svedočanstvu Ellen G. White, imao istu priliku, te i kao prorok Valam i Judin car Manasija: 2. Dnevnika 33,1-13), da zauzme i odgovoran položaj u sadašnjem ustrojstvu Zajednice vernih ukoliko se zaista i potpuno preda Bogu, što mu srdačno želim te ga i ovom prilikom za to ljubazno molim, pri čemu mu, kao i uvek, stojim na raspolaganju!

Kao jedan od pokazatelja naše povezanosti po Božjoj volji, sagledaćemo višestruki i simboličan znak, kojeg je Gospod Otkrio ove godine (o čemu sam obavestio i brata Bobana), a to je naša povezanost po datumima rođenja, jer ukupna razlika između naših rođendana, zahvaljujući dodatnom danu prestupne 1972. godine, iznosi 777 dana (08.11.1970 - 24.12.1972 = 2 x 365 = 730 dana, koji odgovaraju periodu od 08.11.1970 - 08.11.1972 + 1 prestupni dan = 731 + 46 dana od 08.11.1972 - 24.12.1972 = 777), OD KOJIH* se, pak (*što značajno usložnjava već samu numeričku strukturu tog vremenskog perioda), između naših rođendana 1972. godine (08.11.1972 + 46 = 24.12.1972), izdvajaju simboličnih 46 dana, koji, po principu "dan za godinu" (4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,4-6), predstavljaju četrdesetšestogodišnji period tokom kojeg je građen Drugi sveti hram (Jovan 2,20).

Nakon uvida u eventualan kredibilitet nekih od relativno brojnih pretendenata na ispunjenje ovog poziva, sagledaćemo još nekoliko Svedočanstava o identitetu osobe koja tvrdi da ispunjava sve uslove koje iko ko se smatra adventnim vesnikom mora da ispuni a prvi je, svakako, sklad sa svim bitno važnim učenjima Svetog pisma, kao i drugi (a u Biblijskoj perspektivi takvog poslanstva i brojniji) akreditivi, među kojima svakako figurira i Božja izjava o identitetu takvog vesnika, kao i potvrđenost znamenjima (poput upravo navedenih - o njegovoj simboličnoj povezanosti sa sopstvenim prethodnikom i saradnikom), i upravo njihova simbolika govori u prilog takvom poslanstvu a otkriva i jedan od uzroka zašto neko ko je zaista pozvan od Boga može da (doduše i zbog drugih slabosti, koje se ne mogu apsolutno odvojiti od pukog nerazumevanja Božjih otkrivenja) zastupa takvu zabludu, jer je, ponovimo, na osnovu prirode i sadržaja otkrivenja koja je brat Nikoličić iznosio nesumnjivo da on jeste pozvan na visoku i odgovornu dužnost a simbolika vremenskog raspona naših rođendana jeste i Biblijska jer njegov poziv jeste približan i pozivu adventnog vesnika i to utoliko koliko je upravo poziv Jovana Krstitelja bio približan Hristovoj Misiji (ali, naravno, izuzev NJegovih Mesijanskih atributa, u čemu je NJegova Služba APSOLUTNO NEUPOREDIVA), što se ogleda i u hronologiji (redosledu) naših poziva na službu (koja iznosi oko šest meseci), a puninu ove značajne simbolike, koja se odnosi na Jovanovo Svedočanstvu o Mesiji - "Onaj Treba da Raste a ja da se umanjujem", čini, nažalost, upravo duhovni sunovrat brata Bobana, kojeg je Bog, evidentno, Uračunao u Svojim savršenim planovima kako bi se i ta simbolika ispunila te neka i ove činjenice, po čudesnoj milosti, budu od pomoći i to, svakako, najpre bratu Bobanu i njegovoj porodici, njihovim prijateljima i saradnicima, kao i svima kojih će se ikada ticati dok u ostatku ovog slede citati iz ranijih Svedočanstava, koji se tiču akreditacije adventnog vesnika:


