Mihailo, jedno ime - tri identiteta

U mnoštvu znakova neposredne blizine kraja Sveta, koji se, očigledno, ispunjavaju pred današnjim naraštajima, nalazi se još jedan, koji (što usled predrasuda, što zbog iznenađenja kojima Gospod sprečava ispunjenje Sotoninih planova, kome, opet, iz viših razloga, Daje uvid u tajne Svoje Svete reči, koje, pak, Otkriva Svojim "slugama - prorocima": Amos 3,7) nije prepoznat kao takav. Taj znak jeste "podizanje" Kneza Mihaila, o čemu je, pre oko tri hiljade godina, po otkrivenju, pisao prorok Danilo:

"A u to će se vreme podignuti Mihailo, veliki knez, koji brani tvoj narod; i biće žalosno vreme, kakvog nije bilo otkako je naroda do tada; i u to će se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nađe zapisan u Knjizi". (Danilo 12,1)

Naime, tradicionalno tumačenje ovog Svetog teksta - koje je zastupala i Ellen G. White, u službi prvog Adventnog vesnika - identitet ovog Kneza vezuje za Samog Gospoda, što bi, naizgled, trebalo da bude prihvaćeno bez pogovora no ako smo dovoljno upoznati sa načinom i srazmerama ispoljavanja proročkog dara, tada nam neće biti sporna činjenica o kojoj govori i sama Biblija (i najpre ona) - da nijedno stvoreno biće nikada nije potpuno razumelo sve Božje objave, o čemu govori i širi kontekst ovog otkrivenja, to jest - eksplicitna izjava Nebeskog vesnika, koji je rekao:

"A ti, Danilo, zatvori ove reči i zapečati ovu Knjigu do poslednjega vremena; mnogi će pretraživati i znanje će se umnožiti." (12,4)

I ponovo:

"I ja čuh ali ne razumeh, i rekoh: Gospodaru moj, kakav će biti kraj tome? A on reče: Idi Danilo, jer su zatvorene i zapečaćene ove reči do poslednjega vremena." (12,8.9)

Poslednje vreme, o kojem Anđeo Gavrilo ovde govori, takođe je određeno istim kontekstom:

"I čuh Čoveka obučenog u platno... i Zakle Se Onim Koji Živi uvek, da će se sve ovo ispuniti po vremenu, po vremenima i po po vremena, i kad' se svrši rasap sile Svetog naroda." (12,7)

Kao što je poznato, vreme o kojem Gospod ovde Govori jeste period od triju i po proročkih godina, to jest - po principu "dan za godinu" (4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,4-6) - od 1260 godina papske supremacije i tiranije nad Božjim izabranicima, što je doslovno ispunjeno u periodu 538 - 1798. godine, kada je papstvo - ulaskom Napoleonovog generala Bertijea u Rim, zarobljavanjem i smrću tadašnjeg rimskog poglavara - pape Pija VI - zadobilo "smrtnu ranu" (Otkrivenje 13,3), čime je omogućen nastanak Adventnog pokreta u mirnodopskim uslovima, kada je poslednje vreme i počelo no, u užem smislu, određenom samim Svedočanstvom, poslednje vreme jeste vreme Kneza Mihaila, kada će sadašnji svetski poredak biti ukinut Božjom neposrednom intervencijom u vremenu određenom Biblijskom hronologijom, objavljenom, ove godine, u Svedočanstvu broj XI dok je o identitetu tog Kneza bilo reči i u PREPUNI Svedočanstva broj deset, čiji će odgovarajući segment, radi zaokruženosti ove značajne teme, biti ponovljen i u ovom Svedočanstvu pošto ćemo, najpre, iz isključivo Biblijske perspektive, sagledati identitet triju najistaknutijih ličnosti po imenu Mihailo, od kojih je, svakako, Arhanđel Mihailo, Čiji Identitet - u krugovima takozvanog Tradicionalnog adventizma (koji prihvata Božansku nadahnutost Ellen G. White) - već nije sporan; Koji Je, dakle, Sam Gospod no kada je reč o DVOJICI istoimenih knezova, da bismo shvatili da je zaista reč o dvojici, kao i činjenicu da nijedan od njih nije i Sam Gospod, sagledaćemo, odgovarajućim redom, sledeće Biblijske navode, koji o prvom od ovih dvaju Knezova daju sledeće činjenice:

- Knez Mihailo, o kojem je reč u 11. poglavlju Danilove Knjige, prisutan je u njegovom (Danilovom) vremenu:

"Ali ću ti kazati šta je napisano u Knjizi istinitoj: nema nikoga da junački radi sa mnom u tome osim Mihaila, Kneza vašeg, i ja - prve godine Darija Midijanina - stadoh da mu POMOGNEM, i da ga POTKREPIM." (10,21; 11,1)

Na osnovu ovog Svedočanstva, kao nedvosmislenu i relevantnu, zapažamo činjenicu koja, uprkos predrasudama, ipak jasno govori da taj Knez nije i Arhanđel Mihailo (vidi Judinu poslanicu, 9. stih, kao i Otkrivenje 12,7), a to je POMOĆ (i OKREPA), koja mu je, prilikom vojevanja protiv tadašnjeg persijskog cara, evidentno, bila potrebna, što se na Gospoda, to jest - Arhanđela Mihaila, ne može odnositi! To, svakako, nije neophodno objašnjavati ali zapazimo da je odgovarajuća pomoć Gospodu bila potrebna samo dok je u Ovozemaljskoj fazi Svoje Svete i Uzvišene službe Spasitelja Sveta Vodio Najveću i odsudnu bitku protiv sila tame u Obličju Jednakom našem (izuzev što, za razliku od nas, nije Posedovao grešne sklonosti), kada je odgovarajuću pomoć i okrepu Dobijao od Samog Oca, Svetih anđela, a, u određenom trenutku, i od dvojice članova ljudske porodice, čije su velike životne borbe i služba takođe pružili veliki doprinos Božjem Delu spasenja - Mojsija i Ilije (na Gori preobraženja).

Osim toga, taj Knez je, takođe nedvosmislenom izjavom, označen kao "...jedan od prvih knezova", te možemo biti sigurni da on nije i Arhanđel Mihailo, jer je poznato, i jasno, da Je Gospod - u Svom Nebeskom (te i Božanskom) Ustrojstvu - Svemoćan...

