Biblija je jasna - Hristos je bez početka

Biblija je jasna: Hristos je bez početka

»da pojasnim - kad je u pitanju Duh Božji, i mi sami često koristimo izraz Tvoj duh ili nečiji duh, evo videli ste kakav je moj duh preko mojih reči, ali pritom mislite na mene, ne na neku drugu osobu, neki duh moj...«

Istina je da ima takvih tekstova, međutim, oni nisu jedini pa u obzir uzimamo i druge, koji Svetog Duha ističu kao Posebnu Ličnost.

Razlog zašto se, ponekada, Bog, o Svetom Duhu, izražava kako navodiš, jeste isticanje jednomislenosti Božanskih Ličnosti, sa uvek aktuelnim ciljem da se izbegne mnogoboštvo i podela među stvorenim bićima. Otud, kao što smo zaključivali tokom diskusije, i Hristova podređenost Ocu.

»Što se Hrista tiče stvari su malo komplikovanije jer On na neki način mora biti odvojena osoba od Oca...«

Upravo tako, i to je veoma značajno zapažanje, jer stoji nasuprot ideji da je Bog, navodno, Jedna (i Jedina) Ličnost, Koja se različito manifestuje, što je višestruko nelogično jer da je Bog zaista Jedna (i Jedina) Ličnost, zašto bi nas zbunjivao manifestacijom kroz više Ličnosti!?

Osim toga, poznato je da je On ljubav, što takođe znači da nikada nije bio Sam (jer je za ljubav, kao što znamo, potrebno dvoje).

»...ali istovremeno od Oca, znamo da je sotona na njega bio ljubomoran, dakle mogao je biti nešto približnije andjelu od Oca.«

Ako bi neko i doslovno bio Rođen od Oca (što je nelogično jer se Bog, budući Savršen, ne menja), on bi, po zakonu nasleđa, morao biti iste prirode (Očeve).

Sotona je, dakle, bio ljubomoran na Njega jer se Gospod, kao Vidljivi predstavnik Božanstva (»Obličje Bića Njegova« - Jevrejima 1,3), samim tim podredio Ocu, Koji se ne otkriva (vidljivo) (Jovan 1,18), već je Okružen »svetlošću kojoj se ne može pristupiti« (1. Timotiju 6,16)

»Takođe tu su stihovi o Njegovom nastanku što je van diskusije ako je On Bog, ne bi smeo imati početak...«

Ne postoji nijedan tekst koji govori o Hristovom nastanku ili početku, osim što jedan tekst, koji se pogrešno tumači, naizgled govori o Njegovom Rođenju u večnosti (Kološanima 1,15).

Nasuprot tome, svaki iz mnoštva tekstova koji Hrista nedvosmisleno otkrivaju kao Božansku Ličnost nepobitno svedoči i o Njegovom večnom postojanju jer niti je Bog Nesavršen da bi prvo bio sebično Sam a da se potom, kada Mu je zatrebala promena, reprodukovao (kako bi, dakle, konačno, nakon beskrajnih vremena prošlosti, imao Koga da voli), niti se Božanske Ličnosti rađaju (o tome, zaista, ne bi trebalo da bude diskusije a upravo je o tome vođena danima).

Dakle, nasuprot jedinom tekstu koji naizgled govori o Hristovom nastanku (pogrešno tumačenom tekstu iz Poslanice Kološanima, 1,15), uz brojne koji nedvosmisleno svedoče o Hristovom BOŽANSKOM identitetu (i, samim tim, o Njegovom večnom postojanju), postoji i jedno otvoreno svedočanstvo o tome, koje ne ostavlja nimalo mesta ikakvoj kalkulaciji sa vrlo jasnim i nedvosmislenim terminima, gde je, u prenosnom smislu, rečeno da je:

“CAR PRAVDE... CAR MIRA. BEZ OCA, BEZ MATERE, bez roda, NE IMAJUĆI NI POČETKA danima, NI SVRŠETKA životu…” (Jevrejima 7,1-3)

»...tako da ostavljam da ne moram ni ja sve znati, ako mi Bog otkrije...«

Amin, ako ti je ovim pomogao – »...hvala Mu«