Izvodi iz Svedočanstva broj VIII:

Brate ..., sasvim je sigurno da će, kako si rekao, “Bog dovršiti Delo u naše dane”, a i pomenuti period od 120 godina zaista inspiriše. Naravno, svesni smo, i ti si se o tome i izražavao imajući to na umu, da u Svetom pismu nema najave ponavljanja određenog vremena milosti u poslednjim danima i da, samim tim, nikakva slična vest, kao što Duh proroštva i poručuje kroz 10. poglavlje Otkrivenja, i odgovarajući komentar sestre White, ne može biti tačka našeg veroispovedanja, već samo to što si rekao - inspirativna mogućnost koja se, možda, ne mora ostvariti.

Ja sam do te ideje došao razmišljajući tipološki (kroz predslike) i zatim tražio tačku od koje bi taj period eventualno krenuo a Duh proroštva, kao Jedini Autoritet, daje samo ovaj datum (1888).

Jednu potvrdu i podsticaj, koje sam, u tom kontekstu, dobio kroz lično iskustvo, nalazi se u datumu mog rođenja - 24.12.1972., koji je specifičan po tome što su svi osnovni brojevi: 24, 12 i ’72, deljivi sa 12 - jer zbir ovih cifara izgleda ovako:

    24
    12
1972
2008

 U kontekst 120 godina i 2008 ulazi i činjenica da sam sopstveno opravdanje verom, o kojem je, posebno, bilo reči 1888. godine, doživeo 1999. godine, što je takođe indikativno jer je to prva godina, nakon 1888., sa nizom od tri ista broja, koji predstavljaju puninu brojevnih vrednosti (jer su svi dvocifreni i dalji brojevi sastavljeni od prvih devet i nule) a kada se na tu godinu doda isti broj kao simbol punine brojeva, dobija se upravo 2008 (1999 + 9 = 2008).

Sam datum: 24.12.1972., čiji su osnovni brojevi 12 i 24, simbolično ukazuje upravo na puninu - vremena i sveštenstva, jer je poznato da su u Starozavetnom dobu, tokom svakog godišnjeg ciklusa, posebnu službu vršila 24 sveštenika (1. Dnevnika 24) dok se u Novozavetnom periodu na Nebu nalaze 24 starešine poreklom sa Zemlje (Otkrivenje 5,8-10). 12 patrijaraha Starog zaveta, i 12 apostola Novog, sačinjavaju dvadesetčetvoročlano sveštenstvo, koje simboliše puninu ovozemaljskog Crkvenog doba, što takođe upućuje na puninu vremena i sveštenstva. Što se tiče punine vremena, vredne pažnje su i sledeće činjenice:


  • broj 24, koji predstavlja dan rođenja, označava i puninu časova dnevnog ciklusa;
  • 12, kao mesec rođenja, predstavlja i puninu meseci u godini;
  • od 24.12., do kraja godine, preostaju 7 dana, što je pun broj dana sedmičnog ciklusa;
  • telesna težina, izmerena na rođendan, iznosila je, kako su to zapisali medicinski radnici u jednoj stranoj zemlji, 3650 grama a broj 365, koji je osnova ove cifre, predstavlja puninu dana u godini;
  • visina je, istog dana, iznosila 53 cm., što je punina sedmičnih ciklusa u godini, jer 52 sedmice sadrže 364 dana tako da svaka godina zahvata 53 sedmice.