O drugom istoimenom Knezu, koji se podiže u poslednjem vremenu (o kojem je već bila reč - u PREPUNI Svedočanstva broj X), istaknuta je upravo i ovde naznačena činjenica: da se, naime, PODIŽE (tek) u poslednjem vremenu, što sa Gospodom, svakako, ne može biti slučaj - jer Je Sam, za Javnu fazu Svoje Ovozemaljske misije, Podignut prilikom Pomazanja silom Svetog Duha pri Svetom krštenju, 27. Godine Prvog stoleća Nove Ere, što je takođe najavljeno proročanstvom poverenom Danilu (Danilo 9,25; Isaija 61,1-3; Matej 3,16.17; Luka 4,16-21) te kao tačno tumačenje ovog Teksta stoji ono koje je o identitetu ovog Kneza zabeleženo u PREPUNI Desetog Svedočanstva, koje ponavljamo:

Sve što će, po Božjoj volji, još biti pomenuto u dodatku Svedočanstvu broj X jeste posrednička uloga Kneza Mihaila, čiji identitet, do danas, nije prepoznat, dok je poznato tumačenje, utemeljeno na značenju tog imena - da je reč o Samom Hristu. No, lično sam - već nekoliko godina unazad, sagledavajući službu koja mi je poverena - primao određeno nadahnuće (koje je svakom narednom prilikom bilo snažnije) da je, zapravo, Knez Mihailo (koji "brani" Izabrani narod u vremenu velike nevolje, kakve nikada nije bilo), zapravo, autor ovog Svedočanstva. O tome Je Gospod Rekao: "Kada čuju, neće da veruju; kad' napišeš, nećeš da uzdišeš", pri čemu je Aludirao na odgovarajuću dokaznu liniju, koja sledi.

Naime, evidentno je da je reč o Knezu koji brani Božji narod a indikativan je i podatak da se on "PODIŽE" TEK u poslednjem vremenu, koje Proroštvo naziva žalosnim, te je jasno da i pored činjenice da je ovo tumačenje zastupala i E. G. White, Mihailo ne može biti Hristos {jer je Gospod Večni Car (a i inače se ne može reći, čak i kada bismo smatrali da On Jeste Mihailo, da Se PODIGAO tek u završnici Ovozemaljskog doba, jer znamo kada je Podignut/Pomazan a već smo ranije pokazali da nijedan prorok nije bio apsolutno nepogrešiv u razumevanju Svetih spisa te punina istine, prirodno, nastaje na kraju)}.

Mihailo je, dakle, Mijailo; odnosno - Mijailović a uloga branitelja Božjeg naroda posletka jeste simbol pomenute posredničke službe, koja svoj tip nalazi u vremenu Mojsija i Mardoheja.

Sa tim u vezi, poznato je da je 20. oktobar - Dan oslobođenja Beograda, nakon kojeg, do kraja godine, preostaju 72 dana, što je - principom "dan za godinu" - pokazatelj godine Mihailovog rođenja. Naravno, pri tome, značajnu ulogu nosi činjenica da je, kao što je poznato, najpopularnija beogradska ulica upravo Knez Mihailova...

Spomenik Knezu Mihailu Obrenoviću III

na centralnom beogradskom Trgu

Knez Mihailova ulica

Osim toga, u ovom periodu, pred sam kraj Ovozemaljskog doba, kada je Mihailo podignut u sili Poznog dažda, sa svim neophodnim darovima za izvršenje poverenog zadatka, indikativna je i činjenica da istu i simboličnu vrednost predstavlja i cena vožnje u Beogradskom Javnom Prevozu (72 din, bilo za jednu ili ceo niz stanica u jednom smeru/vožnji).

Cena jednosmerne vožnje u vozilima GSP-a

Neplaniran produžetak doneo je i odgovarajuće promene (dinar po godini produžetka! :-)) u odgovarajućem periodu (povrh toga i cena dveju vožnji 6146. godine nakon Stvaranja iznosi odgovarajućih 146 dinara dok nova cena jedne vožnje odgovara broju dana nakon beogradske slave, 20.10, te uključujući nju, do kraja kalendarskih godina):

http://www.busevi.com/index.php?view=article&id=1984:korekcija-cena-karata-od-01012014-its1-its2&option=com_content&Itemid=8

Celinu ove proročanske slike zaokružuje Sveštenički red Mihaila, koji je Melhisedekov. Naime, poznato je da Pavle, kao Božji Prorok i Apostol, svedoči upravo o REDU (NIZU) Melhisedeka (Jevrejima 7), što nedvosmisleno znači da osim Gospoda (Koji je, zapravo, Jedini/Pravi Car i Sveštenik), da bi moglo biti reči o REDU (NIZU), sličnu službu moraju da izvrše još najmanje dvojica pripadnika ljudske zajednice a prema nedvosmislenom Svedočanstvu Biblije, osim Samog Gospoda, takvu službu izvršio je još samo car Salima, dok će treći i poslednji Sveštenik po tom redu biti, dakle, Mihailo, koji će, Božjom voljom, biti i "car Beograda", ma kako to čudno zvučalo u savremenim okolnostima, kada carstvo ne mora biti i doslovno (jer su, suštinski, dovoljni Božja sila i Autoritet, koji stoje iza Njegovih vesnika), o čemu je Gospod rekao: "Sva Srbija, biće Parohija, ni Evropa, neće biti tropa. A Beograd, biće Bogograd {simbolično}, a Bogograd biće Milanovgrad (kao "grad Davidov" i sl: Nemija 12,37 itd)".