Ove iznenađujuće činjenice, koje sam, takođe, zapazio ove ili prethodne godine, potvrdile su slično iskustvo, koje sam već iznosio i na ovom forumu, kojim je Bog takođe stavio pečat na poslednji poziv Zajednici i doveo me do logičnog zaključka da je i moja majka morala da bude rođena u određenom vremenu kako bi se sve što je prethodno navedeno podudarilo i to je zaista tako. Ona je, naime, rođena 12.10.1932. godine a od tog datuma, do mog rođenja, po proročanskom računanju vremena, gde svaki mesec ima 30 dana, nalaze se upravo 72 dana, koji daju potvrdu godine rođenja (1972) i kada se zbog svoje proročanske simbolike izuzmu iz ukupne starosne razlike između mene i moje pokojne majke, ostaje razlika od tačno 40 godina (1932-1972), bez ijednog dana odstupanja, što je simbol punine vremena i ulaska Božjeg naroda u Nebeski Hanan u vremenu drugog Hristovog preteče, jer je i Stari Izrael ušao u Obećanu zemlju nakon 40 godina od Izlaska iz Egipta.

To je pomenuto iskustvo, koje je više od iskustva, u skladu sa pravilom da “Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne Svoje slugama Svojim prorocima” (Amos 3,7) a kao pojašnjenje i dopuna poslužiće deo nedavne prepiske sa jednim bratom:

Nedavno sam, tražeći tačno vreme održavanja mineapoliske konferencije, došao do još jednog, nakon svega, gotovo neverovatnog podatka - da je završena 04.11.1888., što je i datum smrti moje majke (04.11.1998), i u tome uvideo još jednu kocku u tom čudnom mozaiku Božjeg planiranja i vođstva. Naime, kao što je ona neposlušna generacija Starozavetnog Izraela, zbog neverstva morala da se vrati u pustinju na 40 godina, kako bi umrli svi nevernici, tako je i moja majka, sa pomenutim rasponom između naših rođendana, od 40 godina, umrla 04.11.1998. i tako predstavila činjenicu da je odbačena vest o opravdanju verom, na Konferenciji završenoj 04.11.1888., vratila Novozavetni Izrael u njegovu “pustinju” kako bi i ta neverna generacija izumrla i ustupila mesto novoj, koja će završiti Delo i ući u Nebeski Hanan. Potvrdu daje i Svedočanstvo Duha proroštva:

“Videla sam da su Džons i Vagoner imali predsliku u Isusu i Halevu kada su deca Izraela kamenovala uhode uz sarkazam i ismevanje. Videla sam da ste namerno odbacili ono za šta ste znali da je istinito samo stoga što je bilo suviše ponižavajuće za vaše gospodstvo, videla sam neke od vas kako, u vašim šatorima, oponašate i ismevate ovu braću. Takođe sam videla da bismo, da ste prihvatili njihovu poruku, nakon dve godine od tog datuma (1888) bili u Carstvu ali se, sada, moramo vratiti u pustinjui ostati tamo četrdeset godina.” (GCB, 1892, May 7th)

Inače, da Bog i te kako govori kroz događaje, koristeći ih kao simbole, to će, takođe nedvosmisleno i evidentno, pokazati i naredna iskustva, vezana za rad vesnika Hristovog Drugog adventa. Ako se sećaš, u mom sedmom svedočanstvu, “Poziv na reformu”, izneo sam otkrivenje u kojem je Božje Delo predstavljeno fudbalskim timom čije su boje crvena i bela, koje predstavljaju Hristovu krv i pravednost i to, naravno, nije slučajno.

Nije slučajna ni činjenica da upravo u Beogradu, odakle je, pre 7 godina, počeo da se objavljuje kraj vremena milosti i Hristov neodložan Dolazak, postoji fudbalski klub čije su boje upravo crvena i bela a nije slučajno ni to što je taj klub, pre izvesnog vremena, osvojio Evropu i Svet. Paralela je indikativna ali nije kraj ni ovog - takođe kompleksnog sklopa simboličnih činjenica jer, osim ovog beogradskog kluba, slikovitu paralelu daje i poznati klub Milan, koji se, 2006. godine, sastao sa beogradskim klubom, pošto je, u sredu 2. avgusta iste godine - na tradicionalni praznik posvećen “Svetom Iliji”, tročlana komisija evropske fudbalske federacije odlučila da će Milan, i pored toga što je zbog nekih afera u italijanskoj ligi trebao da bude diskvalifikovan, moći da učestvuje u Ligi šampiona i da će se, u narednom kolu, sastati sa beogradskim klubom. Milan je “prošao” dalje i, iako nije izgledao kao favorit, osvojio sedmu titulu prvaka Evrope iste godine kada je otpočela sedma godina mog rada, kao čoveka u čijem se životu i radu ispunjava poslednje proročanstvo Starozavetnih Spisa, o vesniku koji će, u Duhu i sili Ilije, objaviti Hristov Drugi advent. Iste (2007) godine, Milan je osvojio i svetski kup i tako postao ekipa sa najvećim brojem titula u međunarodnim takmičenjima.



Pismo jednom bratu

Verujem da se možemo složiti da ovakav sklop višeznačnih podataka čovek ne može ni da izmisli, jer nema kapacitet za to. Ovo iskustvo, uz još jedno te vrste, sa istim brojem činilaca (8), predstavlja snažan dokaz verodostojnosti vesti koju tako obeleženo oruđe nosi. Sa tim ranijim - sličnim iskustvom, stvari stoje tako da vesnik Drugog Hristovog adventa ispunjava i sledeće odrednice, iskazane kroz iskustvo koje ti je takođe poznato:


  • Morno je bio peto dete u svojoj porodici; ja takođe;
  • njegovi roditelji su bili francuskog porekla; moji su dugo radili u toj zemlji a ja sam i rođen u njoj;
  • Rožeova majka je umrla pre njegovog obraćenja i izvršila, time, veliki uticaj na njegov religiozni život; isto se i meni dogodilo, mada sa različitim posledicama;
  • obojica smo imali otvorene susrete sa silama tame i Gospod nas je sačuvao;
  • brz napredak u vremenu obraćenja bilo je još jedno zajedničko iskustvo;
  • kršteni smo u istom godišnjem dobu, u približno istom vremenu, sa možda samo 10–20 dana razlike;
  • na dan krštenja smo upoznali određenu osobu;
  • iste profesije;
  • dan rodjenja je morao biti 24.;
  • mesec 12.;
  • godina 1972.;
  • težina 3650 g.;
  • visina 53cm;
  • majka je morala da bude rođena 12. dana;
  • 10. meseca;
  • 1932. g.

Značaj ovakvog iskustva je, delimično, iskazan principima verovatnoće:

Da je teško ispuniti samo prvu od nekoliko sličnosti i podudarnosti, lako je videti, a da bi se prvoj dodale ostale, potrebno je čudo, i to veliko jer se za ispunjenje svake sledeće sličnosti ili istovetnosti verovatnoća višestruko umanjuje. Nešto od veličine ovog iskustva, shvatio sam jednom prilikom, kada me je, tokom razgovora o Starozavetnim proročanstvima, koja su ispunjena u životu našeg Spasitelja, jedan brat, inače propovednik, upitao: “Šta misliš, Milane, kolika je bila verovatnoća da se samo osam od tih četrdesetak Starozavetnih proročanstava ispuni u Isusovom životu?” “Ne znam”, odgovorio sam. Tada je on rekao: 1:10 na 16 ili 1 : 10 000 000 000 000 000. Srce mi se, tada, ispunilo radošću, a priliku sam iskoristio proslavivši Gospoda.