U dopuni ovom tumačenju, dotičemo se i značenja imena Mihailo, koje je jedan od razloga zašto se smatra da je Knez Mihailo - o čijem podizanju u poslednjem vremenu svedoči Prorok Danilo - Sam Arhanđel Mihailo, jer, dakle, to ime označava nekoga ko je kao Bog, što je osobeno i prvom svešteniku pomenutog Reda sveštenstva - Melhisedeku, o kome je možda i najveći Božji Apostol i jedan od većih Proroka - Pavle, dao odgovarajuće Svedočanstvo:

"Jer ovaj Melhisedek beše car salimski, Sveštenik Boga Najvišeg, koji srete Avraama kad se vraćaše s boja careva, i blagoslovi ga; kome i Avraam dade desetak od svega. Prvo dakle znači car pravde, potom i car salimski, to jest car mira: bez oca, bez matere, bez roda, ne imajući ni početka danima, ni svršetka životu, a ISPOREĐEN sa Sinom Božijim, i ostaje Sveštenik doveka." (Jevrejima 7,1-3)

Da bi sve bilo jasno, zdravim rasuđivanjem - na temelju Svetog pisma, ali i otvorenim Svedočanstvom i nadahnućem od Svetog Duha, zaključujemo da sam Melhisedek nije Gospod, i to, između ostalog, i stoga jer je LIČNO primio Avramove desetke, što takođe nije neophodno naročito objašnjavati budući da je Gospod Car nad carevima i Sam Tvorac (Kome, dakle, materijalni darovi nisu potrebni te je i desetak Ustanovio zapovešću da ga od svih prihoda narod odvaja Levitima a oni su, pak, bili dužni da deseto od svih primljenih desetaka daju sveštenicima - Aronovim potomcima, koji, međutim, nisu odvajali desetak jer je sav njihov život i rad bio posvećen Bogu, što je slučaj i sa Redom sveštenstva po Melhisedeku). Ova činjenica je značajna stoga da bi se videlo da je Red sveštenstva po Melhisedeku zaista RED, kao i to da ga, izuzev Samog Spasitelja, čine i drugi članovi ljudske zajednice, čiji identitet je, dakle, i Biblijski (imena sve trojice članove ovog Reda, na čelu sa Samim Bogom u telu i Jedinim učiteljem, jesu zabeležena - a u poslednjem slučaju - i narečena Svedočanstvima Svete reči), i to stoga što, kako je Sam Gospod Rekao, "od tog Reda nema izgreda", čemu dodajemo, iako na to pristajemo, da još bez mane taj Red treba i da ostane, jer samokritika jeste i etika...

Za sam kraj ovog Tematskog svedočanstva, dotičemo i kontinuitet posredništva Kneza Mihaila - činjenicu koja zastupnicima teze da je on Sam Emanuilo služi kao jedan od osnovnih argumenata u prilog tom stavu, te ponovimo da iz Biblijske perspektive ljudsko posredovanje za Božji Izabrani narod ima odgovarajuće mesto, što nalazimo i u službi Mojsija, Arona, Mardoheja i drugih Božjih ljudi dok period izboren (ali, naravno, uslovno, jer sve je od Boga) zastupničkom službom Kneza Mihaila (koji je podeljen na tri odseka) jeste produžetak Ovozemaljskog doba od (ukupno) devet meseci, sa početkom u prolećnoj ravnodnevici 21.03.2013. godine, kada je navršena 6144. godina od Stvaranja, koja je, prema Svedočanstvu Biblije, poslednja navršena godina Ovozemaljskog doba, o čemu je Sam Gospod Rekao: "Od ravnodnevnice teku tvoje dnevnice", te tako, ovim podatkom, zaključujemo ovo Svedočanstvo konstatacijom da je poslednje vreme, određeno Biblijskim proročanstvom datim posredstvom proroka Danila, sada i definitivno poznato - za probuđenje, reformu, blagoslov i spasenje Svetog naroda - Naroda dobitka, ali, svakako, i svih naroda Sveta, od Milog Jagnjeta!

Predslika Kneza Mihaila

(12.03.2014)

Jedna od značajnijih potvrda identiteta vesnika poslednjih sudova i samog kraja sveta jeste niz simboličnih perioda koji život i službu poznatog srpskog Kneza - Mihaila Obrenovića III, vezuju za njegov život i rad.

Naime, kao što je poznato, Mihailo Obrenović III jeste rođen 16.09.1823. godine, na simboličnih 77 godina do kraja 19. veka;

Godina novorođenja Biblijskog Mihaila nastupa 176 godina nakon rođenja Mihaila Obrenovića III, što je značajno zbog deljivosti tog perioda na 88-godišnje periode, koji su, svakako, kao što smo i u ranijim prilikama napominjali, značajni zbog ispunjenja sada već famoznog noćnog viđenja iz 2002. godine, o velikoj (a, kako se ispostavlja, i višestrukoj) potvrdi Dela pred sam kraj Ovozemaljskog doba, o kojem je bilo puno reči i u ranijim Svedočanstvima - Osnovnim i Tematskim: 1823 + 176 = 1999 dok su 176 : 88 = 2;

Datum pogibije (u čemu, pak, nije predslika Biblijskog Mihaila, koji, kao nekada Ilija, neće okusiti smrt) Mihaila Obrenovića III jeste 10.06.1868. godine, na simboličnih 104 godine do 6104. godine nakon Stvaranja (videti Svedočanstvo broj XI), odnosno - 1972. godine, kada je rođen vesnik Hanana: 1868 + 104 = 1972;

Dan smrti Mihaila Obrenovića III jeste 168. nakon rođendana Biblijskog Mihaila, što je period koji prenosno oslikava prvoplanirani broj godina Adventnog doba, a jeste deljiv na 7-odnevne, 12-odnevne i 24-odnevne periode (24.12 + 168 = 10.06);

Dan Obrenovićeve smrti jeste i 43. nakon godišnjica mog Zaveta sa Bogom, što je, vezano i za prethodni stav, značajno stoga što isključujući 08.05 i 10.06. taj period čine 42 dana, koji, pak, kako se sada ispostavlja, predstavljaju moje životno doba u Ovozemaljskom poretku, deljivo i na 7-ogodišnje cikluse;

Rođendan Mihaila Obrenovića III nastupa simboličnih 24 dana nakon godišnjica početka mog javnog rada za probuđenje i reformu Crkve: 23.08 + 24 = 16.09, koji odgovaraju i mom rođendanu - 24.12;

Nakon 17.05, kao 144. dana nakon mog rođendana (kada mi Se Gospod, 1999. godine, prvi put Javio - Glasom), do rođendana srpskog Kneza Mihaila nižu se simboličnih 122 dana, koji svoj ekvivalent nalaze i vezano za prethodni stav, odnosno za rad za probuđenje i reformu Crkve, budući da se 122. Psalam odnosi na odlazak u “Dom Gospodnji“: 14 dana maja + 30 + 31 + 31 + 16 = 122;

Sledeći značajan podatak jeste da nakon Obrenovićevog rođendana do godišnjica početka Adventnog doba sežu savršenih 36 dana, deljivih na 12-odnevne cikluse;

NJegov rođendan datira na takođe savršenih 49 dana do godišnjica zaključenja Mineapoliske konferencije (što je i godišnjica smrti moje majke), a zbog njihove deljivosti na sedmične cikluse: 16.09 - 04.11 = 49 : 7 = 7!;

Konačno, od rođendana srpskog do rođenja Biblijskog Kneza Mihaila, pružaju se simboličnih 99 dana, koji predstavljaju i 1999, odnosno godinu novorođenja potonjeg: 14 dana septembra + 31 + 30 + 24 = 99, na Slavu Svetom Božjem imenu te za Pripravu Puta za Njegov Skori i slavni dolazak!