Oko tri godine nakon ovog događaja, dobio sam, na poklon, knjigu jednog protestanskog pisca, u kojoj je objavljen podatak o verovatnoći da se osam proročanstava ispune u životu jedne ličnosti. Citat kojeg navodim je iz dela koje je u našoj zemlji izdato pod naslovom “I ne samo Tesar”, Džoša Mekdauela (Josh McDowell), čiji je originalni naslov “More then a Carpenter”. Knjiga obiluje mnogim istorijskim, pravnim i logičkim dokazima verodostojnosti Svetih Spisa Starog i Novog Zaveta, posebno centralnog događaja iz života našeg Gospoda i Spasitelja - Njegovo vaskrsenje iz mrtvih. Između ostalih dokaza, pisac navodi i izjavu jednog člana američkog Naučnog udruženja, kojom je argumentovana i potpuno potvrđena autentičnost i verodostojnost Svetog pisma:

“H. Harold Harcler, član Američkog naučnog udruženja, u predgovoru knjizi Pitera V. Stonera piše: 'Rukopis za knjigu 'Govor nauke' bio je pažljivo pregledan od strane odbora Američkog naučnog udruženja i izvršnog saveta istog udruženja, i utvrđeno je da je pouzdan i tačan u pogledu naučnog materijala koji je predstavljen. Matematička analiza je zasnovana na principima verovatnoće koji su ispravni, i profesor Stoner je primenio te principe na ispravan i ubedljiv način.' Verovatnoće koje će ovde biti iznesene su uzete iz te knjige da bi pokazali da je slučajnost isključena naukom o verovatnoći. S. Stoner kaže da korišćenjem moderne nauke o verovatnoći u odnosu na osam proročanstava 'vidimo da je mogućnost da jedan čovek koji je do sada živeo i ispunio svih osam proročanstava 1 u 10 na 17. To bi bilo 1 u 100,000,000,000,000,000. Da bi nam pomogao da razumemo tu klimavu verovatnoću, Stoner to ilustruje pretpostavkom da uzmemo 10 na 17 srebrnih dolara i rasprostremo ih po državi Teksas. Prekrili bi celu državu pola metra u visinu. Sada obeležite jedan od tih dolara i promešajte dobro čitavu tu gomilu, širom države. Svežite jednom čoveku oči i recite mu da može putovati koliko god želi, ali da mora da izabere jedan srebrni dolar i to da bude onaj pravi, koji ste vi označili. Kakve su šanse da on izabere pravi dolar? Iste onakve kakve su imali proroci u pisanju ovih osam proročanstava i pronalaženju ispunjenja u samo jednom čoveku, od njihovih dana pa do danas, pod uslovom da su ih napisali po svojoj sopstvenoj pameti.

'Ova proročanstva su ili napisana pod Božjim nadahnućem ili su ih proroci napisali onako kako su mislili da bi trebalo. U tom slučaju proroci su imali samo jednu mogućnost u 10 na 17 da se ona ispune u jednom čoveku, ali sva su se ispunila u Hristu' ” (Josh McDowell, “More then a Carpenter” – “I ne samo Tesar”)


Izvod iz Dopune Svedočanstva broj IX:

Za sam kraj ovog svedočanstva, sagledaćemo još nekoliko relativno povezanih i značajnih činjenica:

Do trostruke katastrofe (zemljotres, cunami i velika nuklearna havarija) u Japanu {koja je, po Božjem proviđenju, trebala da označi početak niza poslednjih sudova (koji bi, na kraju, kulminirali do sedam zala nakon isteka vremena milosti)}, došlo je, kao što je poznato, 11.03. (2011), koji je, evidentno, 70. dan u godini i - u skladu sa numeričkom linijom karakterističnom Adventnom dobu, kao i Biblijskim proročanstvom o vesniku koji će u Duhu i sili Ilije najaviti Božji sud i Dolazak (Malahija, 3. i 4. poglavlje) -77. dan nakon 24.12 - rođendana osobe u čijem životu i radu se ovo poznato proročanstvo evidentno ispunjava (24.12 - 11.03 = 7 + 31 + 28 +11 = 77).