Nek’ se slegnu svi bregovi, uzvise doline,

od Vosora Svetac Ide - divne Mu Haljine!

Na Glavi Mu bezbroj Kruna, zlatom sve se nižu,

da l’ i tvoja jedna biće - osećaš li grižu?

Slavopojem pesmu spremam al’ i ukor vredi,

ni milost bez pravde neće život da zavredi!

Pesma ova, tako mila, od Emanuila -

svima stiže kao eho glasom Mihaila.

Ovaj Knez je Vragu mera Moga rekordera,

probuđenje nek’ nastavi jer sledi Primera!

Moj Dolazak tek je mera Najvišega reda,

i reforma mila jeste kraj dobroga Kreda!

REZIME Svedočanstva broj XI

U REZIMEU ovog Svedočanstva - kako bi nakon čuđenja bilo i većih buđenja - sagledaćemo, draga braćo i sestre u Hristu Isusu - našem Divnom Gospodu, najznačajnije i života vredne činjenice, kako bi sve treme i dileme bile zauvek rešene jer što je Biblijsko - jeste i istinsko!

Naime, kao što smo videli, ovim Svedočanstvom je otkriven i kao verodostojan apsolutno dokazan savršen vremenski kod, kojim Se Božanstvo, u Svom svestranom Savršenstvu, Služi BEZ IZUZETKA, ŠTO I JESTE POENTA REZIMEA tog - svakako najznačajnijeg - Svedočanstva!

Tako smo, dakle, videli da su svi najznačajniji periodi Ovozemaljske istorije sačinjeni od manjih i jednako savršenih - dvanaestogodišnjih, dvadesetčetvorogodišnjih, sedmogodišnjih i stodvadesetosmogodišnjih perioda, čiji je broj takođe deljiv sa jednim od triju karakteristično "Božanskih" brojeva - dvanaesticom: 6144 : 128 = 48 : 12 = 4 a 48 jeste sadržan i u Godini Božjeg Utelovljenja, kao i u datumu rođenja vesnika poslednjih sudova i Hristovog Dolaska u Slavi NJegovog Božanskog Veličanstva (jer je Godina NJegovog Utelovljenja 2472, gde je razlika osnovnih brojeva, deljivih sa dvanaest, upravo ta: 72 - 24 = 48) no suštinu Rezimea čine sledeći indikativni podaci:

- da je Prepotopno doba, kao prvi od nekoliko osnovnih perioda Ovozemaljskog doba, podeljeno na dvanaestogodišnje i dvadesetčetvorogodišnje cikluse:

1656 : 12 = 138

1656 : 24 = 69;

- istu podelu nalazimo i u poslednjem - Adventnom dobu:

168 : 12 = 14

168 : 24 = 7;

- samim tim su i srednjih osam (od ukupno Deset) osnovnih perioda Ovozemaljskog doba - čija je zaokruženost, u odnosu na Prepotopno i Adventno doba, očigledna - podeljeni na isti način:

6144 - 1656 - 168 = 4320

4320 : 12 = 360

4320 : 24 = 180

- period od 6000 godina, koliko je, prema Svedočanstvu Ellen G. White, trebalo da traje Ovozemaljsko doba, takođe je deljiv na iste periode:

6000 : 12 = 500

6000 : 24 = 250

- jednako je podeljen i evidentan produžetak Ovozemaljskog doba od 144 godine:

144 : 12 = 12

144 : 24 = 6

- isti je, prema tome, slučaj i sa celokupnim Ovozemaljskim dobom:

6144 : 12 = 512

6144 : 24 = 256

Konačan zaključak, na temelju Biblijskih i istorijskih činjenica, jeste da je podeljenost svih Osnovnih perioda Ovozemaljskog doba na dvanaestogodišnje i dvadesetčetvorogodišnje cikluse - ZAKONITOST, a to, nadalje, znači da bi produžetak Ovozemaljskog doba, ukoliko bi bio izražen godinama, morao - gledano površno - da iznosi 24 godine no budući da je Adventno doba deljivo i na sedmogodišnje periode (a znamo da je sedam najizrazitiji "Božanski" broj, što Adventno doba, kada je Svetlost istine najviša, zaslužuje za svoje obeležje), to, opet, znači (ali takođe gledano površno) da bi moralo da prođe još celih 168 godina, što, međutim, takođe nije moguće jer smo u osnovnom Svedočanstvu (broj XI) zapazili i višestruko potvrđenu podelu Ovozemaljskog doba na 128-godišnje periode, što je već teško izračunati a nije, svakako, ni potrebno, jer je Biblijska istorija i evidentno zapečaćena u upravo navedenim granicama, o čemu svedoči i pomenuti period od konačnih 2016 godina Ovozemaljskog doba sa početkom u Godini Božjeg Utelovljenja (kao i netolerantna ekspanzija nemorala na globalnom nivou), te neka Mu je, stoga - jer Ide, da Ga svi vide - Slava i hvala!!!

Konačna svetlost o kraju Ovozemaljskog doba:

http://toadventpeople.blogspot.com/2014/01/kraj-ovozemaljskog-doba-biblijski-te.html

PREGLED I HRONOLOGIJA OVOZEMALJSKOG DOBA - Svedočanstvo broj XI

PREGLED I HRONOLOGIJA OVOZEMALJSKOG DOBA

 

Svedočanstvo broj XI

 

 

Predgovor

 

Draga braćo i sestre,

 

Sticajem okolnosti, zbog (sada već) niza „probijanja“ savršenih perioda milosti, zasnovanih na odgovarajućim proročanstvima Biblije, došlo je, Božjom voljom, do zamene Svedočanstava XI i XII te će Pregled i hronologija Ovozemaljskog doba biti objavljeni u ovom broju dok će Pregled i hronologija mog javnog rada biti objavljeni u broju XII.

 

Prethodno, kao što sam napomenuo, zbog neprihvatanja Svedočanstva broj X, kao i PREPUNE Svedočanstva broj X (gde su iznete činjenice navedene u Svetom pismu, koje su potvrđene jednostavnim matematičkim operacijama), Bog je – sada, nažalost, već po pravilu - Bio Prinuđen na novo odlaganje poslednjih sudova i Njegovog Dolaska u Slavi ali - iz navođenih razloga {da je 2012 - sada i po Svedočanstvu Biblije – poslednja (navršena) godina Ovozemaljskog doba} – ne zadugo, već do jesenje ravnodnevnice.

 

Novo odlaganje je, svakako, u skladu sa Svedočanstvima Biblije (koja takođe svedoče o veličini Božje milosti i neretkim odlaganjima sudova) ali i događajima u vremenu i radu Ellen White, o čemu je, takođe, bilo reči u ranijim Svedočanstvima i raspravama na forumima, što ne bih ponavljao obzirom na privremenu ograničenost u vremenu i tehničkim mogućnostima te će ovo Svedočanstvo biti kratko i sažeto nizom Svedočanstava Biblije o Desetini određenih perioda, koji sačinjavaju celokupnu hronologiju Ovozemaljskog doba, do mere da se – od sada – svi vremenski određeni događaji Ovozemaljske istorije mogu nepogrešivo datirati; u odnosu na Stvaranje i kraj Ovozemaljske istorije.

 

Novo odlaganje je i u skladu sa pomenutim Svedočanstvom Biblije – sa početkom 12. poglavlja Knjige proroka Danila – da knez Mihailo „BRANI“ Božji narod. Naime, ovde je, evidentno, reč o trajnijoj radnji, koja podrazumeva kontinuitet odbrane; odnosno – ponavljanje, no, slava, svakako, pripada samo Bogu, od Koga je sve, zbog čega će i u ovom Svedočanstvu fokus biti na nedvosmislenim Svedočanstvima Biblije, koja bi, ako to već nije bio slučaj sa prethodnim, trebala da, konačno, budu prihvaćena, jer je ovakva svetlost tražena i očekivana od početka Ovozemaljskog poretka, koji je, kao što ćete videti, i duži od 6000 godina, ali je - po ustaljenom pravilu, predočenim u PREPUNI Svedočanstva broj X – takođe zapečaćena deljivošću sa izrazito Božanskim brojevima: 12 i 24.

 

 

Pregled i hronologija deset osnovnih perioda Ovozemaljske istorije

 

Prvi period

...jeste, svakako, Prepotopno doba, koje je, kao što je navedeno u PREPUNI Svedočanstva broj X, trajalo 1656 godina, koje su, takođe, deljive sa brojevima 12 i 24:

 

5:3 I požive Adam sto trideset godina, i rodi sina po obličju svom, kao što je on, i nadede mu ime Sit.

5:6 A Sit požive sto pet godina, i rodi Enosa;

5:9 A Enos požive devedeset godina, i rodi Kajinana;

5:12 A Kajinan požive sedamdeset godina, i rodi Maleleila;

5:15 A Maleleilo požive šezdeset pet godina, i rodi Jareda;

5:18 A Jared požive sto i šezdeset i dve godine, i rodi Enoha;

5:21 A Enoh požive šezdeset pet godina, i rodi Matusala;

5.25 A Matusal požive sto osamdeset sedam godina, i rodi Lameha;

5:28 A Lameh požive sto osamdeset i dve godine, i rodi sina,

5.29 I nadede mu ime Noje govoreći: Ovaj će nas odmoriti od poslova naših i od truda ruku naših na zemlji, koju prokle Gospod.

7:6 A beše Noju šest stotina godina kad dođe potop na zemlju.

(1. Mojsijeva 5, 7,6)

Računica je, dakle, sledeća:

 130

 105

 090

 070

 065

 162

 065

 187

 182

 600

1656

1656 : 12 = 138

1656 : 24 = 69

 

 

Drugi period

·         12. A Arfaksad poživje trideset i pet godina, i rodi Salu;

·         14. A Sala poživje trideset godina, i rodi Evera;

·         16. A Ever poživje trideset i četiri godine, i rodi Faleka;

·         18. A Falek poživje trideset godina i rodi Ragava;

·         20. A Ragav poživje trideset i dvije godine i rodi Seruha;

·         22. A Seruh poživje trideset godina, i rodi Nahora;

·         24. A Nahor poživje dvadeset i devet godina, i rodi Taru;

·         26. A Tara poživje sedamdeset godina, i rodi Avrama, Nahora i Arana.

(1. Mojsijeva 11,12-26)

Važna napomena, kada je reč o ovom periodu Ovozemaljske istorije, jeste da je, prema Svedočanstvu iz ovog poglavlja 1. Mojsijeve, Sim dobio sina (prvonavedenog – Arfaksada) dve godine nakon Potopa dok je, zapravo, tačan izveštaj da je Sim, koji je sina (Arfaksada) dobio u 100. godini, ovu starosnu dob (100 godina) dostigao u godini Potopa (a ne, dakle, dve godine nakon Potopa, kao što stoji u 1. Mojsijevoj 11,10: “Ovo je pleme Simovo: bijaše Simu sto godina, kad rodi Arfaksada, druge godine poslije potopa“).

Tačan je, ponovimo, izveštaj da je Sim 100. godinu, u kojoj je dobio sina, dostigao u godini Potopa; to jest, 600. Nojeve godine, koja je uračunata u Prepotopnom dobu, zbog čega u ovom periodu računica počinje od Arfaksada (jer se, ponovimo, Simove godine do dobijanja sina prvenca poklapaju sa Nojevih 600 godina):

“A Noju kad bi pet stotina godina, rodi Noje Sima, Hama i Jafeta.“ (1. Mojsijeva 5,32)

“A beše Noju šest stotina godina kad dođe Potop na Zemlju.“ (7,6)

“...bijaše Simu sto godina kad rodi Arfaksada...“ (11,10)

Računica:

 35

 30

 34

 30

 32

 30

 29

 70

290

Treći period

“A Avramu beše sto godina kad mu se rodi sin Isak.” (21,5)

Isak je, prema Svedočanstvu iz 25,26, Jakova dobio u šezdesetoj godini.