Sa ovim u vezi jeste i podatak da je dan njegovog rođenja 144.* (*144 jeste broj koji ukazuje na 144.000 pripadnika poslednjeg Ostatka Božjeg naroda, koji će, poput Ilije, biti živi, preobraženi i vazneseni prilikom Božjeg Dolaska a svakako je i simbol Biblijske numeričke punine, koja, evidentno, ukazuje i na broj 12 kao simbol punine sveštenstva jer je 144 = 12 x 12) nakon praznika koji se u ovdašnjim tradicionalnim Hrišćanskim krugovima svakog 02.08. posvećuje Iliji (02.08 - 24.12 = 29 + 30 + 31 + 30 + 24 = 144).

Kada već govorimo o ovom broju, Bog je otkrio da i on, poput brojeva 12 i 24, ukazuje kako na puninu sveštenstva, tako i na puninu određenih vremenskih ciklusa (12 patrijaraha u Starom zavetu i 12 apostola u Novom; 24 sveštenika u Starom zavetu i 24 starešine u Novom, poreklom sa Zemlje: 1. Dnevnika 24; Otkrivenje 5,8-10 a, kada je vreme u pitanju, 24 je i pun broj časova dnevnog ciklusa a 12 - pun broj meseci) jer se 365 dana godišnjeg ciklusa, po Božjem kriterijumu, dele na 144, usled čega njihov simboličan zbir iznosi 144 + 144 + 77, koji, listom, predstavljaju apsolutnu numeričku puninu, u skladu sa Biblijskim numeričkim savršenstvom i upravo opisanim otkrivenjima vezanim za 24.12. kao rođendan vesnika Drugog Hristovog dolaska. Tako su - u skladu sa ovom podelom, nakon trostruke katastrofe u Japanu 11.03.2011. godine, kao, ujedno, 77. dana nakon rođendana vesnika poslednjih Božjih sudova i Njegovog skorog Dolaska u Slavi - do narednog 24.12. preostajali savršenih (u smislu zaokruženosti) i jednako simboličnih 2 x 144 dana.


...

U skladu sa poslednjim citatom, navodimo da nakon pomenute katastrofe u Japanu, koja se zbila 77. dana nakon rođendana adventnog vesnika, do ovdašnjeg tradicionalnog praznika posvećenog "Svetom Iliji" (što se odnosi na proroka Iliju) - takozvanog Ilindana (02.08), sežu savršenih i svakako simboličnih 144 dana a od tog dana do narednog 24.12 - jednak broj dana: 24.12 + 77 = 11.03 + 144 = 02.08 + 144 = 24.12). Po istom principu stoji i podela po kojoj 144 dana nakon 24.12 sežu do noći 16/17.05, kada mi se Gospod, na osam dana nakon krštenja, po prvi put Javio Neposredno - glasom, nakon čega preostaju savršenih 77 dana do Ilindana i još 144 do narednog 24.12.

Na kraju ove rekapitulacije (i o ovom predmetu biće više reči u Svedočanstvu broj XII, koje će, uskoro, biti objavljeno kao Pregled i hronologija mog javnog rada) nekih od osnovnih akreditiva poslanstva autora ovih Svedočanstava poslužiće i odgovarajuće poglavlje iz Svedočanstva broj XI:




Godina Božjeg Utelovljenja 

...jeste 4128. od Stvaranja, odnosno, 2472. Poslepotopnog doba, nakon koje, do kraja Ovozemaljske istorije, preostaju 2016 godina, o čemu je bilo reči i u PREPUNI Svedočanstva broj X.

6144 - 2016 = 4128

Ono što je karakteristično za ovu godinu jeste veza sa autorom ovog Svedočanstva, čiji je ukupan broj godina u Ovozemaljskom poretku 41 dok je njegov lični broj, 28 (oba nalazimo u godini Božjeg Utelovljenja: 4128), dobijen na temelju sabiranja brojeva datuma njegovog rođenja (24.12.1972): 2 + 4 + 1 + 2 + 1 + 9 + 7 + 2 = 28 a sećamo se i da je broj godina Adventnog doba deljiv sa 28: 168 : 28 = 6. Takođe, polovina Adventnog doba datira 1928. godine: 1844 + 84 = 1928 + 84 = 2012).