Sledeći značajan Izveštaj jeste da je prilikom dolaska u Egipat Jakov bio star sto trideset godina: 47,8.9

Ukupno:

100

 60

130

290

Četvrti period

...jeste četvorovekovno robovanje Izrailjaca u Egiptu, uz značajnu napomenu da je Sam Bog Izjavio da će Izrailjci robovati četiri stotine godina dok Mojsije, takođe, beleži da su u Egiptu boravili 430 godina:

“A baviše se sinovi Izrailjevi u Misiru četiri stotine i trideset godina.” (2. Mojsijeva 12,40. Videti i 41. stih)

Kada se javljaju ovakve nepodudarnosti, prednost se, po pravilu, daje Božjoj izjavi (osim ako On pokaže drugačije):

“I Gospod reče Avramu: Znaj zacelo da će seme tvoje biti došljaci u zemlji tuđoj, pa će joj služiti, i ona će ih mučiti četiri stotine godina.” (1. Mojsijeva 15,13)

Peti period

“Četiri stotine i osamdesete godine po izlasku sinova Izrailjevih iz zemlje misirske, četvrte godine carovanja Solomunovog nad Izrailjem, meseca Zifa, a to je drugi mesec, poče zidati Dom Gospodu.” (1. Carevima 6,1)

Šesti period

...datira od četvrte godine Solomunove vladavine (pomenute u prethodnom Biblijskom tekstu: 1. Carevima 6,1) do treće godine Joakimove vladavine, kada su Izrailjci pali pod sedamdesetogodišnji jaram Vavilonjana:

  

Odgovarajući Izveštaji o ovom periodu zabeleženi su u 1. i 2. Knjizi o carevima a smenjivali su se, evidentno, sledeći carevi Jude:

36 godina – Solomun (odbijene su četiri prve godine njegove četrdesetogodišnje vladavine, budući da su obuhvaćene prethodnim – 480-ogodišnjim periodom);

17 godina – Rovoam;

3 godine – Avijam;

41 godina – Asa:

25 godina – Josafat;

8 godina – Joram;

1 godina – Ohozija;

6 godina – Gotolija;

40 godina – Joas;

29 godina – Amasija;

52 godine – Azarija;

16 godina – Jotam;

16 godina - Ahaz;

29 godina - Jezekija;

55 godina - Manasija;

2 godine - Amon;

31 godina - Josija;

0,25 godina - Joahaz;

3 godine - Joakim.

Ukupno:

410 godina.

Biblijski tekstovi:

“A Rovoam, sin Solomunov, carovaše nad Judom; beše Rovoamu četrdeset i jedna godina kad poče carovati, i carova sedamnaest godina u Jerusalimu gradu...“

“I počinu Rovoam kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davidovom, A ime materi njegovoj beše Nama Amonka. A na mesto njegovo zacari se Avijam, sin njegov.“ (1. Carevima 14,21.31)

“A osamnaeste godine carovanja Jerovoama, sina Navatovog, zacari se Avijam nad Judom. I carova tri godine u Jerusalimu...“

“I Avijam počinu kod otaca svojih, i pogreboše ga u gradu Davidovom, a na njegovo mesto zacari se Asa, sin njegov. Godine dvadesete carovanja Jerovoama nad Izrailjem, zacari se Asa nad Judom. Četrdeset i jednu godinu carova u Jerusalimu...“ (1. Carevima 15,1.2.8-10)

“I Asa počinu kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davida, oca svog. A na njegovo mesto zacari se Josafat, sin njegov.“ (1. Carevima 15,24)

“...I imaše Josafat trideset i pet godina kad poče carovati, i carova dvadeset i pet godina u Jerusalimu...“

“I počinu Josafat kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davida, oca njegovog; a na njegovo se mesto zacari Joram, sin njegov.“ (1. Carevima 22,42.51)

“Pete godine carovanja Jorama, sina Ahavovog nad Izrailjem, kad Josafat beše car Judin, poče carovatiJoram, sin Josafatov car Judin. Imaše trideset i dve godine kad poče carovati, i carova osam godina u Jerusalimu.“ (2. Carevima 16.17)

“I Joram počinu kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davidovom. A na njegovo se mesto zacari sin njegov Ohozija.  Godine dvanaeste carovanja Jorama, sina Ahavovog, nad Izrailjem poče carovati Ohozija sin Joramov, car Judin. Imaše Ohozija dvadeset i dve godine kad se zacari, i carova godinu dana u Jerusalimu. Materi mu beše ime Gotolija, kći Amrija cara Izrailjevog.“ (2. Carevima 8,24-26)

“A Ohozija, car Judin videvši to pobeže k domu u vrtu; ali ga potera Juj, i reče: Ubijte i toga na njegovim kolima. I raniše ga na brdu Guru, koje je kod Ivleama. I uteče u Megidon, i onde umre.“ (2. Carevima 9,27)

“A Gotolija, mati Ohozijina, videvši da joj pogibe sin usta i pobi sav rod carski. Ali Josaveja, kći cara Jorama sestra Ohozijina, uze Joasa sina Ohozijinog, i ukrade ga između sinova carevih, koje ubijahu, i s dojkinjom njegovom sakri ga od Gotolije u ložnicu, te ne pogibe. I bi sakriven s njom u domu Gospodnjem šest godina, a Gotolija carovaše u zemlji.“ (2. Carevima 11,1-3)

“A sveštenik Jodaj zapovedi stotinicima koji behu nad vojskom, i reče im: Izvedite je iz vrsta napolje, i ko pođe za njom pogubite ga mačem; jer reče sveštenik: Da ne pogine u domu Gospodnjem. I načiniše joj mesto; i kad dođe na put kojim se ide u dom carski konjskim vratima, onde je ubiše.“ (2. Carevima 11,1-3.15.16)

“Sedme godine Jujeve poče carovati Joas, i carova četrdeset godina u Jerusalimu...“  “... i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davidovom; a na njegovo mesto zacari se Amasija, sin njegov.“ (2. Carevima 12,1.21)

“Druge godine carovanja Joasa, sina Joahazovog nad Izrailjem, zacari se Amasija, sin Joasov nad Judom. Beše mu dvadeset i pet godina kad poče carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu...“ (2. Carevima 14,1.2)

“Tada sav narod Judin uze Azariju, kome beše šesnaest godina, i zacariše ga na mesto oca njegovog Amasije.“ (2. Carevima 14,21)

“Godine dvadeset sedme carovanja Jerovoamovog nad Izrailjem zacari se Azarija, sin Amasijin nad Judom. Beše mu šesnaest godina kad se zacari, i carova pedeset i dve godine u Jerusalimu...“ (2. Carevima 15,1.2)

“I počinu Azarija kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davidovom; a na njegovo se mesto zacari Jotam, sin njegov.“ “Druge godine carovanja Fekaja sina Remalijinog nad Izrailjem zacari se Jotam, sin Ozijin nad Judom. Beše mu dvadeset i pet godina kad poče carovati, i carovašesnaest godina u Jerusalimu...“ (2. Carevima 15,7.32.33)

“I Jotam počinu kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davida oca svog; a na njegovo se mesto zacari Ahaz, sin njegov.“ (2. Carevima 15,38)

“Godine sedamnaeste Fekaja sina Remalijinog zacari se Ahaz sin Jotamov car Judin. Dvadeset godina beše Ahazu kad poče carovati, i carova šesnaest godina u Jerusalimu...“ “I počinu Ahaz kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davidovom; a na njegovo se mesto zacari Jezekija, sin njegov.“ (2. Carevima 16,1.2.20)

“A treće godine carovanja Osije sina Ilinog nad Izrailjem zacari se Jezekija sin Ahazov nad Judom. Beše mu dvadeset i pet godina kad poče carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu...“ (2. Carevima 18,1.2)

“I počinu Jezekija kod otaca svojih, a na njegovo se mesto zacari Manasija, sin njegov.“ (2. Carevima 20,21)

“Dvanaest godina beše Manasiji kad poče carovati, i carova pedeset i pet godina u Jerusalimu...“ (2. Carevima 21,1)

“I počinu Manasija kod otaca svojih, i bi pogreben u vrtu kod doma svog, u vrtu Ozinom; a na njegovo mesto zacari se Amon, sin njegov. Dvadeset i dve godine imaše Amon kad poče carovati, i carovadve godine u Jerusalimu...“ “I pogreboše ga u njegovom grobu u vrtu Ozinom; i Josija, sin njegov bi car na njegovo mesto.“ (2. Carevima 21,18.19.26)

“Osam godina beše Josiji kad poče carovati, i carova trideset i jednu godinu u Jerusalimu...“ (2. Carevima 22,1)

“I mrtvog metnuše ga sluge njegove na kola, i odvezoše ga iz Megidona u Jerusalim, i pogreboše ga u grobu njegovom; i narod zemaljski uze Joahaza, sina Josijinog, i pomazaše ga i zacariše ga na mesto oca njegovog. Dvadeset i tri godine beše Joahazu kad poče carovati, i carova tri meseca u Jerusalimu...“

“I sveza ga Faraon Nehaon u Rivli, u zemlji ematskoj da više ne caruje u Jerusalimu, i oglobi zemlju sto talanata srebra i talanat zlata. A carem postavi Faraon Nehaon Elijakima, sina Josijinog na mesto Josije oca njegovog, i prede mu ime Joakim; a Joahaza uze i otide u Misir, a on umre onde.“ (2. Carevima 23,30.31.33.34)

“Za njegovog vremena dođe Navuhodonosor car vavilonski; i Joakim mu bi sluga tri godine; potom odusta i odmetnu se od njega.“ (2. Carevima 24,1) (Videti, u vezi sa ovim tekstom, i 2. Dnevnika 36,5-8, što je pravi početak 70-ogodišnjeg ropstva, koje je, kasnije, samo prošireno)

Sedmi period

70 godina ropstva u Vavilonu (Jeremija 25,11.12).

Osmi period

Ovaj period (koji datira od kraja ropstva u Vavilonu a trajao je do 457. godine PNE, odnosno do početka lanca od 2300 godina, koji doseže 1844) Biblija ne definiše ali je poznato - prema svedočanstvu istoričara (koje Biblija, kao što ćemo videti, potvrđuje posredno) - da je trajao oko 80 godina.

Potvrda je i u činjenici da su svi vremenski periodi kojih se Biblija dotiče - savršeni (kao što se vidi i tokom ove studije), te su prvi i poslednji period (Prepotopno i Adventno doba) deljivi sa 12 i 24 dok su srednjih osam zaokruženi.

Deveti period

2300 godina (Danilo 8,14; 457. PNE - 1844)

Deseti period

Adventno doba: 168 godina, deljivih sa 7, 12 i 24, čime je ovo Doba apsolutno zapečaćeno.

Ukupan zbir godina ovih perioda iznosi:

• 1656 godina Prepotopnog doba;
• 290 godina patrijaraha, od Sima do Avrama;
• 290 godina: Avram, Isak i Jakovljevih 130 godina pri dolasku u Egipat;
• 400 godina robovanja u Egiptu;
• 480 godina od Izlaska iz Egipta - do četvrte godine Solomunove vladavine; odnosno, do početka izgradnje Hrama;
• 410 godina careva Jude; od četvrte godine Solomunove vladavine do treće godine vladavine cara Joakima, kada je počelo sedamdesetogodišnje ropstvo u Vavilonu;
• 70-ogodišnje ropstvo;
• 80 godina, koje - po prvoj godini persijskog cara Kira, odnosno po završetku ropstva u Vavilonu - sežu do početka 2300-godišnjeg perioda;
• 2300 godina, sa početkom u 457. godini PNE i krajem u 1844. godini, kada je počeo Predadventni istražni sud;
• 168 godina Adventnog doba (1844 - 2012 sa prirodnim završetkom na dan prolećne ravnodnevice 2013. godine a, po velikoj Božjoj milosti, izvesno do jesenje ravnodnevice 2013).

Ukupan broj godina Ovozemaljske istorije jeste:

1656

  290

  290

  400

  480

  410

    70

    80

2300

  168

6144  godine, zapečaćene, po pravilu, deljivošću sa sledećim "Božanskim" brojevima:

6144 : 12 = 512

6144 : 24 = 256

Veoma je zanimljiva i indikativna činjenica da broj Poslepotopnih godina iznosi 4488 (znamo, naime, značaj 1844 i 1888. godine, kao i značenje brojeva 44 i 88, o čemu je bilo puno reči u ranijim Svedočanstvima: 6144 - 1656 = 4488)! 