Veza postoji i u broju 128 (4128) jer je godina rođenja vesnika poslednjih sudova i Božjeg Dolaska 128. od početka Adventnog doba: 1844 + 128 = 1972.

Veza postoji i u činjenici da je godina Božjeg Utelovljenja 2472. godina Poslepotopnog doba - jer iste brojeve, deljive sa 12, nalazimo i u rođendanu autora ovog Svedočanstva (24.12.1972). I dan mog obraćenja (25.02) jeste 128. nakon Dana Beograda (20. oktobar, nakon kojeg, do kraja kalendarske godine, preostaju 72 dana, o čemu je bilo reči u PREPUNI Svedočanstva broj X). Takođe, dan mog krštenja, jeste 128. u godini: 08. maj = 31 + 28 + 31 + 30 + 8 = 128)

Sa brojem 128 deljive su i 6144 godine Ovozemaljskog poretka: 6144 : 128 = 48

I ova iskustva i sličnosti ukazuju na značaj Sveštenstva po REDU Melhisedeka, o čemu je, takođe, bilo reči u PREPUNI Svedočanstva broj X, na slavu Pravom i Jedinom Svešteniku i Prvosvešteniku, Caru nad carevima, Čija smo mi, ljudi, tek prilika - sen).

Konačno, 2016 godina, koje preostaju nakon Njegovog Utelovljenja, deljive su sa sledećim brojevima:

2016 : 12 = 168 (broj godina Adventnog doba)
2016 : 24 = 84 (polovina Adventnog doba)
2016 : 72 = 28 (ponovo broj 28 i veza sa vesnikom, čiji je lični broj, kao što smo pomenuli, 28)
2016 : 144 = 14 (broj mojih godina u zajedništvu sa Bogom: 1999 + 14 = 2013)


Naknadno, {05.07. (uz par nebitnih ispravki, vezanih i za jedan od deset navedenih vremenskih perioda, kao i za  datum koji je obeležio moja iskustva)}, radi zaokruženosti ovog Svedočanstva, ponavljamo i iskustvo opisano u PREPUNI Svedočanstva broj X:

"...i rođendan vesnika Božjeg Dolaska za našeg vremena otkriva godinu ovog - svakako najznačajnijeg - Događaja u istoriji Univerzuma, kroz sva vremena Večnosti.


Naime, kao što vam je, dragi prijatelji, poznato, taj rođendan jeste 24.12.1972. godine a broj godina nakon Božjeg Utelovljenja (a do kraja Ovozemaljskog doba) dobija se množenjem upravo triju karakteristično Božanskih brojeva, to jest - 24-tog dana decembra, nakon kojeg, do kraja godine, preostaju 7 dana, što, dakle, jeste i konačan broj (navršenih) godina Adventnog doba:

24 x 7 = 168

Cela računica, pri množenju sa mesecom rođenja vesnika kraja Ovozemaljskog doba, jeste sledeća:

24 x 7 = 168 x 12 (mesec rođenja) = 2016.

Dakle, Božje Utelovljenje, najavljeno proročanstvima Starozavetnih proroka, Ostvareno je 4. godine PNE (Pre Nove Ere)..."


Vr
ata! Uzvisite vrhove svoje!
Uzvisite se vrata večna;
Ide Car slave!
Ko Je Taj Car slave?
Gospod Krepak i Silan,
Gospod Silan u boju.
Vrata! Uzvisite vrhove svoje!
Uzvisite se vrata večna;
Ide Car slave!
Ko Je Taj Car slave?
Gospod nad vojskama;
On je Car slave!

Psalam 24, 7-10

Reč je Gospoda nad vojskama: “Pripravi se, Izrailju, da sretneš Boga svojega... Jer ide dan Gospodnji, jer je blizu!” (Amos 4,12; Joilo 2,1)