U skladu sa ovom numeričkom simbolikom nalazi se činjenica da je godina Nojevog rođenja 1056. od Stvaranja (1656 - 600 Nojevih godina do Potopa = 1056) i ona je, takođe, deljiva sa 12 i 24 a daje sledeće, upravo viđene, brojeve:

1056 : 12 = 88

1056 : 24 = 44

Dakle, ova dva broja, spojeno, čak i čine tih 4488 Poslepotopnih godina!! Kakva je to veličina Božje premudrosti!!  Ne postoje reči kojima se može opisati!

Osim toga, nakon Nojevog rođenja, do kraja Ovozemaljske istorije preostaju 5088 godina.

Mojsije, veliki Božji čovek, rođen je 900. godine Poslepotopnog doba a savršenih 1500 godina nakon Noja; to jest - 2556. godine, na 3588 do kraja Ovozemaljskog poretka!

900 godina Poslepotopnog doba : 12 = 75

2556 : 12 = 213

Naime, Mojsije je, prilikom Izlaska iz Egipta, bio star 80 godina: 2. Mojsijeva 7,7 (1656 + 290 + 290 + 400 = 2636 - 80 = 2556).

Godina Izlaska iz Egipta (980. godina Poslepotopnog doba) deljiva je sa 7:

980 : 7 = 140

Godina Božjeg Utelovljenja 

...jeste 4128. od Stvaranja, odnosno, 2472. Poslepotopnog doba, nakon kojih, do kraja Ovozemaljske istorije, preostaju 2016 godina, o čemu je bilo reči i u PREPUNI Svedočanstva broj X.

6144 - 2016 = 4128

Ono što je karakteristično za ovu godinu jeste veza sa autorom ovog Svedočanstva, čiji je ukupan broj godina u Ovozemaljskom poretku 41 dok je njegov lični broj, 28 (oba nalazimo u godini Božjeg Utelovljenja: 4128), dobijen na temelju sabiranja datuma njegovog rođenja (24.12.1972): 2 + 4 + 1 + 2 + 1 + 9 + 7 + 2 = 28 a sećamo se i da je broj godina Adventnog doba deljiv sa 28: 168 : 28 = 6. Takođe, polovina Adventnog doba datira 1928. godine: 1844 + 84 = 1928 + 84 = 2012).

Veza postoji i u broju 128 (4128) jer je godina rođenja vesnika poslednjih sudova i Božjeg Dolaska 128. od početka Adventnog doba: 1844 + 128 = 1972.

Veza postoji i u činjenici da je godina Božjeg Utelovljenja 2472. godina Poslepotopnog doba - jer iste brojeve, deljive sa 12, nalazimo i u rođendanu autora ovog Svedočanstva (24.12.1972). I dan mog obraćenja (25.02) jeste 128. nakon Dana Beograda (20. oktobar, nakon kojeg, do kraja kalendarske godine, preostaju 72 dana, o čemu je bilo reči u PREPUNI Svedočanstva broj X). Takođe, dan mog krštenja, jeste 128. u godini: 08. maj = 31 + 28 + 31 + 30 + 8 = 128)

Sa brojem 128 deljive su i 6144 godine Ovozemaljskog poretka: 6144 : 128 = 48

I ova iskustva i sličnosti ukazuju na značaj Sveštenstva po REDU Melhisedeka, o čemu je, takođe, bilo reči u PREPUNI Svedočanstva broj X, na slavu Pravom i Jedinom Svešteniku i Prvosvešteniku, Caru nad carevima, Čija smo mi, ljudi, tek prilika - sen).

Konačno, 2016 godina, koje preostaju nakon Njegovog Utelovljenja, deljive su sa sledećim brojevima:

2016 : 12 = 168 (broj godina Adventnog doba)

2016 : 24 = 84 (polovina Adventnog doba)

2016 : 72 = 28 (ponovo broj 28 i veza sa vesnikom, čiji je lični broj, kao što smo pomenuli, 28)

2016 : 144 = 14 (broj mojih godina u zajedništvu sa Bogom: 1999 + 14 = 2013)


Naknadno, {05.07. (uz par nebitnih ispravki, vezanih i za jedan od deset navedenih vremenskih perioda, kao i za  datum koji je obeležio moja iskustva)}, radi zaokruženosti ovog Svedočanstva, ponavljamo i iskustvo opisano u PREPUNI Svedočanstva broj X:

"...i rođendan vesnika Božjeg Dolaska za našeg vremena otkriva godinu ovog - svakako najznačajnijeg - Događaja u istoriji Univerzuma, kroz sva vremena Večnosti.

Naime, kao što vam je, dragi prijatelji, poznato, taj rođendan jeste 24.12.1972. godine a broj godina nakon Božjeg Utelovljenja (a do kraja Ovozemaljskog doba) dobija se množenjem upravo triju karakteristično Božanskih brojeva, to jest - 24-tog dana decembra, nakon kojeg, do kraja godine, preostaju 7 dana, što, dakle, jeste i konačan broj (navršenih) godina Adventnog doba:

24 x 7 = 168

Cela računica, pri množenju sa mesecom rođenja vesnika kraja Ovozemaljskog doba, jeste sledeća:

24 x 7 = 168 x 12 (mesec rođenja) = 2016.

Dakle, Božje Utelovljenje, najavljeno proročanstvima Starozavetnih proroka, Ostvareno je 4. g. PNE (Pre Nove Ere) a broj tih godina deljiv je sa sledećim brojevima..."

Neka je Slava i hvala našem Stvoritelju i Spasitelju na ovim veličanstvenim otkrivenjima, za kojima su čeznula pokoljenja, žudeći da se, konačno, nađu u naručju Voljenoga, i neka On - silom Svoje divne i neizmerne ljubavi - dirne i srca svih nas, da ustanemo i završimo ovo Divno i silno delo, građeno tokom 6144 godine, na Slavu Svetom Božjem Imenu!!!

Konačna svetlost o kraju Ovozemaljskog doba:

http://toadventpeople.blogspot.com/2014/01/kraj-ovozemaljskog-doba-biblijski-te.html